Инфо

Берза

  • aero 1.705 ⚫ 0,00%
  • niis 686 ▼ -0,29%
(22. март 2018.)
ФЕЉТОН „СВЕДОЦИ ПРОШЛОСТИ“ 3 –
НАРОДНИ МУЗЕЈ ШАБАЦ И ГЛАС ПОДРИЊА

Саркофаг из Сирмијума

Једина извесност битисања јединке је проток времена и биолошка коначност. Од првог суочавања са смрћу, посебно оном ненасилном, природном, наш најранији предак осмишљавао је, у складу са тренутним сазнањима, објашњења чињеничног феномена. Природни процеси труљења и свега што оно носи, убедиле су прве представнике наше врсте да је тело неопходно уклонити, но све што је покојник представљао наметало је обавезу осталима да му вечни дом обележе, да кроз тај труд укажу част драгом и блиском кога више нема.
Данас постоје гробнице, а некада су тела или ковчези полагани у камене структуре познате као саркофази. Док ходите улицом Војводе Мишића или корачате двориштем Шабачке гимназије поглед Вам нехајно може скренути на мали делић дворишта између еминентне образовне институције и институције културе, а онда ће зеницама загосподарити једини саркофаг Народног музеја. Гледајући у њега, продиремо мисаоно у трећи или четврти век, одлазимо у Сирмијум (данас подручје Сремске Митровице), познати град моћне Римске империје.
Етимолишки, саркофаг у преводу са грчког значи “камен који једе месо”. Необични назив последица је вапенца (кречњака), материјала од којег су израђивани саркофази у старом Египту, а који брзо раствара тело покојника. Ипак, касније су стварани од различитих материјала, но назив није промењен. Карактеристика саркофага је да су увек изложени на отвореном простору или у маузолејима. Иако то није случај са предметом доступним нама, саркофази су многи видели и као уметничко дело са натписима, декорацијама које су симболизовале значај покојника.
Како наводи археолог Јасмина Давидовић у свом раду “Саркофаг из Засавице 2”, празан саркофаг, откривен је на десној обали Саве, подручју античког пута Домавија (простор данашње Сребренице) – Сингидунум (Београд), 1975. године.
- Нама је значајан као једини саркофаг који имамо, пронађен у античком Сирмијуму, битан и за упознавање специфичног начина сахрањивања, специфичног за данашње поимање – истиче Гордана Ковић, руководилац Античке збирке Народног музеја којој припада поменути артефакт.
Експонат је очуван у целини, са поклопцем, а за разлику од већине других саркофага, није декорисан. Припада основном типу, правоугаоног облика, израђен је од зелене вулканокластичне стене, потекле, према претпоставкама археолога, из каменолома долине реке Дрине. Предмет је типски за упознавање једне врсте производње карактеристичне за простор античког Сирмијума. Поклопац је у облику крова на две воде са украсима (акротеријама) на угловима.
М. Живановић и Д. Благојевић

Најновији број

15. новембар 2018.

Најновији број
Verified by Visa MasterCard SecureCode
American Express MaestroCard MasterCard Visa
Banka Intesa