NEKOME BLATO, A NEKOME BOLjI PRINOSI

Pšenica zasejana jesenas u dobrom je stanju i već se izbokorila, ali dobro bi joj koristio snežni pokrivač. On bi joj doneo i neophodnu vlagu. Procenjuje se da je čak 80 procenata površina zasejano u optimalnom roku ali i “semenom sa tavana” što nije dobro. Pšenica, za razliku od kukuruza, trpi manje štete od suše ali ima i određene zahteve prema vodi. Sa ekološkog i geografskog stanovišta, ipak je kultura koja se može gajiti na područjima koja imaju različit raspored padavina, što se poslednje decenije i dešava u regionu. Agrotehničke mere će sigurno omogućiti bolju rezervu pšenice vlagom .
-Ideal je da bi se dobio kvalitet i kvantitet, da ceo zemljišni horizont bude bogat dovoljnim količinama vlage kako bi korenov sistem lako prodirao kroz njega. No, utrošak vode po jedinici površine jako se menja. Omogućavanjem akumulacije veće količine vlage u zemljištu biljke su razvijenije, a samim tim one jače i troše vodu. Moramo naglasiti da zrno u samoj setvi, ako vlaga padne ispod 30 procenata od punog vodnog kapaciteta, klijanje skoro prekida. Ako je nedostatak vlage u zemljištu tokom bokorenja i na kraju bokorenja formiranje klasića biće manji kao i dužina klasa. Nedostatak vlage u prvih deset dana klas može da bude odličan, ali broj oplođenih cvetova i broj zrna će biti redukovan, a naročito u vreme klasanja i cvetanja usled nedostatka vlage uvećava broj neplodnih klasića, kaže poljoprivredni stručnjak Darko Simić.
Kritični periodi nedostatka vlage za pšenicu su setva i nicanje, ali ipak i male količine vlage neće negativno uticati na ovu fazu. Ako su količine padavina od klasanja do zrenja optimalne to će povoljno uticati na hektolitarsku masu.