Mlekari očekuju više otkupne cene
SPAS U UDRUŽIVANjU
Trenutne otkupne cene mleka ne odgovaraju proizvođačima. Suša je učinila svoje pa je stočna hrana poskupela i dovela proizvodnju na ivicu rentabilnosti. Umanjen stočni fond je doprineo da Srbija nema dovoljno mleka za svoje potrebe. Goran Vasić, ugledni proizvođač i član Upravnog odbora Asocijacije poljoprivrednika rešenje vidi u udruživanju.
-Ja imam proizvodnju mleka a imam i svoju junad i tu sam zaokružio proces. Naravno da sam zainteresovan za veću cenu i veću zaradu za moje domaćinstvo. Ove godine je neodgovorno ponašanje mlekara, posle jedne izuzetno loše godine kada je u pitanju i suša. Cena mleka nije poskupela a u isto vreme je u drugoj polovini godine uvezeno mleko, što je kod nas još uvek tajna ali je pouzdana informacija. Imam utisak da nas je država „pustila niz vodu“ i da ta priča o oporavku stočnog fonda „ne pije vodu“. Ako nije uložen ni jedan dinar a vezano za sušu ako ni mlekare nisu uradile ništa po tom pitanju onda se pitamo kako to oporavljamo stočarstvo sami bez ičije pomoći. Uvozi se mleko u ogromnim količinama, kaže Vasić.
Prema saznanjima mlekara naše tržište nema dovoljno mleka jer nam je uništen stočni fond. Jednostavno rečeno nemamo dovoljno mleka i to je istina, sve ostalo je laž - kažu mlekari.
- Mi pričamo o Kini i Rusiji a već sada imamo problem da nemamo dovoljne količine za izvoz u Rusiju. Cena mleka je oko 30 dinara do 40 dinara. U ovom momentu s obzirom da je zbog suše cena habaste hrane, kukuruza i lucerke već počela da raste cena mleka bi bar 20 procenata morala da ide gore. Bez 45 dinara u ovom momentu ispod toga je cena ispod rentabilnosti. Sve ispod toga je gubitak. Niko od nas u ovom momentu ne radi za zaradu već da bi sačuvao stočni fond i da započne novu proizvodnju nadajući se da će u novom proizvodnom ciklusu biti bolje. Više se ne uzdamo u državu ni u neke druge sile, pojašnjava Vasić.
Na njegovom imanju je 200 grla goveda a sa njega izađe 2.000 litara mleka. Cela porodica radi. Rezultate ima ali ne i očekivanu materijalnu korist.
Došli smo do nekih rezultata o kojima nismo mogli ni da sanjamo a na drugoj strani smo razočarani jer od toga ne možemo da živimo. Usmerićemo borbu u ovoj godini da kroz asocijacije i udruženja dođemo do naših prava da malo više zaradimo, kaže i podseća da „treba izaći iz toplih soba“ i započeti procese udruživanja. Nešto slično pomoglo je proizvođačima u Austriji i Švajcarskoj. Srpski proizvođači još uvek nešto čekaju.
-Ja imam proizvodnju mleka a imam i svoju junad i tu sam zaokružio proces. Naravno da sam zainteresovan za veću cenu i veću zaradu za moje domaćinstvo. Ove godine je neodgovorno ponašanje mlekara, posle jedne izuzetno loše godine kada je u pitanju i suša. Cena mleka nije poskupela a u isto vreme je u drugoj polovini godine uvezeno mleko, što je kod nas još uvek tajna ali je pouzdana informacija. Imam utisak da nas je država „pustila niz vodu“ i da ta priča o oporavku stočnog fonda „ne pije vodu“. Ako nije uložen ni jedan dinar a vezano za sušu ako ni mlekare nisu uradile ništa po tom pitanju onda se pitamo kako to oporavljamo stočarstvo sami bez ičije pomoći. Uvozi se mleko u ogromnim količinama, kaže Vasić.
Prema saznanjima mlekara naše tržište nema dovoljno mleka jer nam je uništen stočni fond. Jednostavno rečeno nemamo dovoljno mleka i to je istina, sve ostalo je laž - kažu mlekari.
- Mi pričamo o Kini i Rusiji a već sada imamo problem da nemamo dovoljne količine za izvoz u Rusiju. Cena mleka je oko 30 dinara do 40 dinara. U ovom momentu s obzirom da je zbog suše cena habaste hrane, kukuruza i lucerke već počela da raste cena mleka bi bar 20 procenata morala da ide gore. Bez 45 dinara u ovom momentu ispod toga je cena ispod rentabilnosti. Sve ispod toga je gubitak. Niko od nas u ovom momentu ne radi za zaradu već da bi sačuvao stočni fond i da započne novu proizvodnju nadajući se da će u novom proizvodnom ciklusu biti bolje. Više se ne uzdamo u državu ni u neke druge sile, pojašnjava Vasić.
Na njegovom imanju je 200 grla goveda a sa njega izađe 2.000 litara mleka. Cela porodica radi. Rezultate ima ali ne i očekivanu materijalnu korist.
Došli smo do nekih rezultata o kojima nismo mogli ni da sanjamo a na drugoj strani smo razočarani jer od toga ne možemo da živimo. Usmerićemo borbu u ovoj godini da kroz asocijacije i udruženja dođemo do naših prava da malo više zaradimo, kaže i podseća da „treba izaći iz toplih soba“ i započeti procese udruživanja. Nešto slično pomoglo je proizvođačima u Austriji i Švajcarskoj. Srpski proizvođači još uvek nešto čekaju.
Najnoviji broj
25. april 2024.
