Živeti normalno
IZ BEOGRADA U KOCELjEVU
Prema procenama Milosavljevića, od uzgajanja lešnika može da zaradi solidnu platu.
Godišnje očekuje između pet i šest hiljada evra i da „živi u skladu sa prirodom“
Godišnje očekuje između pet i šest hiljada evra i da „živi u skladu sa prirodom“
Mladi bračni par Saša i Mirjana Milosavljević iz Koceljeve odlučili su se za gajenje lešnika. Diplomirani geograf i diplomirana teoretičarka umetnosti umesto u školi završili su na njivi i tvrde da im je dobro. Imanje od 1,6 hektara kupili su u Zukvama i pre pet godina posadili lesku.
-Ideja je nastala jer imam dobrog druga koji je imao tu ideju pre deset godina. Lešnik je isplativ. Ima tih internetskih priča da ga je lako gajiti, ali nema ništa od toga, morao sam da naučim da se služim traktorom, tanjiračom, prskalicom. Nikada pre nisam imao veze sa poljoprivredom. Ima puno posla. Ja sam tri godine izučavao teoretski šta i kako, priča Saša i dodaje da mu je u privikavanju na njivu pomogla i porodica njegove supruge.
Kako kaže, kada su se presabrali nakon završetka fakulteta shvatili su da im za nastavak života u prestonici treba jedna plata za režijske troškove. Tako je Saša, rodom iz Ćuprije, odlučio da se „uda“ u Koceljevu. Ipak, na pitanje zašto lešnik odgovor je jasan.
-Naše poljoprivredno tržište je generalno jako nestabilno. Lešnik je proizvod kojem je jedino stabilna cena i na svetskom tržištu, oko 7 dolara za kilogram krckanog lešnika. Jedini proizvod kome cena nije varirala. To je bio prvi razlog, zatim što lešnik u ljusci može da se čuva do tri godine, a do godinu dana oljušten. Niko ne može da me uslovi, kao malinu ili slično. Moja ideja je da ja prodam proizvod po nekoj normalnoj ceni. Nema ucene od velikih trgovinskih lanaca. Mi nemamo ni 10 posto lešnika koji nam treba. Samo Takovo preradi deset tona dnevno. U velikom Pomoravlju hektar zemljišta je i do 10.000 evra. Malo ljudi zna da je to najplodnije zemljište u Srbiji. Onda kupimo za mnogo manji novac ovde. Moramo razmišljati, kaže Saša
Milosavljevići imaju oko 530 stabala i tvrde da je to dovoljno. Planiraju proširenje zasada, ali i naglašavaju ne previše. Saša voli da se kući vrati umoran sa saznanjem da je nešto radio i uradio sam. Zasad je žbunastog tipa, pa je najčešći „instrument“ trimer. Za taj vid sadnje opredelili su se nakon savetovanja sa stručnjacima.
-Kod nas se kalemljeni lešnik nikada nije do kraja primio. Ni kod nas ni u svetu. To je dokaz da niko nema pojma šta se dešava. Presudna je i bila cena ja sam kupovao sadnice po tri evra, a nakalemljeni lešnik je bio sedam evra. Jedina prednost je jer je stablašica i možeš da prskaš, ali apsolutno nema razlike u rodu i stizanju roda. Moje sam kupio od profesora Radovana Boškovića, koji predaje u Londonu, a obuče čizme i ide u njivu. Primile su mi se sve sadnice i dobili smo subvencije. Imao sam pomoć i Milorada Jockovića u Šapcu. Lešnik je već u prvoj godini počeo da radi što je bilo i čudo.
Prema procenama Milosavljevića, od uzgajanja lešnika može da zaradi solidnu platu. Godišnje očekuje između pet i šest hiljada evra i da „živi u skladu sa prirodom“.
-Hoću da se kući vratim umoran, ali slatko umoran jer sam nešto radio i uradio.
-Ideja je nastala jer imam dobrog druga koji je imao tu ideju pre deset godina. Lešnik je isplativ. Ima tih internetskih priča da ga je lako gajiti, ali nema ništa od toga, morao sam da naučim da se služim traktorom, tanjiračom, prskalicom. Nikada pre nisam imao veze sa poljoprivredom. Ima puno posla. Ja sam tri godine izučavao teoretski šta i kako, priča Saša i dodaje da mu je u privikavanju na njivu pomogla i porodica njegove supruge.
Kako kaže, kada su se presabrali nakon završetka fakulteta shvatili su da im za nastavak života u prestonici treba jedna plata za režijske troškove. Tako je Saša, rodom iz Ćuprije, odlučio da se „uda“ u Koceljevu. Ipak, na pitanje zašto lešnik odgovor je jasan.
-Naše poljoprivredno tržište je generalno jako nestabilno. Lešnik je proizvod kojem je jedino stabilna cena i na svetskom tržištu, oko 7 dolara za kilogram krckanog lešnika. Jedini proizvod kome cena nije varirala. To je bio prvi razlog, zatim što lešnik u ljusci može da se čuva do tri godine, a do godinu dana oljušten. Niko ne može da me uslovi, kao malinu ili slično. Moja ideja je da ja prodam proizvod po nekoj normalnoj ceni. Nema ucene od velikih trgovinskih lanaca. Mi nemamo ni 10 posto lešnika koji nam treba. Samo Takovo preradi deset tona dnevno. U velikom Pomoravlju hektar zemljišta je i do 10.000 evra. Malo ljudi zna da je to najplodnije zemljište u Srbiji. Onda kupimo za mnogo manji novac ovde. Moramo razmišljati, kaže Saša
Milosavljevići imaju oko 530 stabala i tvrde da je to dovoljno. Planiraju proširenje zasada, ali i naglašavaju ne previše. Saša voli da se kući vrati umoran sa saznanjem da je nešto radio i uradio sam. Zasad je žbunastog tipa, pa je najčešći „instrument“ trimer. Za taj vid sadnje opredelili su se nakon savetovanja sa stručnjacima.
-Kod nas se kalemljeni lešnik nikada nije do kraja primio. Ni kod nas ni u svetu. To je dokaz da niko nema pojma šta se dešava. Presudna je i bila cena ja sam kupovao sadnice po tri evra, a nakalemljeni lešnik je bio sedam evra. Jedina prednost je jer je stablašica i možeš da prskaš, ali apsolutno nema razlike u rodu i stizanju roda. Moje sam kupio od profesora Radovana Boškovića, koji predaje u Londonu, a obuče čizme i ide u njivu. Primile su mi se sve sadnice i dobili smo subvencije. Imao sam pomoć i Milorada Jockovića u Šapcu. Lešnik je već u prvoj godini počeo da radi što je bilo i čudo.
Prema procenama Milosavljevića, od uzgajanja lešnika može da zaradi solidnu platu. Godišnje očekuje između pet i šest hiljada evra i da „živi u skladu sa prirodom“.
-Hoću da se kući vratim umoran, ali slatko umoran jer sam nešto radio i uradio.
Najnoviji broj
25. april 2024.
