Berza

  • aero 820 ▼ -0,97%
  • akdm 260 ▼ -3,70%
  • dinnpb 4.442 ▲ 2,11%
  • dnos 2.900 ⚫ 0,00%
  • fito 3.050 ▼ -4,66%
  • glos 330 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.100 ⚫ 0,00%
  • impl 3.350 ⚫ 0,00%
  • kmbn 3.294 ▲ 2,23%
  • kmbnpb 1.300 ⚫ 0,00%
  • mtlc 1.918 ▲ 0,52%
  • niis 678 ▼ -0,59%
  • rso17153 103,48 ▲ 0,87%
  • rso19182 106,00 ▲ 0,01%
  • svrl 535 ▲ 3,88%
(8. mart 2018.)
ZAJEDNIČKE SEDNICE OPŠTINSKOG VEĆA KOCELjEVA I UPRAVNIH ODBORA USTANOVA

NEDOSTATAK LEKARA SPECIJALISTA

NEDOSTATAK LEKARA SPECIJALISTA
Na prošlonedeljnoj četvrtoj zajedničkoj sednici članova Opštinskog veća i UO Doma zdravlja “Dr Darinka Lukić” razmatran je Izveštaj o radu za 2017. kao i plan za tekuću godinu.
Predsednik UO zdravstvene ustanove Dragan Maksimović upoznao je prisutne sa činjenicom da se iz godine u godinu smanjuju sredstva koja Dom zdravlja dobija od Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja, ali da je, uprkos objektivnim poteškoćama, prošla godina ipak uspešno okončana.
Dugogodišnji član veća Radivoj Nikolić uputio je rukovodstvu ove ustanove primedbu zbog, kako je rekao, nedostatka laboratorijske opreme.
–Potrebno je opremiti laboratoriju kako bi svi pacijenti mogli da je koriste a ne da idu u privatne laboratorije - poručio je Nikolić.
Odgovarajući na ove tvrdnje direktorka Doma zdravlja dr Verica Sofranić objasnila je da nije problem u laboratorijskoj opremi već u važećim propisima koji zahtevaju da opština ima određeni broj stanovnika kako bi imala pravo na angažovanje biohemičara.
–Naši laboranti ne mogu da rade sve analize. Ali svakog utorka i četvrtka pacijenti dolaze u laboratoriju, uzimaju im se nalazi koji se inače ne rade u Domu zdravlja i šalju se u Šabac- rekla je dr Sofranić.
Jovan Dimitrijević, takođe član veća, istakao je da je pravovremena dijagnostika najbitnija u procesu lečenja i pokrenuo pitanje rada rendgen dijagnostike. Međutim, i u ovoj oblasti situacija je slična jer zdravstvena ustanova može imati radiologa isključivo ako opština ima 50 hiljada stanovnika.
–Mi nemamo više ni pneumofiziologa. Svojevremeno sam predlagala kolegama iz Vladimiraca da pošaljemo jednog lekara na specijalizaciju radiologije kako bi mogao da radi i u Vladimircima i u Koceljevi, ali tadašnji direktor to nije hteo da prihvati. Sa sadašnjim rukovodstvom imam sastanak i pokušaćemo da se dogovorimo da to ne bude samo radiolog, već da probamo da dobijemo još neku specijalizaciju, npr.internista - poručila je direktorka koceljevačkog Doma zdravlja.
Predsednik veća Dušan Ilinčić smatra da se male sredine nalaze u nezavidnom položaju, posebno one koje imaju manje od 20 hiljada stanovnika, jer nemaju pravo da u svojim zdravstvenim ustanovama imaju određene specijaliste, poput pneumofiziologa koji je, reklo bi se, neophodan u ovom kraju.
–Pre nego što je poslednji specijalista koji je radio u Domu zdravlja otišao u penziju lično sam išao u Ministarstvo zdravlja i prilikom razgovora sa državnim sekretarom pokušao sam da ukažem na to u kakvom se podneblju nalazimo, da je reč o kotlini u kojoj deca i ogroman broj odraslih stanovnika opštine imaju velikih problema sa disajnim organima, ali nije bilo pozitivnog odgovora - rekao je predsednik UO Doma zdravlja.
Prema mišljenju članice veća Radmile Pimić deluje apsurdno činjenica da ova zdravstvena ustanova ima određene aparate na kojima nema ko da radi.
–To nikada nije bilo. Uglavnom se ranije dešavalo kontra od toga, da smo imali lekare, a da nisu imali čime da rade - poručila je Pimić.
POVEĆAN BROJ
RAZVODA I ŽRTAVA NASILjA
Prilikom razmatranja izveštaja o radu za prošlu godinu Centra za socijalni rad Jovan Dimitrijević, član veća je istakao da ovaj dokument sadrži obilje podataka neophodnih za stvaranje potpune slike o socijalnom stanju kao i da zabrinjava veliki broj razvoda.
I za načelnika Odeljenja za opštu upravu i javne službe Radovana Ranisavljevića izveštaj je sastavljen od značajnih pokazatelja iz kojih se, između ostalog, vidi i ukupan broj korisnika na aktivnoj evidenciji ove socijalne ustanove koji je iz godine u godinu u blagom porastu.
–Zabrinjavajući pokazatelj je da je broj žrtava nasilja u prošloj godini povećan u odnosu na 2016. za čak 15 slučajeva. Znači, 41 lice je bilo žrtva nasilja u 2017. a prethodne 15 manje. To je veliki broj i to treba da utiče na sve strukture u društvu da obrate pažnju u svom radu i da se insistira na preventivnom radu - rekao je Ranisavljević.
POMOĆ U KUĆI ZA STARIJE I ODRASLE OSOBE
Projekat “Pomoć u kući za starije i odrasle osobe” realizuje se i dalje na području koceljevačke opštine i ovom uslugom biće obuhvaćeno od 120-130 korisnika. Vrednost projekta je oko četiri miliona dinara od kojih oko 2,8 miliona obezbeđuje država preko nadležnog ministarstva a ostatak finansira lokalna samouprava.
–Ministarstvo rada i socijalne politike putem transfernih sredstava daje određena sredstva opštinama u cilju realizovanja ovih projekata. I zakonska je obaveza da svaka opština ili grad ima razvijenu najmanje jednu uslugu socijalne zaštite. Mi smo još pre desetak godina prepoznali da su jedna ranjiva grupa ili populacija stanovništva upravo staračka domaćinstva - rekao je načelnik Odeljenja za opštu upravu i javne službe.

V. Bošković

Najnoviji broj

19. septembar 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa