Libade

Reči su moćni vremeplov, vodile su nas u prethodnim feljtonima od milenijuma pre nove ere, vremena prvih stanovnika ovog područja, kroz Antiku, godine kada je sve oko nas bilo u rukama Rimskog cara, a sada, poput moćne ptice prelećemo vekove i dolazimo na razmeđu stoleća.
Završavao se 19. vek, jedno doba bližilo se kraju, a pred očima ljudi rađalo se novo stoleće. Uvek nesigurni Balkan igrao je na tankoj žici između velikih sila, a osim u političkom smislu, uticaji modernog evropskog i tradicionalnog, orijentalnog sudarali su se i na drugim životnim poljima. Poseban izazov tih vremena bilo je stvoriti i očuvati nacionalni identitet, a opet smelo prihvatiti odlike modernosti sa druge strane Save.
Nigde kao u odevanju nije se uviđalo preklapanje uticaja “Jevrope” i tradicije prostora vekovima oblikovanih osmanskim uticajem. Još sredinom 19. veka srpska građanska nošnja dobija nacionalno obeležje, a krajem “osamstotih” u materijal se utkao stari kontinent. U narednim redovima ogrnuće nas libada, oko nas će biti kraj pretprošlog i početak prošlog stoleća.
Libade je ženski gornji odevni predmet, nalik današnjoj jakni. Napred je celom dužinom bio otvoren, nije se zakopčavao i imao je karakteristične zvonaste rukave. Ukras je skoncentrisan duž ivica i oko kosih proreza na poleđini. Postava je sa posebnom pažnjom odabrana za delove vidljive pri pokretima, kao što su prednji i donji delovi rukava. Peševi (krajevi, reveri) bili su manje ili više zaobljeni, a sa unutrašnje strane našivan je mali džep. Postava je od pamučne tkanine ili jagnjećeg, zečjeg krzna, kao zimskih verzija libada u planinskim predelima.
U početku je to bio deo gradske nošnje, a kasnije polako prelazi u seosku. Devojka na selu prvi put je oblačila libade za svoje venčanje, potom ga, kao udata žena, nosila za vašare, posela, slavu i druge verske praznike, a u ovoj odeći odlazila je i na večni počinak.
Gradske zanatlije (terzije) izrađivale su ih od skupih materijala: kadife, somota, atlasa, svile i čoje. Često je ukrašavan srebrnim i zlatnim nitima, perlama, šljokicama, bućmom, gajtanom i pozamanterijskim trakama. Motivi veza su stilizovani floralni ili geometrijski ornamenti. Filigrantski urađeni detalji predstavljaju vrhunsko zanatsko i umetničko delo. Posebno se ističe ukrašavanje tehnikom zlatoveza. Zbog svoje lepote i skupocenosti predstavljao je statusni simbol žene koja ga je nosila.
Najkvalitetniji materijali korišćeni za njegovu izradu i ukrašavanje, kao i stilski ukomponovani motivi doprineli su da libade postane najelegantniji i najvredniji haljetak srpske ženske građanske nošnje. Prisutan je, u nekim delovima Srbije sve do sredine prošlog veka, a danas živi kroz scenske prikaze folklornih i umetničkih društava.
Prema navodima etnologa i antropologa šabačkog Narodnog muzeja Aleksandre Jovanović, libade ukrašen zlatovezom, zbog svoje lepote i skupocenosti, predstaljao je simbol bogatstva žene. One nastale sredinom 19. veka bogatije su ukrašene od kasnijih verzija. Ukrasi na njima su diskretni i izvođeni samo oko ivica i proreza. To se najviše odnosi na crne atlasne libade koje su starije žene nosile i do Drugog svetskog rata.