ZANIMANjA U POLjOPRIVREDI
REČIMA UČENIKA
REČIMA UČENIKA
Veterinarski tehničar: onaj koji poznaje životinje
“Naravno da je druženje ono po čemu ćemo prvenstveno pamtiti školu, ali i veliko znanje koje nam uliva sigurnost da sutra možemo da se bavimo ovim poslom ili nastavimo dalje”, kažu budući veterinarski tehničari
Kako predstaviti jedno od najpopularnijih zanimanja, poziv o kojem, čini nam se, svi znaju sve? Možda upravo sa otklanjanjem prve predrasude da su veterinarski tehničari veliki ljubitelji životinja. Naime, iako je izvesna količina ljubavi neophodna da bi se neko bavio ovim poslom, nakon četvorogodišnjeg školovanja, veterinarski tehničari su oni koji ne samo vole, već prvenstveno dobro poznaju životinje. Oni koji znaju kako ih pravilno odgajati i brinuti o njima, oni koji umeju da obave laboratorijske preglede, pruže prvu pomoć i daju pravu terapiju kod lakših slučajeva, oni koji asistiraju veterinaru prilikom veštačke oplodnje, porođaja, hirurških zahvata, daju vakcine, sprečavaju epidemije.
Sa diplomom dobijaju brojne obaveze i velike odgovornosti za koje im je neophodna stručnost, a Miloš Čembić i Uroš Alimpić, učenici četvrte godine smera veterinarski tehničar u šabačkoj Srednjoj poljoprivrednoj školi tvrde da je upravo visok kvalitet usvojenog znanja najdragocenije što će iz škole poneti.
-Sam smer me privukao zbog ljubavi i brige o životinjama, dok sam školu odabrao jer ovde imamo odlične uslove za učenje i rad. Iako, posle srednje škole planiram da studiram Ekonomiju, zadovoljan sam količinom znanja koju ću poneti odavde - ističe Uroš.
Miloš je smer izabrao iz drugačijih razloga, dok oko uslova školovanja ima gotovo identičan stav kao i njegov drug.
-Osnovni cilj prilikom upisa u srednju školu mi je bio da nastavim porodični posao, samim tim logično je da ću nakon srednje pokušati da upišem veterinu, a ako mi to ne uspe izabraću neki od smerova na Poljoprivrednom fakultetu. Ono što mi se posebno sviđa u srednjoj je što sve što naučimo na časovima možemo da primenimo u praksi. To onda postaje i ostaje kao trajno znanje - objašnjava Miloš.
Nastavni plan je, kako kažu, koncipiran tako da se praktičan deo radi dva dana u sedmici. Na školskoj farmi imaju gotovo sve: od velikog broja različitih životinja, veterinarske ambulante do visokoobrazovanih stručnjaka koji su im uvek na raspolaganju za pitanja i dalje smernice u radu. Ono što ne mogu da vide na farmi usvoje prilikom prakse u nekoj od ambulanti sa kojima škola ima saradnju, tako da na kraju četvrte godine pored znanja imaju i sigurnost za samostalno obavljanje poslova u veterinarskim ambulantama, klinikama, laboratorijama.
Koliko je Srednja poljoprivredna škola uspešna u obrazovanju ovog profila govori i podatak da ne prođe skoro ni jedna školska godina da se šabački veterinarski tehničari u grad ne vrate sa nekom od nagrada sa republičkih takmičenja. Tu su i studijske posete drugim zemljama, prilikom kojih učenici imaju priliku da razmene iskustva sa svojim evropskim vršnjacima.
Aktivnosti su brojne, mogućnosti po okončanju srednjeg školovanja velike, no ono sa čime se gotovo svi slažu je da bez obzira kuda ih životni putevi kasnije odvedu, zauvek će pamtiti druženje u školskom parku i zoo vrtu po kojem je ova škola jedinstvena u Srbiji.
-Konkretno naše odeljenje je vrlo složno. Svi se jako lepo družimo, i naravno da je to nešto po čemu ćemo zauvek pamtiti ove školske dane - zaključuje Uroš.
Sa diplomom dobijaju brojne obaveze i velike odgovornosti za koje im je neophodna stručnost, a Miloš Čembić i Uroš Alimpić, učenici četvrte godine smera veterinarski tehničar u šabačkoj Srednjoj poljoprivrednoj školi tvrde da je upravo visok kvalitet usvojenog znanja najdragocenije što će iz škole poneti.
-Sam smer me privukao zbog ljubavi i brige o životinjama, dok sam školu odabrao jer ovde imamo odlične uslove za učenje i rad. Iako, posle srednje škole planiram da studiram Ekonomiju, zadovoljan sam količinom znanja koju ću poneti odavde - ističe Uroš.
Miloš je smer izabrao iz drugačijih razloga, dok oko uslova školovanja ima gotovo identičan stav kao i njegov drug.
-Osnovni cilj prilikom upisa u srednju školu mi je bio da nastavim porodični posao, samim tim logično je da ću nakon srednje pokušati da upišem veterinu, a ako mi to ne uspe izabraću neki od smerova na Poljoprivrednom fakultetu. Ono što mi se posebno sviđa u srednjoj je što sve što naučimo na časovima možemo da primenimo u praksi. To onda postaje i ostaje kao trajno znanje - objašnjava Miloš.
Nastavni plan je, kako kažu, koncipiran tako da se praktičan deo radi dva dana u sedmici. Na školskoj farmi imaju gotovo sve: od velikog broja različitih životinja, veterinarske ambulante do visokoobrazovanih stručnjaka koji su im uvek na raspolaganju za pitanja i dalje smernice u radu. Ono što ne mogu da vide na farmi usvoje prilikom prakse u nekoj od ambulanti sa kojima škola ima saradnju, tako da na kraju četvrte godine pored znanja imaju i sigurnost za samostalno obavljanje poslova u veterinarskim ambulantama, klinikama, laboratorijama.
Koliko je Srednja poljoprivredna škola uspešna u obrazovanju ovog profila govori i podatak da ne prođe skoro ni jedna školska godina da se šabački veterinarski tehničari u grad ne vrate sa nekom od nagrada sa republičkih takmičenja. Tu su i studijske posete drugim zemljama, prilikom kojih učenici imaju priliku da razmene iskustva sa svojim evropskim vršnjacima.
Aktivnosti su brojne, mogućnosti po okončanju srednjeg školovanja velike, no ono sa čime se gotovo svi slažu je da bez obzira kuda ih životni putevi kasnije odvedu, zauvek će pamtiti druženje u školskom parku i zoo vrtu po kojem je ova škola jedinstvena u Srbiji.
-Konkretno naše odeljenje je vrlo složno. Svi se jako lepo družimo, i naravno da je to nešto po čemu ćemo zauvek pamtiti ove školske dane - zaključuje Uroš.
T.T.
Najnoviji broj
18. april 2024.
