OPASNA VOĆNA MUŠICA PONOVO STIGLA U SRBIJU
JEDINO POMAŽE – KLOPKA
Opasna voćna mušica stigla je nedavno u Srbiju iz jugoistočne Azije i već je izbila na mesto broj jedan štetočina.
Jedna od najopasnijih štetočina koja je ušla u Srbiju drozofila suzuki, mušica koja je načinila veliku štetu pre dve godine, a prošle godine vremenski uslovi nisu pogodovali razvoju mušice.
„Blaga zima je bila povoljna, i u sledeću sezonu ulazimo sa visokom populacijom azijske voćne mušice. To nam govori i činjenica da smo tokom zime, tamo gde smo postavili klopke, imali ulova ove štetočine - objašnjava Milena Maričić iz Prognozno izveštajne službe.
Ova mušica ima veliki potencijal razmnožavanja i u povoljnim uslovima tokom godine razvije se 15 generacija, a ženka tokom života položi 400 jaja.
„Efikasnih mera u suzbijanju ove štetočine nema. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. I sama primena insekticida je otežana činjenicom da azijska voćna mušica polaže jaja u plodove tokom zrenja kada nije moguća primena hemijskih mera zaštite - ističe Maričić.
Veliki problem je i to što ova štetočina ima veliki spektar domaćina.
- U našoj zemlji nisu ugroženi samo proizvođači malina. Ugroženi su i proizvođači koštičavog voća – od trešanja, bresaka, šljiva, pa sve do kupina, malina, jagoda i vinove loze. Zbog toga je veoma važno preduzeti mere i zaštititi voćnjake. Važno je da proizvođači u svoje zasade postave klopke i da prate prisustvo ove štetočine. Te klopke se prave od običnih flaša kojima se izbuše rupice. Stavi se specifičan akratant – 1,5 dcl crnog vina, 1,5 dcl sirćeta i par kapi deterdženta. Što se postavi veći broj klopki, naročito po rubovima voćnjaka, efekat ulova će biti veći – ističe Maričić.
Prema njenim rečima, poželjno je i uklanjanje biljnih ostataka što je više moguće. Ne preporučuje se kompostiranje otpada, a mere higijene su veoma važne. Podizanje mreža je takođe efikasna mera, kao i primena preparata za zaštitu pokožica. Jedna od mera koja se takođe preporučuje je što kraća berba.
Jedna od najopasnijih štetočina koja je ušla u Srbiju drozofila suzuki, mušica koja je načinila veliku štetu pre dve godine, a prošle godine vremenski uslovi nisu pogodovali razvoju mušice.
„Blaga zima je bila povoljna, i u sledeću sezonu ulazimo sa visokom populacijom azijske voćne mušice. To nam govori i činjenica da smo tokom zime, tamo gde smo postavili klopke, imali ulova ove štetočine - objašnjava Milena Maričić iz Prognozno izveštajne službe.
Ova mušica ima veliki potencijal razmnožavanja i u povoljnim uslovima tokom godine razvije se 15 generacija, a ženka tokom života položi 400 jaja.
„Efikasnih mera u suzbijanju ove štetočine nema. U našoj zemlji nema registrovanih insekticida za suzbijanje ove štetočine. I sama primena insekticida je otežana činjenicom da azijska voćna mušica polaže jaja u plodove tokom zrenja kada nije moguća primena hemijskih mera zaštite - ističe Maričić.
Veliki problem je i to što ova štetočina ima veliki spektar domaćina.
- U našoj zemlji nisu ugroženi samo proizvođači malina. Ugroženi su i proizvođači koštičavog voća – od trešanja, bresaka, šljiva, pa sve do kupina, malina, jagoda i vinove loze. Zbog toga je veoma važno preduzeti mere i zaštititi voćnjake. Važno je da proizvođači u svoje zasade postave klopke i da prate prisustvo ove štetočine. Te klopke se prave od običnih flaša kojima se izbuše rupice. Stavi se specifičan akratant – 1,5 dcl crnog vina, 1,5 dcl sirćeta i par kapi deterdženta. Što se postavi veći broj klopki, naročito po rubovima voćnjaka, efekat ulova će biti veći – ističe Maričić.
Prema njenim rečima, poželjno je i uklanjanje biljnih ostataka što je više moguće. Ne preporučuje se kompostiranje otpada, a mere higijene su veoma važne. Podizanje mreža je takođe efikasna mera, kao i primena preparata za zaštitu pokožica. Jedna od mera koja se takođe preporučuje je što kraća berba.
N. K.
Najnoviji broj
11. april 2024.
