Инфо

Берза

  • aero 1.692 ▲ 0,18%
  • agbc 500 ⚫ 0,00%
  • alfa 34.434 ▲ 2,48%
  • amsopb 545 ⚫ 0,00%
  • dinnpb 3.490 ▲ 2,47%
  • enhl 690 ⚫ 0,00%
  • hmbg 510 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.105 ▲ 2,08%
  • kmbn 1.905 ▲ 0,26%
  • niis 684 ▲ 0,74%
  • rso1488 127,40 ⚫ 0,00%
  • svrl 600 ⚫ 0,00%
(15. фебруар 2018.)
Данас је Међународни дан деце оболеле од малигних болести

Рано откривање... већа шанса

Сваке године у свету оболи више од 160.000 деце од неког облика малигног тумора, а више од 90.000 деце умре од неког облика рака. Рак код деце чини од 0,4 до 4% свих малигних болести у општој популацији широм света. У просеку у свету оболевање од рака код деце чини 1% у структури оболевања од свих малигних болести, у Европи 0,4% и у Србији око 0,7%. Највеће учешће у структури оболевања се региструје у Африци, 4%, углавном због разлика у старосној структури и очекиване дужине трајања живота на рођењу. Упркос добрим резултатима лечења, малигне болести су чак и у развијеним земљама и даље други по учесталости узрок смртности код деце узраста 0 до 14 година, одмах иза повреда.
У Републици Србији сваке године се, у просеку, открије 314 деце оба пола узраста од 0 до 19 година са неким од облика малигне болести. Као и у већини земаља у развоју и у Србији је готово 2/3 новооболеле деце (63,4%) узраста до 15 година. Три групе обољења, и то леукемије, тумори мозга и лимфоми чине најчешће заступљене малигне болести у дечјем узрасту. Ове три групе малигних болести чиниле су готово половину свих малигних болести дечјег узраста.
Леукемије су најчешће малигне болести у дечјем узрасту. У структури оболевања у узрасту до 15 година чиниле су 26,6%, следе тумори мозга са 18,6% и лимфоми са 9,5%. У узрасту 0–19 година у структури оболевања најзаступљеније су биле леукемије са 20,4%. Као и млађим узрасним групама, следе тумори мозга са 16,6% и лимфоми са 12,1%. Малигни епителни тумори (карциноми), који чине скоро 90% малигних тумора код одраслих, у дечијем узрасту су изузетно ретки. Насупрот томе, ембрионални тумори јављају се готово искључиво у дечјем узрасту.
Најчешћи разлог смртног исхода у дечјем узрасту у Србији су биле леукемије, лимфоми и тумори мозга. У просеку сваке године 50 деце узраста од 0 до 19 година изгуби битку са овом болешћу. У складу са савременим медицинским достигнућима, будућа истраживања усмерена у правцу етиологије малигних тумора код деце омогућиће не само ефикасно спровођење превентивних мера, већ бржу и ефикаснију рану дијагностику, примену стандардне терапије и самим тиме дуже преживљавање код деце оболеле од рака свуда у свету.
У складу са препорукама Светске здравствене организације и Међународног удружења за борбу против рака током трогодишње кампање под слоганом „Ми можемо, ја могу” исказан је приоритет и у здравственој заштити деце и адолесцената пре свега у погледу превенције, раног откривања, лечења и рехабилитације ове вулнерабилне популационе групе. Циљ је да се како родитељима, деци тако и широј друштвеној заједници пруже праве информације како да обрате пажњу и препознају ране знаке упозорења и симптоме и да одмах потраже стручну медицинску помоћ, јер брза и ефикасна рана дијагностика, примена стандардне терапије омогућиће дуже преживљавање деце и адолесцената оболелих од рака.
Сагледавајући значај заштите и унапређења здравља једне од најосетљивијих популационих група Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” се са мрежом окружних института и завода за јавно здравље од почетка активно укључио у обележавање овог важног датума из Календара јавног здравља. Ове године Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар обележиће се под слоганом „Рано откривање... већа шанса”, јер је најважнији задатак како здравствених радника тако и шире друштвене заједнице едукација деце и адолесцената и њихових родитеља како у погледу превенције, првенствено стицањем здравих животних навика, тако и у препознавању раних знакова упозорења и симптома малигних болести.
Рани знаци упозорења:
1.Беле тачкице у оку, нова разрокост, ново слепило, избочена очна јабучица,
2. Куглице у стомаку и карлици, глави и врату, удовима, тестисима, жлездама,
3. Необјашњиво продужена температура преко две недеље,
4. Необјашњив губитак тежине, бледило, умор, стварање модрице или крварење,
5. Болови у костима, зглобовима, леђима, и лако настали преломи,
6. Неуролошки знаци: промена или погоршање хода, равнотеже или говора, главобоља више од две недеље са или без повраћања, увећање главе.

Од 2013. у националном
Календару здравља
Међународни дан деце оболеле од малигних болести, 15. фебруар, успостављен је 2002. године од стране Међународне конфедерације Удружења родитеља деце оболеле од рака, а данас се обележава у више од 85 земаља широм света. У Србији прва удружења родитеља деце оболеле од малигних болести почела су са радом почетком 90-их година прошлог века. Удруживањем и учењем од иностраних удружења родитеља Европе и света, стекли су вештине и знање о начинима и могућностима пружања подршке деци, њиховим породицама, здравственим радницима и болницама. На овај начин родитељи су прихватили чињеницу да је поред лекара, лека и болнице потребно да се и сами активно укључе у лечење своје деце.
На иницијативу удружења родитеља и уз подршку Министарства здравља, Међународни дан деце оболеле од малигних болести у нашој земљи је 2013. године постао део националног Календара јавног здравља.
Завод за јавно здравље Шабац

Најновији број

20. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa