Kada početi sa tretmanima pšenice protiv bolesti

Vreme zaštite useva pšenice, odnosno primena fungicida u direktnoj je zavisnosti od biologije patogena, uslova za infekciju i dalje napredovanje bolesti kao i razvojnih faza pšenice. U sprovođenju kontrolnih mera protiv prouzrokovača sive pegavosti, mora se uzeti u obzir dužina inkubacionog perioda, odnosno period nakon ostvarenja infekcije, a pre pojave simptoma. Druga veoma važna činjenica je neophodnost zaštite lista zastavičara i dva do tri lista ispod njega, a koji omogućavaju normalne procese u biljkama i obezbeđuju visoke prinose.
-Zaštita pšenice od prouzrokovača sive pegavosti treba da se sprovede u fazi u kojoj prvi list iznad drugog kolenca pokazuje simptom prisustva bolesti. Ekonomski prag primene fungicida postignut je ukoliko se na 10 procenata biljaka registruju simptomi na prvom listu drugog kolenca. Za preporuku je primena fungicida na bazi pikoksistrobina i ciprokonazola, azoksistrobina i ciprokonazola, propikonazola i ciprokonazola, tebukonazola i propikonazola, metkonazola. Hemijske mere zaštite protiv prouzrokovača pepelnice pšenice sprovode se u okviru zaštite protiv prouzrokovača sive pegavosti lista pšenice. Za preporuku je primena fungicida na bazi pikoksistrobina i ciprokonazola, azoksistrobina i ciprokonazola, propikonazola i ciprokonazola, tebukonazola i propikonazola, metkonazola, preporučuje poljoprivredni stručnjek Slobodan Gošić.
U usevima pšenice mogu se registrovati stabljičina rđa, žuta lisna rđa i lisna rđa. Žuta lisna rđa se ne javlja svake godine u našim uslovima, ali je od 2014. godini ovo oboljenje u porastu. Ova gljiva se ne prenosi semenom, a pojavljuje se pri prolećnim temperaturama od tri do 15 stepeni celzijusa.