Инфо

Берза

  • aero 1.702 ▲ 0,12%
  • dinnpb 3.480 ▲ 1,61%
  • dnos 1.220 ▼ -2,94%
  • enhl 650 ▼ -4,41%
  • fito 2.800 ⚫ 0,00%
  • gfom 230 ▲ 4,55%
  • infm 800 ⚫ 0,00%
  • jesv 5.150 ▲ 1,94%
  • kmbn 2.198 ▲ 2,66%
  • niis 688 ▲ 0,15%
  • nssj 500 ⚫ 0,00%
  • pdcl 10.360 ⚫ 0,00%
  • svrl 622 ⚫ 0,00%
  • tgas 10.750 ▼ -0,48%
  • ztpk 418 ⚫ 0,00%
(15. март 2018.)
Трибина стварање Југословена

Ширење духа заједништва

Ширење духа заједништва
Шапчани су у петак имали прилику да присуствују интересантној трибини у Културном центру на којој су чланови Центра за југословенске студије представили начине на које је настала идеја о југословенству и југословенској држави. Четири предавача представила су своја истраживања о планским као и спонтаним процесима привођења грађана, посебно оних најмлађих, новој државној идеологији. Званична политика државе требала је да доведе до стварања југословенског идентитета посебно кроз књижевност.
- Југословени су стварани кроз конструисање југословенске књижевности. Београд и Загреб су два центра која су окупљала присталице идеје југословенства. Ипак, ова замисао није била искључиво резервисана за њих. У Великим градовима попут Минхена и Беча постојали су клубови чији су се чланови залагали за рушење Аустро-угарске монархије и стварање једне нове државе која би под својим окриљем ујединила Јужнословенске народе. Током Првог светског рата када се назире крај монархије долази до првих југословенских манифестација. У јануару 1918. године у Загребу почиње да излази часопис “Књижевни југ” – наводи др Станислава Бараћ и додаје да првобитна замисао малог круга интелектуалне елите није била само стварање нове државе, већ просветне, културне и књижевне заједнице која би била повезана новим, заједничким језиком. Један од оних који су активно учествовали у писању за лист био је Иво Андрић. Идеолошка књижевност није била искључиво резервисана за одрасле и учене људе. Посебна пажња посвећена је младима који су чинили знатан део популације.
Пласирањем часописа за децу “Југословенче” који је био намењен малишанима широм Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца настављена је политика ширења заједништва. Овај дечји лист био је обавезно штиво за све ученике у школама и излазио је пре Другог светског рата. Кроз песме, приче родољубивог садржаја потенцирано је братство три народа. Како др Лада Стевановић истиче политичка криза из 1929. године условила је другачији приступ оснаживању југословенске идеје.
- Нација је идеолошка творевина која се производи у тренутку и зависи од датог тренутка и политичког контекста. Овај концепт се приближава људима преко језика, заједничког географског простора, истицања заједничке прошлости, симбола и ритуала. Најбољи начин да се то спроведе је кроз свакодневницу. Због тога Министарство просвете доноси одлуку да је неопходно у школе увести што више материјала који би оснажио југословенски дух – рекла је др Лада Стевановић.
Поменути часопис “Југословенче” био је инструмент за поједностављено објашњење појма нације деци. Наредни корак у придобијању младих био је стварање пионирске организације као институционалног оквира у ком је настало срећно детињство и важан је део процеса одрастања у Југославији. О овој теми говорила је др Илдико Ередеи са посебним освртом на симболе пионирског статуса као што су униформа и заклетва.
Лик пионира је био производ једног озбиљног систематичног рада државе и Комунистичке партије, касније Савеза комуниста као водеће политичке снаге у социјалистичкој Југославији. Савез пионира је био прва у низу масовних организација којој су припадали грађани и ступали у различитим добима животне зрелости. Деца су од идеолошки неопредељених постајала идеолошки опредељени Југословени. Велики значај за сваког пионира имала је униформа, посебно марама. Она га обавезује и опомиње да на сваком месту мора да се влада онако како је обећао у својој свечаној обавези, заклетви - нагласила је др Илдико Ердеи.
Пионир је био дете будућег задовољног, креативног и стваралачког социјалистичког човека који ће касније бити кључна личност Југославије. Ово је била идеја водиља државног врха и због тога је извршена реформа школства. Званична политика васпитања и образовања крајем педесетих година прошлог века довела је до стварања масовне производње срећног детињства, попут оне у Америци.
Реформа школства која је спроведена 1958. године успоставила је обавезну осмогодишњу школу каква постоји и данас. Иако је схваћен као политички пројекат, овај нов образовни систем пронашао је узоре у Шведској, Француској, Сједињеним Америчким Државама и Канади. Играо је значајну улогу у процесу изградње идентитета Југословена, будућих самоуправљача – навела је др Сања Петровић Тодосијевић.
Политика стварања Југословена је веома динамичан процесс који је трајао деценијама и не може се посматрати изоловано у односу на друге факторе који су обележили постојање Југославије као краљевине и касније као социјалистичке републике.

М.Ж.

Најновији број

8. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa