Берза

  • aero 1.705 ▲ 0,18%
  • alfa 33.506 ▼ -1,45%
  • dinnpb 3.480 ⚫ 0,00%
  • enhl 651 ▲ 0,15%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.052 ▼ -1,90%
  • kmbn 2.131 ▼ -3,05%
  • kmbnpb 681 ⚫ 0,00%
  • ming 500 ▲ 33,33%
  • niis 688 ⚫ 0,00%
  • rmks 2.600 ▲ 30,00%
  • sjks 2.300 ⚫ 0,00%
  • sjpt 133 ▼ -13,64%
  • tgas 10.750 ⚫ 0,00%
  • thhm 235 ⚫ 0,00%
  • tigr 41 ⚫ 0,00%
(15. март 2018.)
У ПОРАСТУ БРОЈ КРИВИЧНИХ ДЕЛА КОЈА ВРШЕ МАЛОЛЕТНИЦИ

ДЕЦА КАО ПУШТЕНА СА ЛАНЦА

Од прошле године је приметно да се све више малолетници удружују у неформалне групе. Тада врше разбојништва, наносе тешке повреде, каже наша саговорница и додаје да је то углавном последица тога што сигурност коју немају у породици траже у таквим групама
ДЕЦА КАО ПУШТЕНА СА ЛАНЦА
Према саопштењима Полицијске управе Шабац приметан је пораст броја малолетника који врше кривична дела. Само током фебруара хапшени су због крађа, тешких крађа, разбојништава, крађа возила. Због скрнављења гробља у Љубовији ухапшена су 4 малолетника. За само 17 година живота младић из Богатића сакупио је 21 кривично дело.
За малолетнике је задужено Више јавно тужилаштво и Виши суд. Они могу изрећи неку од васпитних мера, а Центар за социјални рад прави план реализације тих мера.
Породични саветник и руководилац Службе за заштиту деце и младих Центра за социјални рад Шабац, дипломирани педагог Весна Брајић, потврђује да је овај проблем у порасту. Служба којом руководи током прошле године добила је 51 захтев од Вишег суда који се односи на малолетнике старије од 14 година који врше кривична дела. Поређења ради, 2016. имали су 26 таквих захтева, а 2015. године 31. Од почетка ове године добили су их већ 13.
Весна Брајић наводи да су кривична дела која врше малолетници најчешће крађе, тешке крађе, разбојништва, насиље, а проналажена им је и дрога. Прошле године вршили су и брутална разбојништва и наносили тешке телесне повреде.
–Од прошле године је приметно да се све више малолетници удружују у неформалне групе. Тада врше разбојништва, наносе тешке повреде, каже наша саговорница и додаје да је то углавном последица тога што сигурност коју немају у породици траже у таквим групама.
-Узроци оваквог понашања се најчешће могу наћи у дисфункционалним породицама. Врло често се ради о злостављаној и занемариваној деци. Ако у породици односи нису функционални губи се ауторитет родитеља, деца немају јасан систем вредности ни усвојене моралне норме. Имају погрешну перцепцију реалности и немају увид у последице својих дела ни по себе ни по околину, наводи Брајићева.
Када дође до извршења кривичног дела суд узима у разматрање бројне околности пре изрицања мере. Заводске мере су најстроже и то може бити упућивање у васпитну установу или у васпитно-поправни дом. Према речима наше саговорнице, ове мере се изричу када се утврди да малолетник мора да се измести из средине и процени се да појачане мере не би имале сврху за његову ресоцијализацију. Могу се изрећи на период од шест месеци до највише четири године. Према подацима Центра за социјални рад прошле године је шест малолетника послато у васпитно-поправни дом, од тога једна девојчица. Мера малолетничког затвора се може изрећи старијем малолетнику за извршено кривично дело за које је прописана казна тежа од пет година.
-Има ситуација када родитељи у неком периоду из различитих разлога пропусте да врше надзор над дететом или га не врше адекатно, али се процени да могу да успоставе јасније границе и изграде ауторитет добар за дете. Тада се изричу мере појачаног надзора родитеља. Са друге стране, има родитеља који су забринути само на вербалном нивоу, а у суштини нису у могућности да коригују нешто. Тада се изриче мера појачаног надзора органа старатељства, каже Весна Брајић.
Центар за социјални рад када добије захтев позива на разговор и малолетника и родитеље, ако је потребно и школу. На основу тога врше процену коју шаљу Вишем тужилаштву и Вишем суду који изричу меру.
-Често браниоци жалбама на изречене мере пролонгирају поступке. Сматрам да систем треба да буде ефикаснији и да брже реагује на неке појаве. Има малолетника који се појављују као повратници. Тај број није забрињавајуће велики, али их има. Они често када напуне 18 година наставе да врше кривична дела, каже Весна Брајић.
Судске мере
Малолетницима могу да се изрекну судски укор, васпитне мере појачаног надзора родитеља или појачани надзор органа старатељства, уз то постоје мере посебних обавеза, а Закон превиђа и васпитне налоге као алтернативну могућност. Уколико малолетних испуни те налоге не покреће се кривични поступак. То може да буде извињење, поравнање са оштећеним, редовно похађање школе и слично.

Проблем кривичне неодговорности
Посебно забрињава чињеница да је све више деце млађе од 14 година која врше кривична дела. Они пред Законом нису кривично одговорни. Током 2017. године Центру за социјални рад стигло је 10 захтева који се тичу малолетника млађих од 14 година који су извршили кривична дела. Овај проблем ескалира већ неко време у целој Србији. Евидентно је да деца све раније сазревају. Већина њих је свесна да неће одговарати пред Законом за оно што почине. Део решења би можда био и у томе да се граница кривичне одговорности спусти.
-Мишљења о томе су подељена. Моје лично мишљење, на основу онога са чим се сусрећем и онога што видим је да би требало спустити ту границу. Ту у обзир узимам пораст насиља и асоцијативног и девијантног понашања, сматра Весна Брајић.
М.М.

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa