Инфо

Берза

  • aero 1.687 ▲ 0,24%
  • alfa 33.600 ⚫ -0,00%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • epen 14.000 ▲ 4,46%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 148 ⚫ 0,00%
  • irtl 560 ⚫ 0,00%
  • kmbn 1.900 ▲ 0,80%
  • mtlc 2.037 ▲ 1,85%
  • niis 688 ▲ 1,18%
  • rmks 1.570 ▲ 4,53%
  • rso1491 141,90 ▲ 0,54%
  • rvst 1.950 ⚫ 0,00%
  • sjpt 140 ▲ 3,70%
  • tgas 11.000 ⚫ 0,00%
  • vzas 80 ⚫ 0,00%
(8. март 2018.)

ПРАЗНИК

Дуже времена сам лежао будан у кревету, очекујући јутро. У соби је још било мрачно. Помало ме је нервирало братовљево равномерно дисање. Мајка је, повремено, не отварајући очи, пипањем рукама, проверавала да ли смо покривени.
Јуче смо са учитељем три сата увежбавали рецитације за Осми март. Саветовао нас је да говоримо гласно, да свака реч буде јасно изговорена, да гледамо у ћошак, како се случајно не бисмо збунили и престали са рецитовањем. Више пута у кревету сам поновио мени додељену песмицу.
Мајка је устала рано, погледала у нашем правцу, што сам кроз трепавице могао да приметим, и када је видела да је све у реду, изашла је из собе. Чуо сам како чисти шпорет, а затим се разлегло весело пуцкетање ватре. Почео сам да се мешкољим од нестрпљења и одједном ми је постало топло у кревету. Много је звецкала неким чашама и најзад сам чуо излазна врата, после чега се све утишало.
Скочио сам из кревета и што сам брже могао обукао остављену одећу. Стао сам на сред кухиње и још једном одрецитовао онако како је учитељ тражио. Надохват руке сам ставио малу саксију са вештачком белом ружом из које се ширио снажни мирис који је штипао очи.
“Зашто си устао та...?” Нисам јој дозволио да доврши. Почео сам гласно да говорим, гледајући је право у очи. Горео сам у образима и осећао непријатну хладноћу низ леђа. Застала је у улазу, држећи два хлеба у рукама, а врата је заборавила да затвори. Нисам се више плашио, причао сам у једном даху о љубичицама, пролећу, радости, љубави, а да нисам ни трепнуо.
Ширила је очи, бледа, полуотворених уста, а затим је руменило украсило њено лице. Пружио сам јој ружу. Ужурбано и непрестано је спустила хлебове на сто и нежно, са обе руке, прихватила поклон. Почела је да се тресе целим телом, а бујица суза квасила је образе и приљубљени цвет. А затим је, наизменично, љубила час ружу, час мене у главу. Хладноћа, која је кроз широм отворена врата улазила у кухињу ником није сметала.
Доручак нам је свима много пријао и трајао је неуобичајено дуго.
Мајка је, више пута у току дана, плакала, причајући комшијама шта се збило тог јутра.
Увече смо, ишли у биоскоп.

Бане Јанковић

Најновији број

13. септембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa