PRIZNATA SRPSKA SLIKARKA SLOBODANKA RAKIĆ ŠEFER, POSLE POLA VEKA U SVOJOJ ŠKOLI, ŠABAČKOJ GIMNAZIJI, IZLAŽE I OTVARA LEGAT
SRCE MI POSEBNO ZAIGRALO
Poklon slika “Sretenje”, ulje velikog formata, simbolične poruke, začetak trajnog druženja. Sačuvala i obnovila najlepše uspomene iz školskih dana. Višestruka korist
Prošlo je ravno pola veka od kako je nekadašnja učenica generacije, drugog razreda Šabačke gimnazije, talentovana slikarka, Slobodanka Rakić Šefer, rodom Mačvanka iz Duvaništa, zahvaljujući tadašnjem nastavniku likovnog Nikoli Koševiću, prvi put izložila svoje likovne radove u ovoj uglednoj kući znanja, staroj 180 godina. Seća se da je tada (1968. godina) slavljen Dan škole.
Slobodanka je danas ugledna srpska slikarka. Zabeležila je 105 samostalnih izložbi, širom države i sveta. Obradovao ju je predlog sadašnje direktorke ove škole Marijane Isaković da se podseti svojih početaka, odakle je krenula i današnjoj generaciji izloži svoje radove, porazgovara sa njima, održi radionicu, da je vide, čuju, upoznaju, što je nema sumnje od višestrukog značaja i koristi. Otuda prihvatanje i njena izložba, posle pola veka, prošle nedelje u prelepoj i, kako ističe, profesionalnoj galeriji škole gde bi poželeo da izlaže svaki umetnik.
- Srce mi je posebno zaigralo, jer sam u njemu sačuvala najlepše uspomene na svoje profesore od kojih sam saznala i lično dobila puno značajnih pouka i poruka, koje su se kasnije samo nadograđivale i ulivale u stvarni život. Direktorku Isaković, izgleda je sam Gospod poslao da zaokružimo tu lepu brojku, ali i da nastavimo sa novim idejama, kaže Slobodanka.
Ovom prilikom, ona je poklonila školi svoje veliko i vredno ulje na platnu, sliku “Sretenje”, simboličnog značenja, sa željom da to bude početak osnivanja njenog legata, pod krovom voljene ustanove obrazovanja, velike tradicije.
- “Sretenje” ima univerzalno značenje. Poznato je da su paunovi (detalj sa slike) rajske ptice, a ceo svet u stvari Hristov vinograd, dodaje slikarka, čiji najnoviji ciklus slika za motiv ima upravo vinovu lozu.
Uz veliku zahvalnost direktorki Marijani, kolegi Dušanu Neškoviću, sadašnjem nastavniku likovnog, posebnu zahvalnost izražava profesoru Dragiši Marseniću, koji ju je danas davne 1970. godine ispratio iz Gimnazije, takoreći pravo na Akademiju.
- Obradovalo me prisustvo, dve šabačke istoričarke umetnosti Sonje Petrović i Tanje Marković, kao i naše legende Ivana Glišića. Neka mi mnogi oproste što ne mogu sve da ih navedem, ali sve sam ih evidentirala u srcu.
Šabac ima zanimljive slikare, poput Marsenića, oca i sina, Peladića, Markusa, Boceta, Vojvodića, Mirazovića, Ulardžića, Neškovića i drugih, takođe im se i sama priključujem. Dobrim idejama mogli bismo da osnažimo turističku ponudu grada, zaključuje Slobodanka.
Slobodanka je danas ugledna srpska slikarka. Zabeležila je 105 samostalnih izložbi, širom države i sveta. Obradovao ju je predlog sadašnje direktorke ove škole Marijane Isaković da se podseti svojih početaka, odakle je krenula i današnjoj generaciji izloži svoje radove, porazgovara sa njima, održi radionicu, da je vide, čuju, upoznaju, što je nema sumnje od višestrukog značaja i koristi. Otuda prihvatanje i njena izložba, posle pola veka, prošle nedelje u prelepoj i, kako ističe, profesionalnoj galeriji škole gde bi poželeo da izlaže svaki umetnik.
- Srce mi je posebno zaigralo, jer sam u njemu sačuvala najlepše uspomene na svoje profesore od kojih sam saznala i lično dobila puno značajnih pouka i poruka, koje su se kasnije samo nadograđivale i ulivale u stvarni život. Direktorku Isaković, izgleda je sam Gospod poslao da zaokružimo tu lepu brojku, ali i da nastavimo sa novim idejama, kaže Slobodanka.
Ovom prilikom, ona je poklonila školi svoje veliko i vredno ulje na platnu, sliku “Sretenje”, simboličnog značenja, sa željom da to bude početak osnivanja njenog legata, pod krovom voljene ustanove obrazovanja, velike tradicije.
- “Sretenje” ima univerzalno značenje. Poznato je da su paunovi (detalj sa slike) rajske ptice, a ceo svet u stvari Hristov vinograd, dodaje slikarka, čiji najnoviji ciklus slika za motiv ima upravo vinovu lozu.
Uz veliku zahvalnost direktorki Marijani, kolegi Dušanu Neškoviću, sadašnjem nastavniku likovnog, posebnu zahvalnost izražava profesoru Dragiši Marseniću, koji ju je danas davne 1970. godine ispratio iz Gimnazije, takoreći pravo na Akademiju.
- Obradovalo me prisustvo, dve šabačke istoričarke umetnosti Sonje Petrović i Tanje Marković, kao i naše legende Ivana Glišića. Neka mi mnogi oproste što ne mogu sve da ih navedem, ali sve sam ih evidentirala u srcu.
Šabac ima zanimljive slikare, poput Marsenića, oca i sina, Peladića, Markusa, Boceta, Vojvodića, Mirazovića, Ulardžića, Neškovića i drugih, takođe im se i sama priključujem. Dobrim idejama mogli bismo da osnažimo turističku ponudu grada, zaključuje Slobodanka.
Lj.Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
