U PORASTU BROJ KRIVIČNIH DELA KOJA VRŠE MALOLETNICI
DECA KAO PUŠTENA SA LANCA
Od prošle godine je primetno da se sve više maloletnici udružuju u neformalne grupe. Tada vrše razbojništva, nanose teške povrede, kaže naša sagovornica i dodaje da je to uglavnom posledica toga što sigurnost koju nemaju u porodici traže u takvim grupama
Prema saopštenjima Policijske uprave Šabac primetan je porast broja maloletnika koji vrše krivična dela. Samo tokom februara hapšeni su zbog krađa, teških krađa, razbojništava, krađa vozila. Zbog skrnavljenja groblja u Ljuboviji uhapšena su 4 maloletnika. Za samo 17 godina života mladić iz Bogatića sakupio je 21 krivično delo.
Za maloletnike je zaduženo Više javno tužilaštvo i Viši sud. Oni mogu izreći neku od vaspitnih mera, a Centar za socijalni rad pravi plan realizacije tih mera.
Porodični savetnik i rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad Šabac, diplomirani pedagog Vesna Brajić, potvrđuje da je ovaj problem u porastu. Služba kojom rukovodi tokom prošle godine dobila je 51 zahtev od Višeg suda koji se odnosi na maloletnike starije od 14 godina koji vrše krivična dela. Poređenja radi, 2016. imali su 26 takvih zahteva, a 2015. godine 31. Od početka ove godine dobili su ih već 13.
Vesna Brajić navodi da su krivična dela koja vrše maloletnici najčešće krađe, teške krađe, razbojništva, nasilje, a pronalažena im je i droga. Prošle godine vršili su i brutalna razbojništva i nanosili teške telesne povrede.
–Od prošle godine je primetno da se sve više maloletnici udružuju u neformalne grupe. Tada vrše razbojništva, nanose teške povrede, kaže naša sagovornica i dodaje da je to uglavnom posledica toga što sigurnost koju nemaju u porodici traže u takvim grupama.
-Uzroci ovakvog ponašanja se najčešće mogu naći u disfunkcionalnim porodicama. Vrlo često se radi o zlostavljanoj i zanemarivanoj deci. Ako u porodici odnosi nisu funkcionalni gubi se autoritet roditelja, deca nemaju jasan sistem vrednosti ni usvojene moralne norme. Imaju pogrešnu percepciju realnosti i nemaju uvid u posledice svojih dela ni po sebe ni po okolinu, navodi Brajićeva.
Kada dođe do izvršenja krivičnog dela sud uzima u razmatranje brojne okolnosti pre izricanja mere. Zavodske mere su najstrože i to može biti upućivanje u vaspitnu ustanovu ili u vaspitno-popravni dom. Prema rečima naše sagovornice, ove mere se izriču kada se utvrdi da maloletnik mora da se izmesti iz sredine i proceni se da pojačane mere ne bi imale svrhu za njegovu resocijalizaciju. Mogu se izreći na period od šest meseci do najviše četiri godine. Prema podacima Centra za socijalni rad prošle godine je šest maloletnika poslato u vaspitno-popravni dom, od toga jedna devojčica. Mera maloletničkog zatvora se može izreći starijem maloletniku za izvršeno krivično delo za koje je propisana kazna teža od pet godina.
-Ima situacija kada roditelji u nekom periodu iz različitih razloga propuste da vrše nadzor nad detetom ili ga ne vrše adekatno, ali se proceni da mogu da uspostave jasnije granice i izgrade autoritet dobar za dete. Tada se izriču mere pojačanog nadzora roditelja. Sa druge strane, ima roditelja koji su zabrinuti samo na verbalnom nivou, a u suštini nisu u mogućnosti da koriguju nešto. Tada se izriče mera pojačanog nadzora organa starateljstva, kaže Vesna Brajić.
Centar za socijalni rad kada dobije zahtev poziva na razgovor i maloletnika i roditelje, ako je potrebno i školu. Na osnovu toga vrše procenu koju šalju Višem tužilaštvu i Višem sudu koji izriču meru.
-Često branioci žalbama na izrečene mere prolongiraju postupke. Smatram da sistem treba da bude efikasniji i da brže reaguje na neke pojave. Ima maloletnika koji se pojavljuju kao povratnici. Taj broj nije zabrinjavajuće veliki, ali ih ima. Oni često kada napune 18 godina nastave da vrše krivična dela, kaže Vesna Brajić.
Sudske mere
Maloletnicima mogu da se izreknu sudski ukor, vaspitne mere pojačanog nadzora roditelja ili pojačani nadzor organa starateljstva, uz to postoje mere posebnih obaveza, a Zakon previđa i vaspitne naloge kao alternativnu mogućnost. Ukoliko maloletnih ispuni te naloge ne pokreće se krivični postupak. To može da bude izvinjenje, poravnanje sa oštećenim, redovno pohađanje škole i slično.
Problem krivične neodgovornosti
Posebno zabrinjava činjenica da je sve više dece mlađe od 14 godina koja vrše krivična dela. Oni pred Zakonom nisu krivično odgovorni. Tokom 2017. godine Centru za socijalni rad stiglo je 10 zahteva koji se tiču maloletnika mlađih od 14 godina koji su izvršili krivična dela. Ovaj problem eskalira već neko vreme u celoj Srbiji. Evidentno je da deca sve ranije sazrevaju. Većina njih je svesna da neće odgovarati pred Zakonom za ono što počine. Deo rešenja bi možda bio i u tome da se granica krivične odgovornosti spusti.
