Setvu spašavaju krediti i subvencije
DRŽAVA PONOVO ZATAJILA
Prolećna setva je na pragu, a poljoprivredni proizvođači su usled sušne i loše 2017. godine bukvalno u besparici. Godinama su naši proizvođači u tovu, tokom jeseni i zime, povećavali broj svinja kako bi u martu i aprilu plasirali tovljenike i obezbedili repromaterijal za prolećnu setvu. Nažalost suša je to onemogućila, a dodatni pad cene tovljenika na 120 sa 180 dinara je dodatno otežao finansijsku moć proizvođača i doveo u pitanje kvalitetnu prolećnu setvu.
- Iz tog razloga poljoprivredni proizvođači očekuju od banaka povoljne kredite za setvu ali kredite sa maksimalno tri procenta kamate, koji bi im umnogome pomogli da prevaziđu nastale probleme. Nadam se da i banke razmišljaju u tom pravcu jer svaki dinar uložen u proizvodnju je donosio dobro ne samo proizvođačima nego i celokupnoj zajednici. Srpski seljak je izuzetno pošten i vredan građanin a za takvu pomoć – kredit - naš seljak se višestruko oduži. U narednim danima bi bilo dobro da banke izađu na tržište, a i država bi mogla sa subvencionisanim kamatama, preko banaka, da mnogo pomogne u nastaloj situaciji, kaže poljoprivredni stručnjak Odeljenja za poljoprivredu grada Šapca Predrag Srdanović.
Ukoliko ne bude pomoći, setva će se obaviti sa redukovanom agrotehnikom, smanjenom upotrebom mineralnih đubriva, mešetariće sa semenom jeftinim ali sumnjivog porekla koje će ući na tržište. Onda ćemo imati rezultate teže nego kada je samo suša. To nikome neće doneti dobro. Hrana pobeđuje sigurno na tržištu. Kada imamo dovoljno hrane i još za izvoz onda je dobro svima. Ovaj problem je jedan od najvažnijih koji mora da se reši od strane republičke Vlade u narednom periodu. Mogućnosti postoje čak i da se interveniše preko Robnih rezervi, ali i bržem isplatama subvencija.
- Iz tog razloga poljoprivredni proizvođači očekuju od banaka povoljne kredite za setvu ali kredite sa maksimalno tri procenta kamate, koji bi im umnogome pomogli da prevaziđu nastale probleme. Nadam se da i banke razmišljaju u tom pravcu jer svaki dinar uložen u proizvodnju je donosio dobro ne samo proizvođačima nego i celokupnoj zajednici. Srpski seljak je izuzetno pošten i vredan građanin a za takvu pomoć – kredit - naš seljak se višestruko oduži. U narednim danima bi bilo dobro da banke izađu na tržište, a i država bi mogla sa subvencionisanim kamatama, preko banaka, da mnogo pomogne u nastaloj situaciji, kaže poljoprivredni stručnjak Odeljenja za poljoprivredu grada Šapca Predrag Srdanović.
Ukoliko ne bude pomoći, setva će se obaviti sa redukovanom agrotehnikom, smanjenom upotrebom mineralnih đubriva, mešetariće sa semenom jeftinim ali sumnjivog porekla koje će ući na tržište. Onda ćemo imati rezultate teže nego kada je samo suša. To nikome neće doneti dobro. Hrana pobeđuje sigurno na tržištu. Kada imamo dovoljno hrane i još za izvoz onda je dobro svima. Ovaj problem je jedan od najvažnijih koji mora da se reši od strane republičke Vlade u narednom periodu. Mogućnosti postoje čak i da se interveniše preko Robnih rezervi, ali i bržem isplatama subvencija.
Najnoviji broj
18. april 2024.
