KOCELjEVA: KAKO POMOĆI VOĆARIMA
NEOPHODAN TIMSKI RAD
U prepunoj sali Skupštine opštine Koceljeva prošle srede održano je savetovanje poljoprivrednih proizvođača, organizovano u saradnji odseka za poljoprivredu opštinske uprave i hladnjače Z.A.Fruit, jednog od najozbiljnijeg otkupljivača voća u tamnavskom kraju. Na temu bolesti šljiva, njenoj zaštiti i značaju pčela govorio je prof. dr Mirko Ivanović sa Poljoprivrednog fakulteta iz Zemuna, dok je o reonizaciji vinogorja i podizanju vinograda govorila magistar Zorica Ranković -Vasić, takođe iz ove visoko ob&#
Prema rečima prof. dr Ivanovića došlo je vreme da se svi proizvođači moraju profilisati za određenu proizvodnju, a Koceljeva bi zbog svog položaja i prirodnih uslova trebala da se bavi šljivom.
- Čovek sam, kao jedinka, ne može mnogo da postigne u oblasti poljoprivrede pa je neophodan timski rad. Mi se, svidelo se to nama ili ne, moramo uklapati u svetski sistem - rekao je Ivanović i ocenio da je situacija u našoj zemlji što se tiče poljoprivrede veoma teška, komplikovana i da srpski seljak pokušava na sve moguće načine da opstane.
Srbija se po razvoju poljoprivrede nalazi tek na 85. mestu u svetu. Čak polovinu voćarske proizvodnje u našoj zemlji čini šljiva, čijih stabala ima preko 42 miliona. Međutim prinosi po stablu su samo devet kilograma, dok su po hektaru 3,3 tone, što je skoro tri puta manje nego u zemljama Evropske Unije. Jedan od razloga lošeg prinosa su i bolesti voća. Najzastupljenija bolest, koja je prošle godine uzela danak, je monilioza. Stručnjaci su došli do zaključka da njeno prisustvo umanjuje prinos za čak 20 odsto.
- Čovek sam, kao jedinka, ne može mnogo da postigne u oblasti poljoprivrede pa je neophodan timski rad. Mi se, svidelo se to nama ili ne, moramo uklapati u svetski sistem - rekao je Ivanović i ocenio da je situacija u našoj zemlji što se tiče poljoprivrede veoma teška, komplikovana i da srpski seljak pokušava na sve moguće načine da opstane.
Srbija se po razvoju poljoprivrede nalazi tek na 85. mestu u svetu. Čak polovinu voćarske proizvodnje u našoj zemlji čini šljiva, čijih stabala ima preko 42 miliona. Međutim prinosi po stablu su samo devet kilograma, dok su po hektaru 3,3 tone, što je skoro tri puta manje nego u zemljama Evropske Unije. Jedan od razloga lošeg prinosa su i bolesti voća. Najzastupljenija bolest, koja je prošle godine uzela danak, je monilioza. Stručnjaci su došli do zaključka da njeno prisustvo umanjuje prinos za čak 20 odsto.
Najnoviji broj
18. april 2024.
