UKRAJINKA DIJANA LANKINA RAVNOPRAVNO SA MUŠKARCIMA RADI TEŠKE GRAĐEVINSKE POSLOVE
MISTRIJA PRE VENČANICE
Mlada Ukrajinka u Srbiji odbila posao prodavačice u butiku venčanica u zamenu za angažovanje u građevinarstvu, jedne domaće firme, gde je, istina, znatno više plaćena
Nije samo novac bio faktor opredeljenja, Ukrajinke Dijane Lankine kod traženja posla u Srbiji, gde je prvi put stigla pre tri godine. Završila je sportsku gimnaziju u Novovolinsku, a sreću je potražila u Donjem Dobriću, kod Loznice, gde se ranije udala njena baka Stefana u čijoj firmi u Moskvi je naučila brojne građevinske poslove.
- Istina je da sam odbila lakši posao prodavačice u salonu venčanica i opredelila se za daleko teži posao građevinskog radnika. Ovde se često radi i na otvorenom, pri različitim temperaturama (toplo, ali i dosta hladno). Nije lako, ali je plaćenije nego u prodavnici, a za mene je i kreativnije, u stvari ono što sam naučila i volim, kaže Dijana.
Kolegama je, nema sumnje, mnogo prijatnije da sa njom rade u ekipi i to ih posebno raduje. Uvek su spremni da pomognu, samo da posao bude što kvalitetnije i brže urađen. U građevinskoj firmi, gde je konkurisala iznenadili su se kad je navela šta sve ume da radi (zida, farba, kreči, dletuje...). Za radove koje ova dvadesetogodišnjakinja izvede imaju samo reči pohvale.
- Svesna sam da je ovo što radim ovde nesvakidašnje i za mnoge nepojmljivo, ali to je moj izbor, to želim i niko me na to ne prisiljava. U glavnom radimo po Mačvi, ali ništa manje ni po Lozničkoj opštini, a jedna ekipa trenutno je u Beogradu. Za mene ovaj posao predstavlja neku vrstu umetnosti, a ne težak građevinski rad. Potrebne su, naravno, neke veštine, ne može to svako da radi, kaže mlada Ukrajinka, koja je svojim radom i izgledom privukla pažnju mnogih.
Od Osmog marta, međunarodnog praznika žena ne očekuje ništa posebno. Za nju je, šta više, to običan radni dan, kao i ostali, ali opet se nada nekim iznenađenjima, naravno pozitivnim.
- Istina je da sam odbila lakši posao prodavačice u salonu venčanica i opredelila se za daleko teži posao građevinskog radnika. Ovde se često radi i na otvorenom, pri različitim temperaturama (toplo, ali i dosta hladno). Nije lako, ali je plaćenije nego u prodavnici, a za mene je i kreativnije, u stvari ono što sam naučila i volim, kaže Dijana.
Kolegama je, nema sumnje, mnogo prijatnije da sa njom rade u ekipi i to ih posebno raduje. Uvek su spremni da pomognu, samo da posao bude što kvalitetnije i brže urađen. U građevinskoj firmi, gde je konkurisala iznenadili su se kad je navela šta sve ume da radi (zida, farba, kreči, dletuje...). Za radove koje ova dvadesetogodišnjakinja izvede imaju samo reči pohvale.
- Svesna sam da je ovo što radim ovde nesvakidašnje i za mnoge nepojmljivo, ali to je moj izbor, to želim i niko me na to ne prisiljava. U glavnom radimo po Mačvi, ali ništa manje ni po Lozničkoj opštini, a jedna ekipa trenutno je u Beogradu. Za mene ovaj posao predstavlja neku vrstu umetnosti, a ne težak građevinski rad. Potrebne su, naravno, neke veštine, ne može to svako da radi, kaže mlada Ukrajinka, koja je svojim radom i izgledom privukla pažnju mnogih.
Od Osmog marta, međunarodnog praznika žena ne očekuje ništa posebno. Za nju je, šta više, to običan radni dan, kao i ostali, ali opet se nada nekim iznenađenjima, naravno pozitivnim.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
