Još jedan hladni talas udar na organizam
Hroničari oprez
Nagle promene temperature čiji smo svedoci u poslednjem periodu, utiču na naše psihičko i fizičko stanje. Otopljenje koje smo imali početkom meseca je naš organizam počelo prilagođavati dolasku proleća. Međutim, ponovni pad temperature zahteva od regulatornih mehanizama našeg tela da opet budu spremni da pojačano stvaraju telesnu toplotu i mobilišu odbrambene snage za negativno dejstvo hladnoće. Prema rečima dr Dejana Pavlovića, pomoćnika direktora Doma Zdravlja “Dr Draga Ljočić” ova situacija predstavlja neprijatnost za naš organizam, a posebno kada se temperaturni uslovi smenjuju u kraćim vremenskim intervalima sa velikim temperaturnim kolebanjima.
- Osobe koje imaju narušeno zdravlje kao što su hronični bolesnici, stara lica čiji su fiziološki procesi usporeni i čiji organizam zahteva duži period prilagođavanja na bilo kakve promene, deca i mlade osobe koje imaju veće telesne površine u odnosu na svoju ukupnu veličinu i trudnice čiji organizam mora da radi za dvoje su pod dodatnim opterećenjem u tim uslovima – ističe dr Dejan Pavlović i dodaje da niže temperature zahtevaju od našeg organizma ubrzan rad srca, ubrzano disanje, pojačane i češće kontrakcije mišića tj. drhtanje, povišenje krvnog pritiska, pojačan rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem i pojačanu aktivnost imunog sistema sa ciljem odbrane od respiratornih infekcija.
-Sve ovo lako realizuje organizam zdrave odrasle osobe, ali i tada treba boraviti u zagrejanim prostorijama, a na otvorenom nositi odgovarajuću i suvu odeću i obuću, smanjiti dužinu izloženosti niskim temperaturama, vetru i vlazi i smanjiti rizik od povreda pri svakodnevnim aktivnostima, na radnom mestu i u saobraćaju. Međutim, osetljive kategorije stanovništva, gore pomenute moraju se još toplije oblačiti sa dodatnom zaštitom od hladnoće glave, šaka i stopala i ne smeju na sebi imati vlažnu odeću i obuću. Deca i trudnice ne treba da budu zatvoreni u kući, moraju provoditi vreme napolju. To važi i za malu decu, ali se podrazumeva adekvatno utopljavanje – navodi dr Pavlović.
Kada je reč o hroničnim bolesnicima i starim licima preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom.
-Oni moraju uvek boraviti u dobro zagrejanim prostorijama, a ishrana mora biti dobra u smislu kvaliteta i količine. Terapija koju koriste se mora uzimati redovno u dovoljnim dozama i adekvatnim intervalima. Ukoliko postoje neke nedoumice u vezi zdravstvenog stanja i terapije koja se koristi, sve službe šabačkog Doma zdravlja su na raspolaganju i za telefonske konsultacije, a za hitna stanja uvek je tu naša Služba hitne medicinske pomoći. Tokom svih 24 časa dnevno radi i Služba dečje zdravstvene zaštite, a našim sugrađanima su na raspolaganju i zaposleni u službama polivalentne patronaže i kućnog lečenja koji naše najmlađe, najstarije i teško pokretne sugrađane obilaze u njihovim domovima - ističe dr Dejan Pavlović i napominje da određen broj hroničnih bolesnika i starih lica živi u siromaštvu, loše se hrani i boravi u objektima koji se ne greju ili greju loše, pa je u uslovima niskih temperatura potreban pojačan rad i gradskih socijalnih službi.
Ono što je takođe značajno jeste da se sa niskim temperaturama ponovo pojačava stepen zagađenosti vazduha česticama čađi i drugim produktima sagorevanja fosilnih goriva što dodatno negativno utiče na respiratorni i kardiovaskularni sistem i kod hroničnih bolesnika povećava smrtnost za 30%.
-Sve osetljive kategorije stanovništva treba da izbegavaju boravak na otvorenom i u zatvorenim prostorima gde je prisutno ovo zagađenje. Apelujem na sugrađane da efikasno i zajednički koriste svoja motorna vozila kako bi se smanjilo zagađenje iz ovog izvora i da u privatnim ložištima ne spaljuju istrošeno ulje, stare gume i otpadnu plastiku koji ekstremno zagađuju vazduh i oslobađaju kancerogene produkte sagorevanja – objašnjava dr Dejan Pavlović.
Upotreba supstanci koje imaju depresivni efekat na vitalne funkcije, kao što su alkohol, narkotici i neki lekovi, otežava borbu organizma protiv niskih temperatura i tokom dugotrajnog boravka na otvorenom ili u uslovima ekstremne hladnoće može biti uzrok smrzavanja i smrtnog ishoda.
- Osobe koje imaju narušeno zdravlje kao što su hronični bolesnici, stara lica čiji su fiziološki procesi usporeni i čiji organizam zahteva duži period prilagođavanja na bilo kakve promene, deca i mlade osobe koje imaju veće telesne površine u odnosu na svoju ukupnu veličinu i trudnice čiji organizam mora da radi za dvoje su pod dodatnim opterećenjem u tim uslovima – ističe dr Dejan Pavlović i dodaje da niže temperature zahtevaju od našeg organizma ubrzan rad srca, ubrzano disanje, pojačane i češće kontrakcije mišića tj. drhtanje, povišenje krvnog pritiska, pojačan rad žlezda sa unutrašnjim lučenjem i pojačanu aktivnost imunog sistema sa ciljem odbrane od respiratornih infekcija.
-Sve ovo lako realizuje organizam zdrave odrasle osobe, ali i tada treba boraviti u zagrejanim prostorijama, a na otvorenom nositi odgovarajuću i suvu odeću i obuću, smanjiti dužinu izloženosti niskim temperaturama, vetru i vlazi i smanjiti rizik od povreda pri svakodnevnim aktivnostima, na radnom mestu i u saobraćaju. Međutim, osetljive kategorije stanovništva, gore pomenute moraju se još toplije oblačiti sa dodatnom zaštitom od hladnoće glave, šaka i stopala i ne smeju na sebi imati vlažnu odeću i obuću. Deca i trudnice ne treba da budu zatvoreni u kući, moraju provoditi vreme napolju. To važi i za malu decu, ali se podrazumeva adekvatno utopljavanje – navodi dr Pavlović.
Kada je reč o hroničnim bolesnicima i starim licima preporučuje se izbegavanje boravka na otvorenom.
-Oni moraju uvek boraviti u dobro zagrejanim prostorijama, a ishrana mora biti dobra u smislu kvaliteta i količine. Terapija koju koriste se mora uzimati redovno u dovoljnim dozama i adekvatnim intervalima. Ukoliko postoje neke nedoumice u vezi zdravstvenog stanja i terapije koja se koristi, sve službe šabačkog Doma zdravlja su na raspolaganju i za telefonske konsultacije, a za hitna stanja uvek je tu naša Služba hitne medicinske pomoći. Tokom svih 24 časa dnevno radi i Služba dečje zdravstvene zaštite, a našim sugrađanima su na raspolaganju i zaposleni u službama polivalentne patronaže i kućnog lečenja koji naše najmlađe, najstarije i teško pokretne sugrađane obilaze u njihovim domovima - ističe dr Dejan Pavlović i napominje da određen broj hroničnih bolesnika i starih lica živi u siromaštvu, loše se hrani i boravi u objektima koji se ne greju ili greju loše, pa je u uslovima niskih temperatura potreban pojačan rad i gradskih socijalnih službi.
Ono što je takođe značajno jeste da se sa niskim temperaturama ponovo pojačava stepen zagađenosti vazduha česticama čađi i drugim produktima sagorevanja fosilnih goriva što dodatno negativno utiče na respiratorni i kardiovaskularni sistem i kod hroničnih bolesnika povećava smrtnost za 30%.
-Sve osetljive kategorije stanovništva treba da izbegavaju boravak na otvorenom i u zatvorenim prostorima gde je prisutno ovo zagađenje. Apelujem na sugrađane da efikasno i zajednički koriste svoja motorna vozila kako bi se smanjilo zagađenje iz ovog izvora i da u privatnim ložištima ne spaljuju istrošeno ulje, stare gume i otpadnu plastiku koji ekstremno zagađuju vazduh i oslobađaju kancerogene produkte sagorevanja – objašnjava dr Dejan Pavlović.
K.J.
Najnoviji broj
25. april 2024.
