„ČIVIJAŠKE DOSETKE“
JANKOVA „SEOSKA IDILA“ I GLUMICE
Posle učiteljevanja u Svileuvi i Glogovcu, jedno vreme Janko Veselinović je bio dramaturg beogradskog Narodnog pozorišta. Tek je bio poznati književnik, pisac pripovedaka i romana sa motivima iz seoskog života. Posebno je živopisno opisivao život svoje rodne Mačve. Idilično selo, selo prela, moba, slava i preslava
U početku svog književnog stvaralaštva. Janko je selo video kao srećnu idilu u kojoj se život sastoji od pesme, igre, i ljubavi. Selo „zelenih vajata“, selo „rajskih duša“ selo „bogatih siromaha“. Selo devojačke prve ljubavi, momačke naivnosti i čedno ašikovanje dvoje zaljubljenih na seoski, idiličan način.
Zainteresovani za takvo Jankovo selo i veseli idilični život u njegovoj Mačvi, nekoliko beogradskih glumica predloži Janku da bi želele da vide Mačvu u stvarnom životu, da osete to idilično selo koje je, literarno, veoma nadahnuto opisivao u svojim književnim delima.
U Jankovo vreme, poznate glumice, upravo primadone Narodnog pozorišta, bile su Vela Nigrinova, Milka Grgurova, Sofija Đorđević i druge.
Razmisli Janko o ovom dobronamernom predlogu beogradskih glumica. U svojim kasnijim godinama bio je razočaran i svojim životom, pa i selom koje je sve manje bilo idilično i u socijalnom pogledu srećno i zadovoljno. Prihvati ovaj neobičan predlog. Prethodno je dojavio u Glogovac da se pripremi i organizuje scenario za boravak svojih dragih i uglednih gostiju.
Od Beograda do Šapca putovali su lađom Deligrad. Po lepom, vedrom danu rane jeseni, više od deset sati plovili su Savom. Svojom pričom, a naročito prekrasnim glasom, Janko je uveseljavao svoje saputnice. A pesme su bile izvorne, narodne iz njegove pitome Mačve. „Gde ćeš biti lepa Kejo“, Da doveče ti dođem? Ja ću biti u đul bašti Bosiljak sejati Bosiljak će mirisati, Po mirisu mi dođi! Gde ćeš biti, lepa Kejo, Da doveče ti dođem? Ja ću biti u vajatu Dukate nizati. Dukati će zveketati, Po zveketu mi dođi!...“
Iz Jankovog raspevanog grla izvijale su se pesma za pesmom. A sve su iz mačvanskog podneblja, sve o seoskim jaranima, o ašik-momcima i idealizovanim ljubavima mačvanskih momaka i devojaka.
„Jova Ružu kroz sviralu zove: Hajde, Ružo, da čuvamo ovce, Ja ću ovce, a ti ćeš jaganjce“... Pa divnu pesmu ljubavi: „Oj Miljano, milje moje da su meni oči tvoje...“
Zainteresovani za takvo Jankovo selo i veseli idilični život u njegovoj Mačvi, nekoliko beogradskih glumica predloži Janku da bi želele da vide Mačvu u stvarnom životu, da osete to idilično selo koje je, literarno, veoma nadahnuto opisivao u svojim književnim delima.
U Jankovo vreme, poznate glumice, upravo primadone Narodnog pozorišta, bile su Vela Nigrinova, Milka Grgurova, Sofija Đorđević i druge.
Razmisli Janko o ovom dobronamernom predlogu beogradskih glumica. U svojim kasnijim godinama bio je razočaran i svojim životom, pa i selom koje je sve manje bilo idilično i u socijalnom pogledu srećno i zadovoljno. Prihvati ovaj neobičan predlog. Prethodno je dojavio u Glogovac da se pripremi i organizuje scenario za boravak svojih dragih i uglednih gostiju.
Od Beograda do Šapca putovali su lađom Deligrad. Po lepom, vedrom danu rane jeseni, više od deset sati plovili su Savom. Svojom pričom, a naročito prekrasnim glasom, Janko je uveseljavao svoje saputnice. A pesme su bile izvorne, narodne iz njegove pitome Mačve. „Gde ćeš biti lepa Kejo“, Da doveče ti dođem? Ja ću biti u đul bašti Bosiljak sejati Bosiljak će mirisati, Po mirisu mi dođi! Gde ćeš biti, lepa Kejo, Da doveče ti dođem? Ja ću biti u vajatu Dukate nizati. Dukati će zveketati, Po zveketu mi dođi!...“
Iz Jankovog raspevanog grla izvijale su se pesma za pesmom. A sve su iz mačvanskog podneblja, sve o seoskim jaranima, o ašik-momcima i idealizovanim ljubavima mačvanskih momaka i devojaka.
„Jova Ružu kroz sviralu zove: Hajde, Ružo, da čuvamo ovce, Ja ću ovce, a ti ćeš jaganjce“... Pa divnu pesmu ljubavi: „Oj Miljano, milje moje da su meni oči tvoje...“
Najnoviji broj
18. april 2024.
