BROJ POGINULIH U SAOBRAĆAJNIM NESREĆAMA PREPOLOVLjEN
ULAGANjEM DO MANjE NASTRADALIH
Iz Upravnog odbora NALED saopšteno je da je u Srbiji broj nesreća iz godine u godinu manji, a naročito broj nezgoda sa smrtnim ishodom, ali da bi se tako nastavilo neophodno je da se radi na jačanju svesti građana o važnosti poštovanja propisa i većem ulaganju sredstava u bezbednost saobraćaja
Broj poginulih u saobraćajnim nesrećama u Srbiji u poslednjih 20 godina prepolovljen je na oko 600 godišnje, a troškovi koje te nezgode prave državi premašuju 300 miliona evra, rečeno je na skupu „Upravljanje bezbednošću drumskog saobraćaja na lokalu“, koji je održan u Beogradu.
Veliki gubici mogli bi da budu smanjeni boljim ulaganjem u unapređenje bezbednosti saobraćaja na lokalnom nivou, a očekuje se i izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja i Zakona o javnim putevima, ocenjeno je na skupu koji su u Palati Srbija organizovali NALED i Auto-moto savez Srbije u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Iz Upravnog odbora NALED saopšteno je da je u Srbiji broj nesreća iz godine u godinu manji, a naročito broj nezgoda sa smrtnim ishodom, ali da bi se tako nastavilo neophodno je da se radi na jačanju svesti građana o važnosti poštovanja propisa i većem ulaganju sredstava u bezbednost saobraćaja.
- Prosek tokom 80-ih godina bio je 2.000 smrtnih slučajeva, 90-ih 1.300, tokom poslednje decenije smanjen je na hiljadu, a poslednjih godinu dana na 600 saobraćajnih nezgoda sa smrtnim slučajem – saopštio je NALED.
Procenjuje se da nezgode sa lakšim telesnim povredama koštaju oko 3.000 evra, sa težim više od 30.000 evra, a za nesreću sa smrtnim ishodom i više od 300.000 evra. Ukupno trošak za državu premašuje 300 miliona evra godišnje, a značajno je veći nego iznos ulaganja za bezbednost saobraćaja. Potrebno je taj odnos preokrenuti.
Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Edin Zećirović rekao je da su u Srbiji magistralni putevi u velikom broju slučajeva isprepletani sa lokalnim, što dovodi do toga da saobraćaj bude jako intenzivan, a „u tako zgusnutom saobraćaju često dolazi do nesreća“.
- Vlada Srbije donela je strateški plan u okviru kojeg je zacrtano da do 2020. godine bude prepolovljen broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, kao i da nijedno dete ne strada u saobraćaju, bez obzira na kategorizaciju puta - kazao je Zećirović.
Opštini 30 odsto
Od svake naplaćene kazne, 30 odsto novca odlazi opštini u kojoj je prekršaj napravljen, što na nivou Srbije premašuje milijardu dinara, međutim ta sredstva se uglavnom troše nenamenski ili usmeravaju u poslove koji predstavljaju redovno održavanje, a ne ulaganje u unapređenje bezbednosti saobraćaja. Problem nenamenskog trošenja trebalo bi da bude rešen izmenema Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji će obavezati sve opštine da formiraju lokalne savete, koji će morati da pribave saglasnost Agencije za bezbednost saobraćaja na plan rada i upotrebu sredstava od naplaćenih kazni.
Veliki gubici mogli bi da budu smanjeni boljim ulaganjem u unapređenje bezbednosti saobraćaja na lokalnom nivou, a očekuje se i izmena Zakona o bezbednosti saobraćaja i Zakona o javnim putevima, ocenjeno je na skupu koji su u Palati Srbija organizovali NALED i Auto-moto savez Srbije u saradnji sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
Iz Upravnog odbora NALED saopšteno je da je u Srbiji broj nesreća iz godine u godinu manji, a naročito broj nezgoda sa smrtnim ishodom, ali da bi se tako nastavilo neophodno je da se radi na jačanju svesti građana o važnosti poštovanja propisa i većem ulaganju sredstava u bezbednost saobraćaja.
- Prosek tokom 80-ih godina bio je 2.000 smrtnih slučajeva, 90-ih 1.300, tokom poslednje decenije smanjen je na hiljadu, a poslednjih godinu dana na 600 saobraćajnih nezgoda sa smrtnim slučajem – saopštio je NALED.
Procenjuje se da nezgode sa lakšim telesnim povredama koštaju oko 3.000 evra, sa težim više od 30.000 evra, a za nesreću sa smrtnim ishodom i više od 300.000 evra. Ukupno trošak za državu premašuje 300 miliona evra godišnje, a značajno je veći nego iznos ulaganja za bezbednost saobraćaja. Potrebno je taj odnos preokrenuti.
Državni sekretar u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Edin Zećirović rekao je da su u Srbiji magistralni putevi u velikom broju slučajeva isprepletani sa lokalnim, što dovodi do toga da saobraćaj bude jako intenzivan, a „u tako zgusnutom saobraćaju često dolazi do nesreća“.
- Vlada Srbije donela je strateški plan u okviru kojeg je zacrtano da do 2020. godine bude prepolovljen broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, kao i da nijedno dete ne strada u saobraćaju, bez obzira na kategorizaciju puta - kazao je Zećirović.
Od svake naplaćene kazne, 30 odsto novca odlazi opštini u kojoj je prekršaj napravljen, što na nivou Srbije premašuje milijardu dinara, međutim ta sredstva se uglavnom troše nenamenski ili usmeravaju u poslove koji predstavljaju redovno održavanje, a ne ulaganje u unapređenje bezbednosti saobraćaja. Problem nenamenskog trošenja trebalo bi da bude rešen izmenema Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, koji će obavezati sve opštine da formiraju lokalne savete, koji će morati da pribave saglasnost Agencije za bezbednost saobraćaja na plan rada i upotrebu sredstava od naplaćenih kazni.
N. K.
Najnoviji broj
18. april 2024.
