Berza

  • aero 885 ▼ -0,67%
  • alfa 31.490 ▼ -0,03%
  • enhl 650 ⚫ 0,00%
  • eroz 3.250 ▲ 6,91%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 275 ▼ -23,40%
  • irtl 850 ▲ 12,58%
  • jesv 5.507 ▲ 0,09%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • lsta 550 ▲ 10,00%
  • niis 680 ▼ -0,15%
  • rmks 2.640 ⚫ 0,00%
  • tlkb 10.000 ⚫ 0,00%
  • trbg 4.504 ▲ 49,98%
(15. februar 2018.)
Danas je Međunarodni dan dece obolele od malignih bolesti

Rano otkrivanje... veća šansa

Svake godine u svetu oboli više od 160.000 dece od nekog oblika malignog tumora, a više od 90.000 dece umre od nekog oblika raka. Rak kod dece čini od 0,4 do 4% svih malignih bolesti u opštoj populaciji širom sveta. U proseku u svetu obolevanje od raka kod dece čini 1% u strukturi obolevanja od svih malignih bolesti, u Evropi 0,4% i u Srbiji oko 0,7%. Najveće učešće u strukturi obolevanja se registruje u Africi, 4%, uglavnom zbog razlika u starosnoj strukturi i očekivane dužine trajanja života na rođenju. Uprkos dobrim rezultatima lečenja, maligne bolesti su čak i u razvijenim zemljama i dalje drugi po učestalosti uzrok smrtnosti kod dece uzrasta 0 do 14 godina, odmah iza povreda.
U Republici Srbiji svake godine se, u proseku, otkrije 314 dece oba pola uzrasta od 0 do 19 godina sa nekim od oblika maligne bolesti. Kao i u većini zemalja u razvoju i u Srbiji je gotovo 2/3 novoobolele dece (63,4%) uzrasta do 15 godina. Tri grupe oboljenja, i to leukemije, tumori mozga i limfomi čine najčešće zastupljene maligne bolesti u dečjem uzrastu. Ove tri grupe malignih bolesti činile su gotovo polovinu svih malignih bolesti dečjeg uzrasta.
Leukemije su najčešće maligne bolesti u dečjem uzrastu. U strukturi obolevanja u uzrastu do 15 godina činile su 26,6%, slede tumori mozga sa 18,6% i limfomi sa 9,5%. U uzrastu 0–19 godina u strukturi obolevanja najzastupljenije su bile leukemije sa 20,4%. Kao i mlađim uzrasnim grupama, slede tumori mozga sa 16,6% i limfomi sa 12,1%. Maligni epitelni tumori (karcinomi), koji čine skoro 90% malignih tumora kod odraslih, u dečijem uzrastu su izuzetno retki. Nasuprot tome, embrionalni tumori javljaju se gotovo isključivo u dečjem uzrastu.
Najčešći razlog smrtnog ishoda u dečjem uzrastu u Srbiji su bile leukemije, limfomi i tumori mozga. U proseku svake godine 50 dece uzrasta od 0 do 19 godina izgubi bitku sa ovom bolešću. U skladu sa savremenim medicinskim dostignućima, buduća istraživanja usmerena u pravcu etiologije malignih tumora kod dece omogućiće ne samo efikasno sprovođenje preventivnih mera, već bržu i efikasniju ranu dijagnostiku, primenu standardne terapije i samim time duže preživljavanje kod dece obolele od raka svuda u svetu.
U skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodnog udruženja za borbu protiv raka tokom trogodišnje kampanje pod sloganom „Mi možemo, ja mogu” iskazan je prioritet i u zdravstvenoj zaštiti dece i adolescenata pre svega u pogledu prevencije, ranog otkrivanja, lečenja i rehabilitacije ove vulnerabilne populacione grupe. Cilj je da se kako roditeljima, deci tako i široj društvenoj zajednici pruže prave informacije kako da obrate pažnju i prepoznaju rane znake upozorenja i simptome i da odmah potraže stručnu medicinsku pomoć, jer brza i efikasna rana dijagnostika, primena standardne terapije omogućiće duže preživljavanje dece i adolescenata obolelih od raka.
Sagledavajući značaj zaštite i unapređenja zdravlja jedne od najosetljivijih populacionih grupa Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” se sa mrežom okružnih instituta i zavoda za javno zdravlje od početka aktivno uključio u obeležavanje ovog važnog datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Ove godine Međunarodni dan dece obolele od malignih bolesti, 15. februar obeležiće se pod sloganom „Rano otkrivanje... veća šansa”, jer je najvažniji zadatak kako zdravstvenih radnika tako i šire društvene zajednice edukacija dece i adolescenata i njihovih roditelja kako u pogledu prevencije, prvenstveno sticanjem zdravih životnih navika, tako i u prepoznavanju ranih znakova upozorenja i simptoma malignih bolesti.
Rani znaci upozorenja:
1.Bele tačkice u oku, nova razrokost, novo slepilo, izbočena očna jabučica,
2. Kuglice u stomaku i karlici, glavi i vratu, udovima, testisima, žlezdama,
3. Neobjašnjivo produžena temperatura preko dve nedelje,
4. Neobjašnjiv gubitak težine, bledilo, umor, stvaranje modrice ili krvarenje,
5. Bolovi u kostima, zglobovima, leđima, i lako nastali prelomi,
6. Neurološki znaci: promena ili pogoršanje hoda, ravnoteže ili govora, glavobolja više od dve nedelje sa ili bez povraćanja, uvećanje glave.

Od 2013. u nacionalnom
Kalendaru zdravlja
Međunarodni dan dece obolele od malignih bolesti, 15. februar, uspostavljen je 2002. godine od strane Međunarodne konfederacije Udruženja roditelja dece obolele od raka, a danas se obeležava u više od 85 zemalja širom sveta. U Srbiji prva udruženja roditelja dece obolele od malignih bolesti počela su sa radom početkom 90-ih godina prošlog veka. Udruživanjem i učenjem od inostranih udruženja roditelja Evrope i sveta, stekli su veštine i znanje o načinima i mogućnostima pružanja podrške deci, njihovim porodicama, zdravstvenim radnicima i bolnicama. Na ovaj način roditelji su prihvatili činjenicu da je pored lekara, leka i bolnice potrebno da se i sami aktivno uključe u lečenje svoje dece.
Na inicijativu udruženja roditelja i uz podršku Ministarstva zdravlja, Međunarodni dan dece obolele od malignih bolesti u našoj zemlji je 2013. godine postao deo nacionalnog Kalendara javnog zdravlja.
Zavod za javno zdravlje Šabac

Najnoviji broj

18. jul 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa