PREDRAG ĆOSIĆ IZ MAČVANSKOG METKOVIĆA ZA SEOSKI FUDBALSKI KLUB ODIGRAO HILjADU UTAKMICA
MLADOST POKLONIO MLADOSTI
Tresao protivničke mreže, kao nemački internacionalac Gerd Miler. Trenirao na oranju i po livadama. Najdraži pogodak postigao protiv badovinačke “Drine” u Kupu maršala Tita, na fudbalskom igralištu “Mačve” u Bogatiću, kada je njegova “Mladost” osvojila pobednički pehar. Ljubav prema najvažnijoj sporednoj stvari na svetu i danas za njega nema cenu
Jesu godine, što bi rekao jedan književnik, prohujale kao letnja oluja. Tama zaborava je mnogo toga odnela, ali Predraga Ćosića, uglednog domaćina iz Mačvanskog Metkovića, priznatog fudbalera seoskog kluba “Mladost”, društveno političkog radnika i poljoprivrednika, danas obuzimaju setna sećanja na fudbalsku karijeru, započetu pre skoro pola veka. Kao šesnaestogodišnjak, 1972. godine, prvi put je stao između stativa, domaće “Mladosti” na utakmici u Lozničkom polju, protiv tamošnje istoimene ekipe. Prvo poluvreme je proveo na golu, a drugo kao navalni igrač postigao pobednički pogodak. Od tada je nezamenljiv u belom dresu, obeležju kluba osnovanog 1929. godine.
Odigrao je oko 1.000 utakmica i u mnogima su njegovi golovi bili presudni za uspeh “Mladosti”. Navijači ovog starog kluba kažu da je Preša, kako ga od milja zovu tresao protivničke mreže, kao u to vreme čuveni nemački internacionalac Gerd Miler.
- Najdraži mi je gol koji sam postigao u Kupu Jugoslavije za 25. maj 1975. godine. Igrali smo u finalu protiv badovinačke “Drine” na igralištu fudbalskog kluba “Mačva” u Bogatiću. Sećam se tribine su bile pune kao šibice. Najviše, naših navijača iz Metkovića. Rekao bih pola sela. Pobedili smo, jedan prema nula, a ja sam postigao taj jedini gol. Pobednički pehar maršala je bio naš, kaže Preša.
Najvatreniji navijači “Mladosti” su smislili pesmu, kako je njihov omiljeni klub na tom putu do finala, pobedio više veoma dobrih rivala. Za ovu utakmicu Preša je specijalno došao, na nekoliko dana odsustva iz Belog Manastira, gde je bio na odsluženju vojnog roka.
- Naša, Mačvanska liga u to vreme je bila izuzetno jaka i ne bih mogao da izdvojim nikog kao favorita. “Mladost” u kojoj sam ja igrao sa svojim društvom je bila izuzetno dobra. Nismo se “plašili” nijednog protivnika, a sećam se da smo znali da ređamo pobedu za pobedom, pamti Preša. Posebno ističe sezonu 1982/83. godine kada je postigao najviše, 52 pogotka u sezoni. Samo Badovinčanima tada je dao sedam golova.
U timu je imao više dobrih saradnika, a svi su bili izuzetno dobri prijatelji.
- Ističem Milenka Ostojića, poznatijeg po nadimku Džaja. Na njegov mig, postigao sam dosta lepih golova. S druge strane, svaka naša utakmica bila je kao derbi. Živeo sam za nedelju i kada ću postići gol, kaže naš sagovornik koji je imao mnogo fudbalskih učitelja, ali posebno ističe trenera Dragana Dražića Bajinog, koji je bio i jedan od najboljih fudbalera “Mačve” iz Bogatića.
- Trenirali smo po oranju i šumama. Ja sam i dodatno radio vežbe na livadi iza kuće. Fudbal je za mene bio i ostao najvažnija sporedna stvar na svetu. Tako je i danas, bez obzira na pauzu koja je nastupila oranjem i rušenjem svlačionice na Kikića imanju, gde su mnoge generacije, pa i moja igrale fudbal, dodaje Preša.
Novo igralište “Mladosti” kupljeno je i izgrađeno u Suvoj bari. To je deo metkovačkog atara, malo udaljen od centra sela. Tamo stasavaju nove nade seoskog fudbalskog kluba, duge tradicije. Igra i jedan od Prešinih sinova. Domaćin, Predrag Ćosić Preša i dalje živi za fudbal, bavi se društveno-političkim radom i poljoprivredom.
Odigrao je oko 1.000 utakmica i u mnogima su njegovi golovi bili presudni za uspeh “Mladosti”. Navijači ovog starog kluba kažu da je Preša, kako ga od milja zovu tresao protivničke mreže, kao u to vreme čuveni nemački internacionalac Gerd Miler.
- Najdraži mi je gol koji sam postigao u Kupu Jugoslavije za 25. maj 1975. godine. Igrali smo u finalu protiv badovinačke “Drine” na igralištu fudbalskog kluba “Mačva” u Bogatiću. Sećam se tribine su bile pune kao šibice. Najviše, naših navijača iz Metkovića. Rekao bih pola sela. Pobedili smo, jedan prema nula, a ja sam postigao taj jedini gol. Pobednički pehar maršala je bio naš, kaže Preša.
Najvatreniji navijači “Mladosti” su smislili pesmu, kako je njihov omiljeni klub na tom putu do finala, pobedio više veoma dobrih rivala. Za ovu utakmicu Preša je specijalno došao, na nekoliko dana odsustva iz Belog Manastira, gde je bio na odsluženju vojnog roka.
- Naša, Mačvanska liga u to vreme je bila izuzetno jaka i ne bih mogao da izdvojim nikog kao favorita. “Mladost” u kojoj sam ja igrao sa svojim društvom je bila izuzetno dobra. Nismo se “plašili” nijednog protivnika, a sećam se da smo znali da ređamo pobedu za pobedom, pamti Preša. Posebno ističe sezonu 1982/83. godine kada je postigao najviše, 52 pogotka u sezoni. Samo Badovinčanima tada je dao sedam golova.
U timu je imao više dobrih saradnika, a svi su bili izuzetno dobri prijatelji.
- Ističem Milenka Ostojića, poznatijeg po nadimku Džaja. Na njegov mig, postigao sam dosta lepih golova. S druge strane, svaka naša utakmica bila je kao derbi. Živeo sam za nedelju i kada ću postići gol, kaže naš sagovornik koji je imao mnogo fudbalskih učitelja, ali posebno ističe trenera Dragana Dražića Bajinog, koji je bio i jedan od najboljih fudbalera “Mačve” iz Bogatića.
- Trenirali smo po oranju i šumama. Ja sam i dodatno radio vežbe na livadi iza kuće. Fudbal je za mene bio i ostao najvažnija sporedna stvar na svetu. Tako je i danas, bez obzira na pauzu koja je nastupila oranjem i rušenjem svlačionice na Kikića imanju, gde su mnoge generacije, pa i moja igrale fudbal, dodaje Preša.
Novo igralište “Mladosti” kupljeno je i izgrađeno u Suvoj bari. To je deo metkovačkog atara, malo udaljen od centra sela. Tamo stasavaju nove nade seoskog fudbalskog kluba, duge tradicije. Igra i jedan od Prešinih sinova. Domaćin, Predrag Ćosić Preša i dalje živi za fudbal, bavi se društveno-političkim radom i poljoprivredom.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
