BEZBEDNA IZLOŽENOST DUVANSKOM DIMU NE POSTOJI
NAVIKA, ČESTO, JAČA OD ZDRAVLjA
Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut” 2016. godine sproveo je istraživanje o navikama ljudi u Srbiji i rezultati nisu ohrabrujući. Učestalost pušenja u našoj zemlji veća je od evropskog proseka, a prema poslednjim podacima 35 odsto odraslog stanovništva redovno konzumira cigarete. Podaci dobijeni iz navedenog istraživanja su pokazali da je više od polovine stanovništva izloženo duvanskom dimu u zatvorenom prostoru, najčešće u svojim domovima, kod prijatelja i rođaka. Ovako visokoj izloženosti, posebno na mestima na kojima nije zabranjeno pušenje doprinosi visoka tolerantnost društva prema upotrebi duvana. Ipak tolerantnost prema duvanskom dimu razlikuje se u zavisnosti od nivoa obrazovanja ispitanika i ukazuje da u domaćinstvima gde su visokoobrazovani manje je zastupljena konzumacija cigareta. Statistika takođe pokazuje da je među pušačima veći broj muškaraca, osoba srednjih godina i nezaposlenih. Bez obzira na pol, starost, obrazovanje posledice izlaganja duvanskom dimu iste su za sve. Rak pluća, infarkt miokarda, moždani udar, srčana smrt, nastanak astme i drugih oboljenja disajnih organa, samo su neke od bolesti koje izaziva duvanski dim.
U toku dana aktivni pušač popuši između 11 i 20 cigareta i više od polovine njih ne razmišlja da prestane. Oni koji ne žele da prestanu da puše, kao razlog ističu zadovoljstvo koje im pušenje pričinjava, dok uticaj okoline nema veći značaj za njih.
U proseku popušim desetak cigareta dnevno, jer sam navikao i uživam u tome, posebno uz kafu. Nikada nisam pokušao da prestanem iako znam da je duvan šetan za okolinu. Izbegavam da pušim u zatvorenoj prostoriji i automobilu, pogotovu u prisustvu dece. I sam imam malo dete, tako da se trudim da ga ne izlažem duvanskom dimu, jer znam koliko je štetan – rekao je Miloš Obrenović.
Tek svaki dvadeseti pušač ozbiljno razmišlja o odvikavanju od cigareta, ali mali procenat uspe u svojoj nameri. Razlozi koje najčešće navode za svoj neuspeh su suviše jaka navika, uticaj okoline i nedostatak motivacije.
Štetnost cigareta po zdravlje i finansijski momenat su presudili da pokušam da se odviknem. U svojoj nameri bio sam delimično uspešan i na jedanaest meseci sam ostavio cigarete. Uticaj okoline, slaba volja uticali su na to ponovo počnem da pušim. Mislim da je volja ipak presudna u procesu odvikavanja i možda ću ponovo pokušati – naveo je Marko Petrović.
Skoro svakom drugom stanovniku izloženost duvanskom dimu smeta nezavisno od mesta na kojem su izloženi. Više od trećine stanovnika smatra da bi trebalo u potpunosti zabraniti pušenje ili ostaviti mogućnost pušenja u fizički odvojenoj prostoriji. Građani Srbije u velikom procentu podržavaju Zakon koji štiti decu od izloženosti duvanskom dimu. Ipak ovo su samo statistike, a realnost je malo drugačija.
Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu je u Srbiji na snazi od 2010. godine.Ovaj Zakon zabranjuje pušenje na radnim i javnim mestima, u javnom prevozu, dok je za ugostiteljske objekte predviđen izuzetak za celi ugostiteljski sektor koji omogućava pušenje u ugostiteljskim objektima.
Glad za nikotinom
U osnovi pušačke zavisnosti stoji glad za nikotinom. Iako je nikotin samo jedan od preko 4.000 hemikalija pronađenih u dimu cigarete, on na ljudski mozak deluje kao droga. Apsorbuje se kroz kožu i sluzokožu, a do mozga stiže u roku od 10 sekundi nakon uvlačenja dima iz cigarete. Nikotin aktivira moždane ćelije u mozgu koje su zadužene za osećaj zadovoljstva i povećava nivo dopamina.
“Odrasli puše
i mene guše”
U Srbiji se više od 20 godina svakog 31. janara se obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima. Nizom aktivnosti javnost se upozorava na štetne efekte upotrebe cigareta i izlaganja duvanskom dimu. Ovogodišnjim sloganom “Odrasli puše i mene guše” stavljen je akcenat na opasnosti kojima su mladi izloženi udisanjem duvanskog dima iz okruženja. Lekari upozoravaju da bezbedan nivo izloženosti dimu ne postoji, posebno za decu i nepušače.
U toku dana aktivni pušač popuši između 11 i 20 cigareta i više od polovine njih ne razmišlja da prestane. Oni koji ne žele da prestanu da puše, kao razlog ističu zadovoljstvo koje im pušenje pričinjava, dok uticaj okoline nema veći značaj za njih.
U proseku popušim desetak cigareta dnevno, jer sam navikao i uživam u tome, posebno uz kafu. Nikada nisam pokušao da prestanem iako znam da je duvan šetan za okolinu. Izbegavam da pušim u zatvorenoj prostoriji i automobilu, pogotovu u prisustvu dece. I sam imam malo dete, tako da se trudim da ga ne izlažem duvanskom dimu, jer znam koliko je štetan – rekao je Miloš Obrenović.
Tek svaki dvadeseti pušač ozbiljno razmišlja o odvikavanju od cigareta, ali mali procenat uspe u svojoj nameri. Razlozi koje najčešće navode za svoj neuspeh su suviše jaka navika, uticaj okoline i nedostatak motivacije.
Štetnost cigareta po zdravlje i finansijski momenat su presudili da pokušam da se odviknem. U svojoj nameri bio sam delimično uspešan i na jedanaest meseci sam ostavio cigarete. Uticaj okoline, slaba volja uticali su na to ponovo počnem da pušim. Mislim da je volja ipak presudna u procesu odvikavanja i možda ću ponovo pokušati – naveo je Marko Petrović.
Skoro svakom drugom stanovniku izloženost duvanskom dimu smeta nezavisno od mesta na kojem su izloženi. Više od trećine stanovnika smatra da bi trebalo u potpunosti zabraniti pušenje ili ostaviti mogućnost pušenja u fizički odvojenoj prostoriji. Građani Srbije u velikom procentu podržavaju Zakon koji štiti decu od izloženosti duvanskom dimu. Ipak ovo su samo statistike, a realnost je malo drugačija.
Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu je u Srbiji na snazi od 2010. godine.Ovaj Zakon zabranjuje pušenje na radnim i javnim mestima, u javnom prevozu, dok je za ugostiteljske objekte predviđen izuzetak za celi ugostiteljski sektor koji omogućava pušenje u ugostiteljskim objektima.
U osnovi pušačke zavisnosti stoji glad za nikotinom. Iako je nikotin samo jedan od preko 4.000 hemikalija pronađenih u dimu cigarete, on na ljudski mozak deluje kao droga. Apsorbuje se kroz kožu i sluzokožu, a do mozga stiže u roku od 10 sekundi nakon uvlačenja dima iz cigarete. Nikotin aktivira moždane ćelije u mozgu koje su zadužene za osećaj zadovoljstva i povećava nivo dopamina.
i mene guše”
U Srbiji se više od 20 godina svakog 31. janara se obeležava Nacionalni dan bez duvanskog dima. Nizom aktivnosti javnost se upozorava na štetne efekte upotrebe cigareta i izlaganja duvanskom dimu. Ovogodišnjim sloganom “Odrasli puše i mene guše” stavljen je akcenat na opasnosti kojima su mladi izloženi udisanjem duvanskog dima iz okruženja. Lekari upozoravaju da bezbedan nivo izloženosti dimu ne postoji, posebno za decu i nepušače.
M. Živanović
Najnoviji broj
18. april 2024.
