Berza

  • aero 849 ▼ -0,12%
  • dinnpb 3.706 ▼ -0,03%
  • dnos 2.300 ▲ 9,52%
  • fito 2.900 ⚫ 0,00%
  • gmon 2.200 ▲ 4,22%
  • gsfd 400 ▲ 14,29%
  • jesv 5.700 ▲ 1,42%
  • jgpk 2.020 ⚫ 0,00%
  • jmbn 6.500 ▲ 7,71%
  • kmbn 3.224 ▼ -0,12%
  • kmbnpb 1.350 ⚫ 0,00%
  • lklg 1.200 ⚫ 0,00%
  • niis 683 ⚫ 0,00%
  • svrl 519 ▼ -1,70%
  • svts 1.000 ▼ -50,00%
  • tgas 12.099 ▲ 0,82%
  • thhm 214 ▼ -0,47%
  • tigr 50 ▼ -16,67%
  • vpdu 12.550 ▲ 0,19%
(15. mart 2018.)
FELjTON GLASA PODRINjA I
NARODNOG MUZEJA U ŠAPCU - “SVEDOCI PROŠLOSTI” 2

Rimske svetiljke

Rimske svetiljke
Na prvi pogled izgledaju kao minijaturne verzije Aladinove čarobne lampe, kao blago oštećeni produkti mašte drevnog, imenom nepoznatog, arapskog pisca bajki. Svakako da ukoliko ovaj artefakt protrljamo, neće izaći ni dobar, ni loš duh koji ispunjava želje, ali je pre dva milenijuma, baš ovaj predmet, ispunjavao potrebu za svetlošću.
U osvit Nove ere, moćno Rimsko carstvo nanelo je konačan poraz keltskim plemenima na ovim prostorima uspostavljajući poslednji preduslov da Rim doda još jedan deo onda znane planete pod svoju vlast. Legionari u karakterističnim uniformama, šlemovima, kopljima, štitovima, kao prethodnica svim segmentima antičkih vlasti najveće carevine, ušli su na teritorije gde danas leži naš grad i atari okolnih sela.
Nisu došli kao okupatori, došli su da teritoriju borbenih plemena još “kontaminiranu” plemenskim načinom života, pretvore u rimsku provinciju Meziju, sa svim osobenostima kulture, obrazovanja, svakodnevice dostojne najjače sile sveta. Svetlost mesečine, sjaj zvezda sa nebeskog svoda na otvorenom prostoru, kao spas od mraka nisu mogli zadovoljiti ma koje stanovnike imperije, a posebno one čija imućnost je odgovarala višoj srednjoj klasi. Na teritoriji koju bi osvojili Rimljani otvarane su lokalne radionice za proizvodnju po uzoru na one iz prestonice Carstva. Gradeći domove u njih su unosili ŽIŠKE, SVETILjKE, nosioce svetlosti nepoznate starosedeocima ovdašnjih prostora. Najbogatiji su imali baklje, a oni materijalnim statusom ispod njih ove predmete, koji danas krase antičku zbirku i stalnu postavku Narodnog muzeja u Šapcu.
Od vremena kada je Prometej ukrao vatru od bogova i podelio je sa ljudima ona je postala potreba, dar i sastavni deo svakodnevnog života. U drevnom Rimu ljudi su se rađali i umirali uz svetiljke, a svako domaćinstvo bi imalo najmanje jednu.
Materijal od kog su napravljene svetiljke najčešće je bila glina, ređe bronza, staklo ili olovo. Osnovni elementi svake lampe su rezervoar, kljun i drška. Na gornjem delu rezervoara nalazio se otvor za dolivanje ulja, dragocene tečnosti bez koje nema svetlosti, dok je na vrhu kljuna bio pamučni ili laneni fitilj, a povremeno i konopljin. Rupica za odvod vazduha pozicionirana između fitilja i rezervoara sprečavala je pucanje artefakta.
Na svakoj lampi razlikuju se dva dela, donji recipijent i gornji deo sa karakterističnom reljefnom dekoracijom. Drške su najčešće nosile predstave iz svakodnevnog života, erotske ili scene kulta. Svetiljke su nastajale iz kalupa i na dnu su imale pečat radionice, odnosno majstora. Žig su često kopirali i zbog toga se imena istih tvoraca javljaju u svim delovima carstva. Analizom pečata lako se moglo utvrditi gde je lampa zaista proizvedena.
Pored standardnih, najčešće zastupljenih, postojale su i one neobičnih formi. Posebno su zanimljive svetiljke oblika šišarke, stopala, sandale ili glave čoveka. Natpisi su veoma retki i sačuvan je samo jedan primerak sa tekstom. Treba istaći da su žišci tipičan rimski prozvod, nepoznat u predrimsko doba, kako na našim prostorima, tako i uopšte. Kasnije postaju najrasprostranjenija luksuzna trgovačka roba antičkog perioda koja se ističe funkcionalnošću i estetikom.
Najbogatiji Rimljani raspolagali su sa više lampi, a stanovnici imperije slabijeg materijalnog statusa mogli su da priušte bar jednu. Osim osvetljavanja prostora, svetlost je imala značaj u pogrebnim ritualima. Lampom na kućnom pragu porodica je oglašavala gubitak dragog člana. Svetiljke bi postavljali oko odra pokojnika, a zatim bi ih i sahranjivali sa njima. Istovremeno, žišci su simbolisali i društveni status preminulog.

M. Živanović i D. Blagojević

Najnoviji broj

15. avgust 2019.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa