ODGOVORNO UPRAVLjANjE OPASNIM
OTPADOM
OTPADOM
SRBIJA JE OZBILjNO UGROŽENA
Pre tri godine, posle katastrofalnih poplava koje su pretile da potope Šabac, Pokret za Šabac Zelenih Srbije pokrenuo je veliku akciju “ZA ŠABAC BEZ OPASNOG OTPADA”, koja je bila inspirisana informacijama o ogromnim količinama opasnog otpada u pogonima nekadašnjeg Zorka holdinga.
- Tada smo saznali da se u ovim pogonima nalazilo 12 tona piralenom kontaminiranih kondenzatora, 2 tone hemikalija iz procesa proizvodnje obojenih metala, 900 tona olovo-srebrnog taloga i 300.000 tona jarosit taloga. Tu se nalazio i opasan otpad koje su privatne kompanije, operateri opasnog otpada, uskladištili u ovim pogonima, ali i u skladištima Robno-transportnog centra i to u količinama od nekoliko stotina tona. Otkrili smo da se i oko hiljadu kilograma opasnog otpada nalazi u Hemijskoj školi i oko petsto kilograma u Poljoprivrednoj, kao i preko šest tona u nekadašnjem Centru za istraživanje Zorka holdinga. Od nabrojanog opasnog otpada najveća opasnost pretila je od kondenzatora sa piralenom čijim se sagorevanjem oslobađa gas dioksin, koji je posle plutonijuma najkancerogenija supstanca na svetu, kao i od soli cijanida smeštenih u Centru za istraživanje čijim bi se rastvaranjem u vodi oslobodio smrtonosni cijanid, kaže dr Dejan Pavlović.
U to vreme, Zeleni Šapca su predlagali da se problem opasnog otpada reši privatizacijom kompanija, uz uslov da se novi vlasnik obaveže da reši situaciju, ili da se opasni otpad proda inostranim kompanijama koje raspolažu tehnologijama pomoću kojih se koristi kao sirovina. Zahvaljujući saradnji sa domaćom kompanijom Yunirisk, koja je besplatno uklonila otpad iz dve srednje škole, demonstrirali su kako bi trebalo da se odvija postupak. Prodajom objekata Obojene metalurgije i Centra za istraživanje, opasni otpad je uklonjen, značajne količine jarosit taloga kontinuirano se izvoze, a kompanija Yunirisk dobila je poslove uklanjanja opasnog otpada iz skladišta privatnih kompanija u kojima je nezakonito bio skladišten.
Na osnovu izveštaja Ministarstva zaštite životne sredine (14. febrauar 2018), saznajemo da situacija na teritoriji Šapca nije najbolja. U nekadašnjoj Zaštiti bilja nalazi se oko pedeset tona raznovrsnog opasnog otpada u vlasništvu kompanije Talum d.o.o. iz Šapca. U nekadašnjim Zorka bojama prisutno je oko osam tona opasnog otpada u vidu otpadnog mulja, boja, lakova i ambalaže, mada fabrika predaje opasni otpad ovlašćenim operaterima u zakonskom roku. Isto postupaju i Beli limovi na čijoj lokaciji se trenutno nalaze 323 tone opasnog otpada različitih vrsta, a sa deponije industrijskog otpada nekadašnje Obojene matalurgije preduzeće Elidžir d.o.o. izvozi jarosit talog, odnosno, mulj.
- Neadekvatno uskladišten opasni otpad ulazi u zemljište, vodu i vazduh i na naše zdravlje deluje mutageno, teratogeno, kancerogeno i toksično. Ulaskom u podzemne vode ili vodotokove, kao i u lanac ishrane, štetna dejstva se ispoljavaju na stanovništvo i na udaljenim područjima. Imajući u vidu da se na teritoriji republike Srbije nalazi oko 70 lokacija sa istorijskim opasnim otpadom i ko zna koliko nepoznatih lokacija sa tajno uskladištenim opasnim otpadom, smatramo da je stanovništvo cele Srbije ozbiljno ugroženo. Poručujemo da se posebno pooštri praćenje stvaranja, transporta i skladištenja opasnog otpada na teritoriji cele Republike Srbije, da se izvrši kontrola svih operatera koji bi trebalo da imaju dozvolu za rad sa opasnim otpadom, da se ne dozvoli nikakav uvoz bilo opasnog bilo neopasnog otpada u bilo koje svrhe i da se radi na osnivanju Centra za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. Naši predlozi će biti prosleđeni Ministarstvu zaštite životne sredine, gde se, na poziciji državnog sekretara, nalazi predsednik Zelenih Srbije, gospodin Ivan Karić, dodaje je dr Pavlović.