-Mišljenja o tome su podeljena. Moje lično mišljenje, na osnovu onoga sa čim se susrećem i onoga što vidim je da bi trebalo spustiti tu granicu. Tu u obzir uzimam porast nasilja i asocijativnog i devijantnog ponašanja, smatra Vesna Brajić.
Za maloletnike je zaduženo Više javno tužilaštvo i Viši sud. Oni mogu izreći neku od vaspitnih mera, a Centar za socijalni rad pravi plan realizacije tih mera.
Porodični savetnik i rukovodilac Službe za zaštitu dece i mladih Centra za socijalni rad Šabac, diplomirani pedagog Vesna Brajić, potvrđuje da je ovaj problem u porastu. Služba kojom rukovodi tokom prošle godine dobila je 51 zahtev od Višeg suda koji se odnosi na maloletnike starije od 14 godina koji vrše krivična dela. Poređenja radi, 2016. imali su 26 takvih zahteva, a 2015. godine 31. Od početka ove godine dobili su ih već 13.
Vesna Brajić navodi da su krivična dela koja vrše maloletnici najčešće krađe, teške krađe, razbojništva, nasilje, a pronalažena im je i droga. Prošle godine vršili su i brutalna razbojništva i nanosili teške telesne povrede.
–Od prošle godine je primetno da se sve više maloletnici udružuju u neformalne grupe. Tada vrše razbojništva, nanose teške povrede, kaže naša sagovornica i dodaje da je to uglavnom posledica toga što sigurnost koju nemaju u porodici traže u takvim grupama.
-Uzroci ovakvog ponašanja se najčešće mogu naći u disfunkcionalnim porodicama. Vrlo često se radi o zlostavljanoj i zanemarivanoj deci. Ako u porodici odnosi nisu funkcionalni gubi se autoritet roditelja, deca nemaju jasan sistem vrednosti ni usvojene moralne norme. Imaju pogrešnu percepciju realnosti i nemaju uvid u posledice svojih dela ni po sebe ni po okolinu, navodi Brajićeva.
Kada dođe do izvršenja krivičnog dela sud uzima u razmatranje brojne okolnosti pre izricanja mere. Zavodske mere su najstrože i to može biti upućivanje u vaspitnu ustanovu ili u vaspitno-popravni dom. Prema rečima naše sagovornice, ove mere se izriču kada se utvrdi da maloletnik mora da se izmesti iz sredine i proceni se da pojačane mere ne bi imale svrhu za njegovu resocijalizaciju. Mogu se izreći na period od šest meseci do najviše četiri godine. Prema podacima Centra za socijalni rad prošle godine je šest maloletnika poslato u vaspitno-popravni dom, od toga jedna devojčica. Mera maloletničkog zatvora se može izreći starijem maloletniku za izvršeno krivično delo za koje je propisana kazna teža od pet godina.
-Ima situacija kada roditelji u nekom periodu iz različitih razloga propuste da vrše nadzor nad detetom ili ga ne vrše adekatno, ali se proceni da mogu da uspostave jasnije granice i izgrade autoritet dobar za dete. Tada se izriču mere pojačanog nadzora roditelja. Sa druge strane, ima roditelja koji su zabrinuti samo na verbalnom nivou, a u suštini nisu u mogućnosti da koriguju nešto. Tada se izriče mera pojačanog nadzora organa starateljstva, kaže Vesna Brajić.
Centar za socijalni rad kada dobije zahtev poziva na razgovor i maloletnika i roditelje, ako je potrebno i školu. Na osnovu toga vrše procenu koju šalju Višem tužilaštvu i Višem sudu koji izriču meru.
-Često branioci žalbama na izrečene mere prolongiraju postupke. Smatram da sistem treba da bude efikasniji i da brže reaguje na neke pojave. Ima maloletnika koji se pojavljuju kao povratnici. Taj broj nije zabrinjavajuće veliki, ali ih ima. Oni često kada napune 18 godina nastave da vrše krivična dela, kaže Vesna Brajić.
Maloletnicima mogu da se izreknu sudski ukor, vaspitne mere pojačanog nadzora roditelja ili pojačani nadzor organa starateljstva, uz to postoje mere posebnih obaveza, a Zakon previđa i vaspitne naloge kao alternativnu mogućnost. Ukoliko maloletnih ispuni te naloge ne pokreće se krivični postupak. To može da bude izvinjenje, poravnanje sa oštećenim, redovno pohađanje škole i slično.
Posebno zabrinjava činjenica da je sve više dece mlađe od 14 godina koja vrše krivična dela. Oni pred Zakonom nisu krivično odgovorni. Tokom 2017. godine Centru za socijalni rad stiglo je 10 zahteva koji se tiču maloletnika mlađih od 14 godina koji su izvršili krivična dela. Ovaj problem eskalira već neko vreme u celoj Srbiji. Evidentno je da deca sve ranije sazrevaju. Većina njih je svesna da neće odgovarati pred Zakonom za ono što počine. Deo rešenja bi možda bio i u tome da se granica krivične odgovornosti spusti.
-Mišljenja o tome su podeljena. Moje lično mišljenje, na osnovu onoga sa čim se susrećem i onoga što vidim je da bi trebalo spustiti tu granicu. Tu u obzir uzimam porast nasilja i asocijativnog i devijantnog ponašanja, smatra Vesna Brajić.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
