ODRŽAN SASTANAK “MITROSA” I KOCELjEVAČKIH POLjOPRIVREDNIKA
MOGUĆNOST USLUŽNOG TOVA
Kompanija “Mitros” je koceljevačkim poljoprivrednicima ponudila saradnju u vidu uslužnog tova svinja za potrebe fabrike u koju je svetski priznati proizvođač mesa “Tenis” uložio značajna sredstva.
Predstavljajući potencijale kompanije generalni direktor Ramo Adrović istakao je da je reč o najvećem investitoru u mesnoj industriji u Srbiji, te da je samo u prvu fazu uloženo 26 miliona evra, od kojih je osam upotrebljeno za rekonstrukciju fabrike a preostali iznos u tehnologiju.
–Nakon samo godinu i po dana postali smo najveći dobavljači velikih trgovinskih lanaca u Srbiji. Isporučujemo robu i u Rusiju i u Evropu. Kako bismo gotovo u potpunosti iskoristili kapacitete potrebno je da dostignemo četiri hiljade svinja dnevno, odnosno na godišnjem nivou preko milion, što prve godine nismo mogli postići. Mi vam nudimo ruku kooperacije. Trebaju nam objekti sa rešetkastim podovima, sa ventilacijom, jer vi dobijate vrhunsku genetiku i hranu a vaše je da ih tovite. Mi želimo da razvijemo svinjogojstvo u Srbiji - poručio je generalni direktor i dodao da “Mitros” bez svoje sirovine neće moći da napreduje.
Prema njegovim rečima iz sopstvenog tova na godišnjem nivou će imati od 80-90 hiljada tovljenika.
Poljoprivrednici su se raspitivali o detaljima uslužnog tova, uslovima i vidovima saradnje. Pojedini su istakli da su seljaci u prošlosti mnogo puta bili izigrani te da su zbog takvih iskustava oprezniji. Takođe su poručili da nisu spremni za veliki rizik. Međutim, bilo je i onih proizvođača koji veruju da bez rizika nema ni uspeha. Prvi koji je odlučio da sarađuje sa ovom kompanijom biće Branko Ilić. Uskoro će se u njegovom tovilištu naći 200 prasadi.
–Prvi put počinjem da se bavim ovim poslom. Farmu sam kupio pre četiri godine. Želim da probam i očekujem da ću uspeti. Ne očekujem ništa nerealno po pitanju profita. Želim da radim i da podignemo selo - izjavio je ovaj tridesetsedmogodišnji poljoprivrednik iz Ćukovina. Sastanku predstavnika ove fabrike za preradu mesa sa koceljevačkim poljoprivrednicima, pored predsednika opštine Dušana Ilinčića i pomoćnika za poljoprivredu Vladimira Matića, prisustvovali su i narodni poslanici Veroljub Matić i Boban Birmančević.
–Ovo je jedan od pokušaja da našim poljoprivrednicima predstavimo mogućnost tova svinja. Prilika je da iz prve ruke čujete sve detalje saradnje a na vama je da ocenite da li ćete ući u posao ili ne. Nema posla ako i jedna i druga strana nisu zadovoljne. Ja se nadam da će deo vas ući u ovaj posao ukoliko bude video svoj interes. Naš posao, sa nivoa opštine i republike je da vas povezujemo, da vam nudimo mogućnosti, a na vama je da procenite šta je za vas dobro. U ovoj priči ne smemo zaboraviti ministarstvo poljoprivrede i sve ono što se nudi u ovoj oblasti kroz državne subvencije i IPARD program - poručio je Matić. Pored voćarstva u tamnavskom kraju je tradicionalno zastupljena i stočarska proizvodnja.
Kada je reč o ukupnoj proizvodnji mesa u Srbiji, svinjogojstvo je najzastupljenija grana stočarstva. Ipak, u cilju zadovoljenja svojih potreba naša zemlja je prinuđena da uvozi značajne količine mesa.
Iako je tehnologija u svetu značajno napredovala, uzgoj svinja kod nas i dalje se odvija na tradicionalan način, a na dalji razvoj utiče i činjenica da je proizvođačima prilično teško da se prilagode tržištu.
Ranije su domaćinstva većinom gajila svinje kako bi zadovoljila lične potrebe za prerađevinama, dok je organizovana proizvodnja za tržište prisutna tek u novije vreme.
Kako bi bili uspešni proizvođači moraju ozbiljno da se posvete uzgoju svinja. Stručnjaci ističu da je neophodno voditi računa o kvalitetnoj hrani, smeštaju, preventivi i lečenju, kao i stalnom usavršavanju uzgajivača. Farmeri koji razmišljaju o svinjogojstvu najčešće imaju nedoumice u vezi sa isplativošću. Što se tiče onih koji tove tek po nekoliko prasadi isplativost ovog posla nije na zavidnom nivou, dok je za veće farme situacija daleko povoljnija. Jedan od razloga je i taj što su veće farme u prilici da sklope direktne ugovore sa prerađivačima i time osiguraju prodaju.
Predstavljajući potencijale kompanije generalni direktor Ramo Adrović istakao je da je reč o najvećem investitoru u mesnoj industriji u Srbiji, te da je samo u prvu fazu uloženo 26 miliona evra, od kojih je osam upotrebljeno za rekonstrukciju fabrike a preostali iznos u tehnologiju.
–Nakon samo godinu i po dana postali smo najveći dobavljači velikih trgovinskih lanaca u Srbiji. Isporučujemo robu i u Rusiju i u Evropu. Kako bismo gotovo u potpunosti iskoristili kapacitete potrebno je da dostignemo četiri hiljade svinja dnevno, odnosno na godišnjem nivou preko milion, što prve godine nismo mogli postići. Mi vam nudimo ruku kooperacije. Trebaju nam objekti sa rešetkastim podovima, sa ventilacijom, jer vi dobijate vrhunsku genetiku i hranu a vaše je da ih tovite. Mi želimo da razvijemo svinjogojstvo u Srbiji - poručio je generalni direktor i dodao da “Mitros” bez svoje sirovine neće moći da napreduje.
Prema njegovim rečima iz sopstvenog tova na godišnjem nivou će imati od 80-90 hiljada tovljenika.
Poljoprivrednici su se raspitivali o detaljima uslužnog tova, uslovima i vidovima saradnje. Pojedini su istakli da su seljaci u prošlosti mnogo puta bili izigrani te da su zbog takvih iskustava oprezniji. Takođe su poručili da nisu spremni za veliki rizik. Međutim, bilo je i onih proizvođača koji veruju da bez rizika nema ni uspeha. Prvi koji je odlučio da sarađuje sa ovom kompanijom biće Branko Ilić. Uskoro će se u njegovom tovilištu naći 200 prasadi.
–Prvi put počinjem da se bavim ovim poslom. Farmu sam kupio pre četiri godine. Želim da probam i očekujem da ću uspeti. Ne očekujem ništa nerealno po pitanju profita. Želim da radim i da podignemo selo - izjavio je ovaj tridesetsedmogodišnji poljoprivrednik iz Ćukovina. Sastanku predstavnika ove fabrike za preradu mesa sa koceljevačkim poljoprivrednicima, pored predsednika opštine Dušana Ilinčića i pomoćnika za poljoprivredu Vladimira Matića, prisustvovali su i narodni poslanici Veroljub Matić i Boban Birmančević.
–Ovo je jedan od pokušaja da našim poljoprivrednicima predstavimo mogućnost tova svinja. Prilika je da iz prve ruke čujete sve detalje saradnje a na vama je da ocenite da li ćete ući u posao ili ne. Nema posla ako i jedna i druga strana nisu zadovoljne. Ja se nadam da će deo vas ući u ovaj posao ukoliko bude video svoj interes. Naš posao, sa nivoa opštine i republike je da vas povezujemo, da vam nudimo mogućnosti, a na vama je da procenite šta je za vas dobro. U ovoj priči ne smemo zaboraviti ministarstvo poljoprivrede i sve ono što se nudi u ovoj oblasti kroz državne subvencije i IPARD program - poručio je Matić. Pored voćarstva u tamnavskom kraju je tradicionalno zastupljena i stočarska proizvodnja.
Kada je reč o ukupnoj proizvodnji mesa u Srbiji, svinjogojstvo je najzastupljenija grana stočarstva. Ipak, u cilju zadovoljenja svojih potreba naša zemlja je prinuđena da uvozi značajne količine mesa.
Iako je tehnologija u svetu značajno napredovala, uzgoj svinja kod nas i dalje se odvija na tradicionalan način, a na dalji razvoj utiče i činjenica da je proizvođačima prilično teško da se prilagode tržištu.
Ranije su domaćinstva većinom gajila svinje kako bi zadovoljila lične potrebe za prerađevinama, dok je organizovana proizvodnja za tržište prisutna tek u novije vreme.
Kako bi bili uspešni proizvođači moraju ozbiljno da se posvete uzgoju svinja. Stručnjaci ističu da je neophodno voditi računa o kvalitetnoj hrani, smeštaju, preventivi i lečenju, kao i stalnom usavršavanju uzgajivača. Farmeri koji razmišljaju o svinjogojstvu najčešće imaju nedoumice u vezi sa isplativošću. Što se tiče onih koji tove tek po nekoliko prasadi isplativost ovog posla nije na zavidnom nivou, dok je za veće farme situacija daleko povoljnija. Jedan od razloga je i taj što su veće farme u prilici da sklope direktne ugovore sa prerađivačima i time osiguraju prodaju.
Vesna Bošković
Najnoviji broj
18. april 2024.
