ŠABAČKE PRIČE - BANE JANKOVIĆ
KROZ VRATA KAMIČKA
O Šapcu i Šapčanima, njegovim ulicama i institucijama, prošlosti i sadašnjosti, kafanama i boemima, korzou i igrankama, Dudari i Savi, fudbalu i rukometu... pričaju ljudi koji su deo svoje duše ugradili u mozaik kaldrme ove varoši ( 6 )
„Pažnja, pažnja! Autobus za Kupinovo, sa polaskom u četri i trideset, postavljen je na peron broj dva. Mole se putnici da zauzmu svoja mesta. Ponavljam...“ I opet isto, seća se Bane, a putnika jedan ili nijedan. Gromoglasno saopštenje, jačine sirena koje najavljuju vazdušni napad, budilo je narod s početka Kamička, svako jutro.
Tako kako su mu počinjali mladalački dani, počinje i jedna od mnogobrojnih priča nezaborava kojima je opisao stari Šabac, prilike i neprilike u njemu, slovima naslikao varoš i varošane a najviše Kamičak. Kroz taj prozor na Kamičku, gledao svet pa tako i nazvao jednu knjigu, a kroz vrata na Kamičku odlazio u svet ali se Šapcu i Kamičku uvek vraćao, pa tim vratima posvetio drugu zbirku zapisa. A oni počinju davnih dana, njegovih naravno, još u dečačkoj igri kraj prašnjave kaldrme gde je bila u Šapcu najveća rupa za klikere. I u priči i u tekstu sagovorniku i čitaocu objašnjava svu važnost te pojave na Kamičku gde je „pola grada dolazilo da se nadmeće u veštini ili gumenjacima, čelikancima, staklencima ili pak amerikancima koji su imali i najveću vrednost prilikom gađanja na obično ili francuski“. I tu, na Autobuskoj, kada se vozila i putnici raziđu, improvizovali su mladi Kamičani fudbalski teren na kome, doduše, kaldrma nije bila pogodna za „ gumene Borovo lopte kriškare“, koje su odskakale više od igračke veštine.
Tako kako su mu počinjali mladalački dani, počinje i jedna od mnogobrojnih priča nezaborava kojima je opisao stari Šabac, prilike i neprilike u njemu, slovima naslikao varoš i varošane a najviše Kamičak. Kroz taj prozor na Kamičku, gledao svet pa tako i nazvao jednu knjigu, a kroz vrata na Kamičku odlazio u svet ali se Šapcu i Kamičku uvek vraćao, pa tim vratima posvetio drugu zbirku zapisa. A oni počinju davnih dana, njegovih naravno, još u dečačkoj igri kraj prašnjave kaldrme gde je bila u Šapcu najveća rupa za klikere. I u priči i u tekstu sagovorniku i čitaocu objašnjava svu važnost te pojave na Kamičku gde je „pola grada dolazilo da se nadmeće u veštini ili gumenjacima, čelikancima, staklencima ili pak amerikancima koji su imali i najveću vrednost prilikom gađanja na obično ili francuski“. I tu, na Autobuskoj, kada se vozila i putnici raziđu, improvizovali su mladi Kamičani fudbalski teren na kome, doduše, kaldrma nije bila pogodna za „ gumene Borovo lopte kriškare“, koje su odskakale više od igračke veštine.
Najnoviji broj
18. april 2024.
