Berza

  • aero 819 ▲ 1,11%
  • dinnpb 4.500 ▼ -1,10%
  • gmon 2.001 ⚫ 0,00%
  • gsfd 676 ▲ 19,43%
  • hmbg 686 ▲ 0,15%
  • impl 3.301 ⚫ 0,00%
  • kopb 6.300 ▼ -3,08%
  • niis 679 ▼ -0,59%
  • omol 850 ⚫ 0,00%
  • stup 7.001 ▲ 6,08%
  • tgas 12.519 ▲ 0,55%
  • unpr 500 ⚫ 0,00%
  • vinz 408 ▼ -32,00%
(15. februar 2018.)
Široj i stručnoj javnosti Šapca

SAOPŠTENjE

Drage Šapčanke i Šapčani,
Svi mi živimo u arhitekturi. Krećući se ulicama našeg grada, veoma lično doživljavamo promene koje se dešavaju oko nas, jer prostor koji nas okružuje neposredno utiče na naše fizičko i mentalno blagostanje. Javni prostor je polje različitih i često suprotstavljenih interesa svih koji ga koriste, a arhitektonska struka se trudi da te težnje pomiri i stvori gradove po meri čoveka. Kao nezavisni predstavnici struke vodimo se interesom većine, u ovom slučaju svih žitelja Šapca. Kao arhitekte mi smo odgovorni za funkcionalnost i formalne aspekte grada, čak i kada nismo neposredno uključeni u stvaranje ili oblikovanje, osećamo odgovornost da brinemo o gradu. Udruženo reagujemo kada mislimo da je našu reč vredno čuti.
Mi, šabačke arhitekte, pre dve godine jasno smo stavili do znanja da se protivimo rušenju Doma Vojske. Na našu inicijativu, Republički Zavod za zaštitu spomenika kulture ovaj vredan objekat moderne arhitekture proglasio je nepokretnim kulturnim dobrom pod zaštitom Republike Srbije. Ponosni smo što će zahvaljujući pogledu u budućnost nasuprot kratkoročnim poslovnim interesima, neke nove generacije moći da upoznaju naše arhitektonsko nasleđe. Danas se nalazimo pred sličnim izazovom, jer ponovo branimo zajedničku budućnost od nepromišljenih odluka u sadašnjosti, koje mogu trajno narušiti javni gradski prostor.
Vlasnik poslovnog dela objekta Stare robne kuće podneo je zahtev za dogradnju ovog objekta u prizemlju, u cilju proširenja poslovnog prostora do stubova. Poslovno-stambeni objekat poznat pod nazivom „Stara robna kuća“ delo je arhitekte Radivoja Gibarca, a izgrađen je početkom sedamdesetih godina. Stara robna kuća projektovana je u duhu moderne arhitekture, sa slobodnim planom, transparentnom fasadom i krovnim terasama. Odnos masa objekta, povučeno prizemlje i prepušteni sprat, jasno komuniciraju sa okolnim objektima, zgradom Narodne banke i zgradom glavne pošte, zidanim u različitim istorijskim periodima. Objekat Stare robne kuće, na ovaj način, jasno nalazi i određuje svoje mesto u prostoru i zajedno sa njim čini nedeljivu celinu zaštićene ambijentalne zone centra grada. Objekat je izgrađen sa kolonadama i predstavlja prepoznatljivu vrednost u javnom prostoru. Od kada objekat postoji, prostor ispod prepuštenog sprata koristi se kao javni prostor, funkcionalan i udoban (pred)prostor, koji služi kao „sklonište“ od kiše, sunca, mesto gde se ljudi sastaju i okupljaju, gde mogu da zastanu i porazgovaraju, mesto za održavanje različitih manifestacija, prostor koji je vremenom postao deo ambijentalne vrednosti grada.
Planom Generalne Regulacije Šapca dogradnja objekta Stare robne kuće nije dozvoljena, jer bi time bili premašeni dozvoljeni urbanistički parametri, izraženi kroz indekse zauzetosti i izgrađenosti, a poslovno-stambeni objekat u čijem je sastavu poslovni prostor promenio bi strukturu, odnose funkcija i prepoznatljiv izgled. U planu je jasno navedeno da je za postojeće objekte u bloku na kome se nalazi predmetna parcela dozvoljeno isključivo investiciono i tekuće održavanje, moguća je ugradnja liftova u stambene zgrade i samo u tu svrhu je dozvoljeno umanjenje površine javne namene. Dakle, jasno je da NIJE DOZVOLjENO umanjenje javnih prostora za namene tražene u podnetom zahtevu.
Gradska uprava svojim pravilnicima i odlukama nedvosmisleno štiti prostor ispred “Stare robne kuće” od bilo kakvih neplanskih izmena i posebno - od dogradnje. Kako bi se zaobišao zakon, predložena intervencija se naziva “rekonstrukcijom” iako formalno i faktualno predstavlja nedozvoljenu dogradnju objekta nauštrb prostora koji je u javnoj upotrebi, i o njoj odlučuje Ministarstvo.
Mi želimo da skrenemo pažnju javnosti na ovaj primer nepoštovanja planskih regulatornih dokumenata i na neodgovoran odnos prema arhitekturi i urbanizmu. Nepoznavanjem i nepoštovanjem gradskih planova i ignorisanjem javnih interesa dolazi do postepenog uništavanja gradova, čega smo svedoci. Pravo i obaveza naše struke je da na takve probleme ukaže i pokuša da ih spreči. Mišljenja smo da o “rekonstrukciji”, odnosno nedozvoljenoj dogradnji, koja bi ukinula javni prostor ispod kolonade - neodvojivi funkcionalni i ambijentalni deo pešačke zone grada - treba odlučivati stručno, uz detaljne analize sa stanovišta urbanizma, arhitekture i uz uvažavanje javnih interesa i prava građana. Nedopustivo je da se o arhitekturi odlučuje birokratski i da se za intervencije koje se tiču svih nas bilo ko služi rupama u zakonu i jezičkim začkoljicama. Želimo da se stvari nazovu pravim imenom, ukidanje javnog prostora dozidavanjem i zatvaranjem dela objekta jeste dogradnja, a nikako rekonstrukcija. Rekonstrukcija je namenjena očuvanju i unapređenju objekata od značaja, a ne njihovoj prenameni i komercijalizaciji u skladu sa pojedinačnim interesima. Već smo pokazali da je naš interes - život u stabilnom, korisnom i lepom gradu po meri čoveka.
Mi, šabačke arhitekte, prepoznajemo potrebu da se objekat Stare robne kuće rekonstruiše, da se fasada objekta redovno i brižljivo održava urednom i bezbednom, ali istovremeno - mi u potpunosti osporavamo ideju dogradnje, jer smo sigurni da bi takva dogradnja narušila funkciju, formu i značaj objekta, a svima nama oduzela pravo na korišćenje prostora koji nam je s pravom i smislom dodeljen.
Ne zaboravite, ovaj grad pripada svima nama.

Saopštenje potpisuju arhitekte:
Marija Ratković, dipl. inž. arh.
Marko Gavrilović, dipl. inž. arh.
Predrag Daničić, dipl. inž. arh.
Marina Klejveg (Kleynjeg), dipl. inž. arh.
Marijana Gavrilović, dipl. inž. arh.
Natalija Jovanović, dipl. inž. arh.
Katarina Dubljanin, dipl. inž. arh.
Nikola Kosijer, dipl. inž. arh.
Ivana Nikolić, dipl. inž. arh.
Marija Nikolić, dipl. inž. arh.
Jasna Mijatović, dipl. inž. arh.
Tatjana Zavađa, dipl. inž. arh.
Marija Ćurguz, dipl. inž. arh.
Nada Blanuša, dipl. inž. arh.
Olivera Mirković, dipl. inž. arh.
Nataša Filipović, dipl. inž. arh.
Mario Bečko, dipl. inž. arh.
Miodrag Daničić, dipl. inž. arh.

Najnoviji broj

17. oktobar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa