Umetnost kao opsesija

“Četiri ludila”, knjiga intrigantnog naslova, autora Miloša Latinovića predstavljena je protekle srede u Biblioteci šabačkoj. Pisac je u ovom romanu povezao dve svoje velike pasije, pozorište i Šekspirova dela. Kroz svoje delo čitaoce upoznaje sa četiri interesantna lika i sto pedeset godina postojanja teatra u Srbiji. Iako su glavni junaci vremenski i prostorno udaljeni, jedna stvar im je zajednička. A to je apsolutna vera u umetnost, za koju bi neki rekli da ima odlike opsesije.
- Položaj umetnika i umetnosti u svetu u današnje vreme univerzalni je motiv kojim se i Miloš Latinović bavi u svojoj knjizi. Predstavljanjem knjige “Četiri ludila”, Biblioteka šabačka nastavlja tradiciju promovisanja dobrih pisaca i kvalitetnih knjiga – navela je Kristina Aleksić predstavljajući roman i autora publici.
Do naziva “Četiri ludila” sam došao naizgled sasvim jednostavno, zato što je roman sastavljen od četiri priče. Prva priča je o Joci Saviću, jednom od najvećih šekspirologa 19. veka. Druga priča je vrlo kratka, ali značajna i vezana je za Jovana Cacu Kneževića iz čije trupe je nastalo Srpsko narodno pozorište, naše najstarije. Treća priča je o jednom pozorištu koje luta po Banatu i to mi je bio jedan protiv teg onoga što Joca radi u Minhenu. Četvrto ludilo je ludilo jednog čoveka koji u današnje vreme menja potpuno svoj život u pedesetoj godini i sticanjem okolnosti dolazi u Beograd da bude direktor Bitef teatra. Sve priče deluju ludo, neobično s obzirom na vreme i ponašanje tih ljudi. Ipak postoji ključno objašnjenje za naziv, a to je na početku romana kada Kami analizirajući Lira kaže ££”Ovo nije jedno nego više ludila, tačnije četiri” – rekao je Miloš Latinović o svojoj inspiraciji za naziv dela i pojasnio svoje “ludilo”. Autor je dodao da je roman odraz njegovih opsesivnih istraživanja o Šekspiru.
Sa druge strane i to mogu nazvati nekom opsesijom, koliki je uticaj kulture na naš život, društvo ili na našu civilizaciju. Tako je u ovom romanu, te dve moje opsesije su se poklopile u smislu da postoji jedan čovek iz naroda koji je u Minhenu napravio jedan veliki kopernikanski obrat, postavljajući Šekspira na scenu onako kako je igran u njegovom pozorištu Glob. Bez neke raskošne scenografije, bez teških kostima, a to je bilo vreme bogatstva pozorišta. Kada je Šekspir tako igran i jako mi je drago da je to uradio jedan naš čovek, osećavši pri tome ne samo dužnost da predstavi najbolje. Ne samo Šekspira, nego i svoje poreklo i nikada nije zaboravio odakle je došao, da je Srbin. A to je pokazatelj da kako jedna velika kultura ima prostora i želi da u sebe apsorbuje sve ono što valja, bez obzira odakle dolazi. To su neki nauci koji bi pomogli i nama u današnje vreme da shvatimo da su te stvari koje dolaze iz oblasti kulture najvažnija stvar koju možemo da imamo i od koje možemo da pođemo - rekao je pisac.
Miloš Latinović je direktor Bitef teatra i istoimenog festivala, novinar po pozivu, a u duši je pisac koji neprestano stvara i svoj imaginarni svet deli sa publikom. Ima brojne planove za budućnost, a trenutno radi na novom književnom delu.
- Ono na čemu ozbiljno radim je knjiga koja se zove “Etape noći” i naziv je uzet iz Fuentesove knjige £”Tera nostra” koja je jedna od mojih omiljenih knjiga i to je sedam poglavlja o tome kakva je nekad bila podela noćnih sati. Ona je potpuno je drugačija, pomalo ćemo iskoračiti iz istorije i biće fantazmogorična knjiga sa dosta strasti i ljubavi. Imam mnogo planova, ali izgleda da će biti kraći život nego plan. – podelio je pisac sa prisutnima na promociji knjige uz osmeh.