Svetosavska izložba polaznika Škole slikanja Dragiše Marsenića u Biblioteci Šabačkoj
UVEK POMAGATI MLADIMA
Tradicionalna Svetosavska izložba polaznika Škole slikanja akademskog slikara Dragiše Marsenića otvorena je, 31. put u petak u Galeriji Biblioteke šabačke. Ove godine, javnosti su se kroz radove i različite slikarske tehnike predstavili učenici: Ana Martinović, Jovana Bojić, Tamara Kovačević, Ivana Živković, Teodora Obradinović, Jelena Čolić, Anica Đurđević, Sofija Marsenić, Antonija Marsenić.
-Kao mlad čovek sam se zavetovao da ću poput Svetoga Save pomoći svakom mladom biću do kojeg dođem, ako to budem mogao, jer meni nije mogao niko da pomogne. Prvi put sam bio ljubomoran kada sam dobio jednu nagradu. Toliko sam bio mali da ljudi nisu verovali da sam to ja i tražili su đačku knjižicu i dokumenta, a onda me je veliki srpski slikar i akdemik Prijić koji mi je uručio to priznanje odveo u svoj atelje gde sam zatekao četiri đaka. On im je objašnjavao kako rade, šta rade, na koji način da rade… I tako ja prvi put u svom životu osetih ljubomoru. Dokle god budem mogao da radim pomagaću mladima. Šabac i okolina su plodno tlo. Niko sa njima nije radio. Bilo je još akademskih slikara u Šapcu, ali verovatno su imali određenu vrstu otpora prema pedagogiji i učenju, prenošenju znanja, a ja sam to hteo i sad mi nije teško samo ne znam dokle ću, poručio je professor Dragiša Marsenić.
Hor Škole primenjenih umetnosti je izveo himnu Svetom Savi, dok je među prisutnim zvanicama bio i episkop šabački Lavrentije.
- Pre svega velika mi je radost i čast što sam baš večeras ovde kada ste vi okitili ovo veče uoči Svetoga Save i ukrasili ovim divnim lepim ikonama i uveličali ovim vašim glasom. Ja ne znam da li je Sveti Sava u Šapcu ikada posle rata doživeo ovakvu radost i svečanost. U ime svega toga, ja vam dugujem veliku blagodarnost. Molim se Gospodu da vam daruje veselo srce i jezik i dušu da celog života pesmom radujete i sebe i nas koji vas slušamo - poručio je episkop šabački Lavrentije.
Direktorka Biblioteke šabačke Jelena Podgorac Jovanović obratila se prisutnima rečima hvale o Dragiši Marseniću:
- Zaista su retki oni koji hrabro veruju da mogu da menjaju svet, a on je jedan od njih. Veruje u ono što radi i zato ga vizija njegova ne vuče, već gura. Upravo zbog te vizije je on ne samo učitelj, već i učenik, a pravi učitelji su oni koji su večni učenici, istakla je direktorka.
Izložbu možete pogledati do četrnaestog februara.
-Kao mlad čovek sam se zavetovao da ću poput Svetoga Save pomoći svakom mladom biću do kojeg dođem, ako to budem mogao, jer meni nije mogao niko da pomogne. Prvi put sam bio ljubomoran kada sam dobio jednu nagradu. Toliko sam bio mali da ljudi nisu verovali da sam to ja i tražili su đačku knjižicu i dokumenta, a onda me je veliki srpski slikar i akdemik Prijić koji mi je uručio to priznanje odveo u svoj atelje gde sam zatekao četiri đaka. On im je objašnjavao kako rade, šta rade, na koji način da rade… I tako ja prvi put u svom životu osetih ljubomoru. Dokle god budem mogao da radim pomagaću mladima. Šabac i okolina su plodno tlo. Niko sa njima nije radio. Bilo je još akademskih slikara u Šapcu, ali verovatno su imali određenu vrstu otpora prema pedagogiji i učenju, prenošenju znanja, a ja sam to hteo i sad mi nije teško samo ne znam dokle ću, poručio je professor Dragiša Marsenić.
Hor Škole primenjenih umetnosti je izveo himnu Svetom Savi, dok je među prisutnim zvanicama bio i episkop šabački Lavrentije.
- Pre svega velika mi je radost i čast što sam baš večeras ovde kada ste vi okitili ovo veče uoči Svetoga Save i ukrasili ovim divnim lepim ikonama i uveličali ovim vašim glasom. Ja ne znam da li je Sveti Sava u Šapcu ikada posle rata doživeo ovakvu radost i svečanost. U ime svega toga, ja vam dugujem veliku blagodarnost. Molim se Gospodu da vam daruje veselo srce i jezik i dušu da celog života pesmom radujete i sebe i nas koji vas slušamo - poručio je episkop šabački Lavrentije.
Direktorka Biblioteke šabačke Jelena Podgorac Jovanović obratila se prisutnima rečima hvale o Dragiši Marseniću:
- Zaista su retki oni koji hrabro veruju da mogu da menjaju svet, a on je jedan od njih. Veruje u ono što radi i zato ga vizija njegova ne vuče, već gura. Upravo zbog te vizije je on ne samo učitelj, već i učenik, a pravi učitelji su oni koji su večni učenici, istakla je direktorka.
Izložbu možete pogledati do četrnaestog februara.
B.R.
Najnoviji broj
25. april 2024.
