ZADRUGARSTVO U MAČVI IMA PERSPEKTIVU
ORGANIZOVANO NA ZAHTEVNA TRŽIŠTA
Mačvanske proizvođače hrane ohrabruje izjava ministra Milana Krkobabića da zadružni sistem treba ponovo da bude generator razvoja srpske poljoprivrede. Nekada bile stožer razvoja sela, a danas mnoga dvorišta obuzela tama zaborava
Zadrugarstvo u opštini Bogatić ima dugu tradiciju. Nažalost, danas su propale gotovo sve zemljoradničke zadruge koje su egzistirale u 14. sela ove opštine. Kao svojevrsni tragovi o njihovom postojanju ostala su napuštena dvorišta i oronuli objekti na njima. Sve ostalo polako pokriva tama zaborava. Epilog gašenja velike većine zemljoradničkih zadruga u ovoj opštini su i desetine ljudi koji su ostali bez posla, a takoreći do juče su ovde ostvarivali kakav takav dohodak i u mnogome izdržavali svoje porodice.
- Bilo je dosta problema i loših sistemskih rešenja koja su skupo koštala mnoge zemljoradničke zadruge. Mogu s pravom reći da su one bile stožer razvoja sela i nije bilo manifestacije u selu koju nisu pomogle. Procenjujem da je njihovim gašenjem, osim ovih ekonomskih interesa prevashodno seljaka, znatno opao i kulturno-zabavni život mačvanskih mesnih zajednica, kaže Ljubinko Jevtić, nekadašnji direktor, takođe već bivše Zemljoradničke zadruge u Badovincima.
Meštani mačvanskih sela sa kojima smo razgovarali kažu da su im zemljoradničke zadruge u pojedinim momentima i dobrim i lošim, gotovo uvek bile na usluzi.
- Mogao si dobiti novac i za venčanje i sahranu. Rukovodioci zadruga su seljanima izlazili u susret na razne načine, a kasnije je to finansijski regulisano. Ljudi su ovde vredni, hoće da unapređuju rad i proizvode više. Za to imaju i dobre uslove. Treba im pomoći, najviše oko plasmana i naplate, viška proizvoda, a ne da ih neko ucenjuje, kaže Avram Gišić iz Belotića.
Mnoge proizvođače hrane u ovom kraju ohrabruje izjava ministra u Vladi Srbije Milana Krkobabića, koji ističe da zadružni sistem treba ponovo da bude generator razvoja srpske poljoprivrede. On u izvozu, za šta u ovom kraju postoje brojni potencijali vidi ključ napretka i rešenje brojnih problema.
Ohrabruje i činjenica da Srbija na planu zemljoradničkog zadrugarstva ima bogatu tradiciju. Ovaj oblik organizovanja proizvođača na selu nije nepoznat u svetu. U Srbiji je kolevka zemljoradničkog zadrugarstva Podunavski okrug. Danas već davne 1894. godine Mihailo Avramović je osnovao prvu zemljoradničku zadrugu u selu Vranovo. Sledeće godine on je osnovao i prvi Zemljoradnički zadružni savez.
U opštini Bogatić, preovlađuje sitan posed. Proizvođači su prosto upućeni jedni na druge. Otuda se organizovani nastup na sve zahtevnijem inostranom tržištu prosto nameće kao imperativ.
- Bilo je dosta problema i loših sistemskih rešenja koja su skupo koštala mnoge zemljoradničke zadruge. Mogu s pravom reći da su one bile stožer razvoja sela i nije bilo manifestacije u selu koju nisu pomogle. Procenjujem da je njihovim gašenjem, osim ovih ekonomskih interesa prevashodno seljaka, znatno opao i kulturno-zabavni život mačvanskih mesnih zajednica, kaže Ljubinko Jevtić, nekadašnji direktor, takođe već bivše Zemljoradničke zadruge u Badovincima.
Meštani mačvanskih sela sa kojima smo razgovarali kažu da su im zemljoradničke zadruge u pojedinim momentima i dobrim i lošim, gotovo uvek bile na usluzi.
- Mogao si dobiti novac i za venčanje i sahranu. Rukovodioci zadruga su seljanima izlazili u susret na razne načine, a kasnije je to finansijski regulisano. Ljudi su ovde vredni, hoće da unapređuju rad i proizvode više. Za to imaju i dobre uslove. Treba im pomoći, najviše oko plasmana i naplate, viška proizvoda, a ne da ih neko ucenjuje, kaže Avram Gišić iz Belotića.
Mnoge proizvođače hrane u ovom kraju ohrabruje izjava ministra u Vladi Srbije Milana Krkobabića, koji ističe da zadružni sistem treba ponovo da bude generator razvoja srpske poljoprivrede. On u izvozu, za šta u ovom kraju postoje brojni potencijali vidi ključ napretka i rešenje brojnih problema.
Ohrabruje i činjenica da Srbija na planu zemljoradničkog zadrugarstva ima bogatu tradiciju. Ovaj oblik organizovanja proizvođača na selu nije nepoznat u svetu. U Srbiji je kolevka zemljoradničkog zadrugarstva Podunavski okrug. Danas već davne 1894. godine Mihailo Avramović je osnovao prvu zemljoradničku zadrugu u selu Vranovo. Sledeće godine on je osnovao i prvi Zemljoradnički zadružni savez.
U opštini Bogatić, preovlađuje sitan posed. Proizvođači su prosto upućeni jedni na druge. Otuda se organizovani nastup na sve zahtevnijem inostranom tržištu prosto nameće kao imperativ.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
25. april 2024.