- Tada smo saznali da se u ovim pogonima nalazilo 12 tona piralenom kontaminiranih kondenzatora, 2 tone hemikalija iz procesa proizvodnje obojenih metala, 900 tona olovo-srebrnog taloga i 300.000 tona jarosit taloga. Tu se nalazio i opasan otpad koje su privatne kompanije, operateri opasnog otpada, uskladištili u ovim pogonima, ali i u skladištima Robno-transportnog centra i to u količinama od nekoliko stotina tona. Otkrili smo da se i oko hiljadu kilograma opasnog otpada nalazi u Hemijskoj školi i oko petsto kilograma u Poljoprivrednoj, kao i preko šest tona u nekadašnjem Centru za istraživanje Zorka holdinga. Od nabrojanog opasnog otpada najveća opasnost pretila je od kondenzatora sa piralenom čijim se sagorevanjem oslobađa gas dioksin, koji je posle plutonijuma najkancerogenija supstanca na svetu, kao i od soli cijanida smeštenih u Centru za istraživanje čijim bi se rastvaranjem u vodi oslobodio smrtonosni cijanid, kaže dr Dejan Pavlović.
U to vreme, Zeleni Šapca su predlagali da se problem opasnog otpada reši privatizacijom kompanija, uz uslov da se novi vlasnik obaveže da reši situaciju, ili da se opasni otpad proda inostranim kompanijama koje raspolažu tehnologijama pomoću kojih se koristi kao sirovina. Zahvaljujući saradnji sa domaćom kompanijom Yunirisk, koja je besplatno uklonila otpad iz dve srednje škole, demonstrirali su kako bi trebalo da se odvija postupak. Prodajom objekata Obojene metalurgije i Centra za istraživanje, opasni otpad je uklonjen, značajne količine jarosit taloga kontinuirano se izvoze, a kompanija Yunirisk dobila je poslove uklanjanja opasnog otpada iz skladišta privatnih kompanija u kojima je nezakonito bio skladišten.
Na osnovu izveštaja Ministarstva zaštite životne sredine (14. febrauar 2018), saznajemo da situacija na teritoriji Šapca nije najbolja. U nekadašnjoj Zaštiti bilja nalazi se oko pedeset tona raznovrsnog opasnog otpada u vlasništvu kompanije Talum d.o.o. iz Šapca. U nekadašnjim Zorka bojama prisutno je oko osam tona opasnog otpada u vidu otpadnog mulja, boja, lakova i ambalaže, mada fabrika predaje opasni otpad ovlašćenim operaterima u zakonskom roku. Isto postupaju i Beli limovi na čijoj lokaciji se trenutno nalaze 323 tone opasnog otpada različitih vrsta, a sa deponije industrijskog otpada nekadašnje Obojene matalurgije preduzeće Elidžir d.o.o. izvozi jarosit talog, odnosno, mulj.
- Neadekvatno uskladišten opasni otpad ulazi u zemljište, vodu i vazduh i na naše zdravlje deluje mutageno, teratogeno, kancerogeno i toksično. Ulaskom u podzemne vode ili vodotokove, kao i u lanac ishrane, štetna dejstva se ispoljavaju na stanovništvo i na udaljenim područjima. Imajući u vidu da se na teritoriji republike Srbije nalazi oko 70 lokacija sa istorijskim opasnim otpadom i ko zna koliko nepoznatih lokacija sa tajno uskladištenim opasnim otpadom, smatramo da je stanovništvo cele Srbije ozbiljno ugroženo. Poručujemo da se posebno pooštri praćenje stvaranja, transporta i skladištenja opasnog otpada na teritoriji cele Republike Srbije, da se izvrši kontrola svih operatera koji bi trebalo da imaju dozvolu za rad sa opasnim otpadom, da se ne dozvoli nikakav uvoz bilo opasnog bilo neopasnog otpada u bilo koje svrhe i da se radi na osnivanju Centra za fizičko-hemijski tretman opasnog otpada. Naši predlozi će biti prosleđeni Ministarstvu zaštite životne sredine, gde se, na poziciji državnog sekretara, nalazi predsednik Zelenih Srbije, gospodin Ivan Karić, dodaje je dr Pavlović.
M.F.
Najnoviji broj
25. april 2024.
