Uvek sam verovao

Baš u godinama kada je jedna država nestajala, druga se stvarala, u Šapcu se ponovo pričalo o mogućnosti da Mačva zaigra u eliti. Beše to 1992. godina, seniore je jedna baraž prepreka delila od elite, a dosta kasno za današnje standarde, grupi pionira priključio se Filip Fića Pejović. Odrastao je uz stadion, snovi su ga doveli na teren, a 25 godina kasnije još je u klubu čiji je jedan od sinonima, miljenik navijača, “dečko iz kraja”. Fudbal je bio prvi i jedini sportski izbor, napredovao je kroz pionirsku, kadetsku, omladinsku selekciju a onda je došla jesen 2001. godine i seniorski debi.
- Igrali smo onda Srpsku ligu “Zapad”, borili se za zapadnu grupu Druge lige, a rival je bio “Železničar” Smederevo. To je prva od tri vrlo intenzivne sezone u Mačvi. Ubrzo je tim izborio viši rang, a potom smo se plasirali i u jedinstvenu Prvu ligu, vrlo kvalitetno takmičenje. Baš 2004. godine sam i definitivno prelomio da je fudbal moj izbor životnog zanimanja – ističe kapiten Pejović.
Delovalo je početkom veka da je klub na putu ka eliti, međutim, umesto iskoraka napred, “provincijski Urugvaj” se vratio nekoliko koraka u nazad 2007. godine.
- U sezoni 2004/05. i 2005/06. igrali smo jako dobro, bili pri vrhu i uveren sam da smo još tada mogli do Super lige, međutim onda kao da je nedostajalo ambicije klubu. Stigla je kobna 2006/07. koju smo počeli kao jedni od favorita bar za baraž, a završili u nižem rangu. Još mi je misterija zašto smo se olako predali u borbi za opstanak. To je najteži trenutak u karijeri, najpre šok posle velikih očekivanja, a možda se krio i predosećaj teškog perioda koji dolazi – priseća se “Peja”.
Kao da je neko leta 2007. razbio ogledalo u klubu. Usledilo je sedam godina srpskoligaškog fudbala i mahom dueli sa ekipama renomea daleko ispod nekadašnjeg prvoligaša.
- Kako sam sve vreme bio tu, znam kroz šta je sve klub prolazio. Amaterski fudbal je povlačio niz problema. Nije sporno ime Mačve, međutim kada je klub u Srpskoj ligi teško je stvarati igrače, stasavaju u nekvalitetnom rangu. To utiče i na školu kluba jer je perspektiva igranje za srpskoligaša. Teške godine...
Ipak, ni kada je izgledalo da je “Mačva” osuđena na život u sećanjima na davnu prošlost i obitavanje u mučnoj sadašnjosti, Filip Pejović nije gubio veru u konačan uspeh.
- Jedino što sam imao su lična očekivanja, niko drugi, u porodici i okruženju nije me pritiskao. Verovao sam da je neuspeh samo ispit upornosti i znao sam da će doći godine kada će Mačva igrati opet elitu. Sigurno da bih odavno napustio klub, možda i fudbal da sam jednom samo osetio kako je neuspeh naša sudbina. Dolaskom aktuelne uprave, trenera Rogana, a potom i Aničića, sve je došlo na svoje mesto, osetili smo snagu, stekli pobednički mentalitet i još jednom su se vera i trud isplatili. Čast je što baš ja predvodim generaciju pobednika – uverava kapiten.
Karijeru je posvetio svom klubu, a iako je postojala mogućnost da promeni sredinu u nekoliko navrata, to nije želeo da učini.
- Nisam želeo da odem iz kluba “neslavno”, da nema koristi i za Mačvu i za mene. Nisu postojale pravne prepreke za realizaciju, ali ja nisam želeo odlazak na takav način i opet bih isto postupio.
Od 17 seniorskih godina, 16 i po je nosio dres sa grbom Mačve, a samo šest meseci borio se za druge boje.
- Na poziv trenera Keserovića i mog saigrača i drugara Ivana Trifunovića otišao sam 2008. u francuski “Trelisak”, tim koji je i onda, a i sada igra u četvrtom rangu. Lepo iskustvo, država vrlo prijatna za život, ali ne i pravo mesto za mladog igrača. Kako je u pitanju amaterski rang, samo su stranci plaćeni, a domaći igrači nisu. Usled toga imaju velika očekivanja od pridošlica. Potpisao sam ugovor na šest meseci, u toj polusezoni smo ostvarili sve ciljeve, bili u sredini tabele, no na kraju sezone trener Keserović je napustio klub, meni je istekao ugovor i odlučio sam da se vratim kući.
Decenije karijere donele su Pejoviću rad sa mnoštvom trenera, teško je izdvojiti pojedine jer je od svakog naučio nešto i sa svakim je sebe izgrađivao kao fudbalera.
- Prve fudbalske veštine naučio sam u mlađim kategorijama od Radovana Iličića – Medlea. U seniorskim danima jako su mi pomogli saveti Mome Raičevića i Slobodana Milinkovića, a naravno, značajno su me unapredili Predrag Rogan i Dragan Aničić. Još učim, još napredujem i to ću činiti do poslednjeg dana karijere, godine su nebitne.
Jednako teško je izdvojiti utakmice koje neće zaboraviti.
- Velikih 3:0 u Raškoj 2004, pobeda na Banovom Brdu 2005. godine u jesen kada smo slavili 3:1, a ja sam postigao prvi gol. Trijumf nad Smederevom po kiši 2015. vratio nas je u trku za PLS. Prethodne sezone (2016/17) 0:3 u Pirotu su, uveren sam, dali svima potvrdu da možemo do vrha, da imamo kvalitet, a atmosfera, tok utakmice i radost nezaboravnom čine i onu protiv Zemuna u Šapcu, u Prvoj ligi kada smo 0:1 “pretvorili” u 2:1.
Fudbal za Pejovića jeste ljubav, život, profesija, no kako ističe, obrazovanje nikada nije zanemarivao.
- Tako sam vaspitavan, roditelji su me uvek usmeravali ka obrazovanju kao večnoj vrednosti, pri tome, nikada me ne opterećujući konkretnim izborom, prepuštali su meni da biram put. Upisao sam Pravni fakultet u Beogradu, uspešno završio prvu godinu, ali je bilo teško uskladiti sve obaveze, te sam se odlučio da upišem Visoku poljoprivrednu školu, a po završetku i specijalističke studije koje sam priveo kraju. Kada govorim o životnim uspesima, uvek je i ovaj segment i te kako bitan.
Postao je kapiten generacije koja je već deo istorije Mačve, uživa u trenutnim uspesima i posvećeno radi za nove, te sve misli su usmerene ka prolećnom delu.
-Uspeli smo da osvojimo Prvu ligu, to nikome nije uspelo pre nas, sada sanjamo opstanak i to je preokupacija. Imamo veliku podršku navijača što nam je jako važno. Uveren sam da “Mačva” u nekoj bližoj budućnosti može do nekog nacionalnog trofeja, Kup je najrealnija opcija kojoj klub treba da teži. Mnogi me pitaju o planovima po završetku karijere, ali iskreno, o tome još ne razmišljam u punoj meri. Igraću dok osećam da mogu odgvoriti na izazove, kada osetim drugačije, reći ću zbogom terenu - zaključuje Filip Fića Pejović.