UPOZORENjE PRED POČETAK MOTO SEZONE
OPREZ, MOTORI SU NA PUTEVIMA
Od 2012. godine u Srbiji je poginulo 350 motociklista, a povređeno je čak 10.000. Bojan Radukić iz Moto kluba „Čivija“ ističe da kada bi se neko ozbiljno pozabavio statistikom, pokazalo bi se da su vozači automobila mnogo češće krivi za sudare u kojima nastradaju motociklisti. “Za kvalitetnu opremu treba izdvojiti dosta para, ali kada se ima za motor mora i za to”. “Ljudi koji uništavaju svet imaju odela i kravate, a ne motore i tetovaže” kaže Radukić
Moto sezona ove godine počinje 14. aprila. Nažalost, sa prvim toplim danima i prvim motorima na ulicama dolazi i do saobraćajnih nezdoga sa teškim posledicama za vozače dvotočkaša. Vozači automobila i kamiona često nemaju mnogo razumevanja za njih. Od 2012. godine u Srbiji je poginulo 350 motociklista, a povređeno je čak 10.000.
Zbog brojnih predrasuda mnogi ih automatski okrivljuju i smatraju da je brzina motora glavni uzrok nezgoda u kojima učestvuju. Bojan Radukić iz Moto kluba „Čivija“ ističe da kada bi se neko ozbiljno pozabavio statistikom, pokazalo bi se da su vozači automobila mnogo češće krivi za sudare u kojima nastradaju motociklisti.
-Naš najveći problem su neoprezni vozači automobila. Za njih kao da smo nevidljivi. Njihova nepažnja ugoržava naše živote, kaže Radukić.
Naravno, motociklisti mogu mnogo toga da urade da bi povećali svoju bezbednost. Pored opreza tokom vožnje, neophodni su kvalitetna oprema i ispravan motor.
-Motor se za sezonu sprema preko zime. Najvažnije je da bude mehanički potpuno ispravan, da ima nove gume. Pored toga, treba obezbediti dobru i kvalitetnu opremu. To podrazumeva: čizme, pantalone i jaknu sa protektorima, rukavice i kacigu, kao najvažniju. Kaciga mora da bude kvalitetna, znači i skupa. Na našem tržištu ima nekoliko proizvođača izuzetno dobrih „fulfejs“ kaciga. Za kvalitetnu opremu treba izdvojiti dosta para, ali kada se ima za motor mora i za to. Bolje i napraviti pauzu u vožnji godinu dana, uštedeti i posle toga voziti bezbedno. Kada se ispoštuje sve to i dalje je najbitnije imati kočnicu u glavi, poručuje naš sagovornik.
Vozači početnici su naročito ugroženi u saobraćaju u svim kategorijama. Kod mladih koji tek počnu da voze motor nedostatak iskustva i višak samopouzdanja, naročtio u kombinaciji sa jakom „mašinom“ mogu biti kobni. Važnu ulogu u bezbednosti motociklista početnika igraju njihovi roditelji.
-Kod početnika najviše pažnje treba da obrati tata kad kupuje detetu motor. Mora da krene od 50 kubika, pa 125, 250 i tako do 750, a 1.000 kubika ako nekada bude spreman. Dete mora da ide stepenicama, a ne liftom. Mi u klubu imamo dečake mlađe od 18 godina sa kojima idemo na put. Gledamo da im izađemo u susret, objasnimo im neke „fazone“ koje ne mogu da nauče ni sami ni u autoškoli. Neke stvari moraju da nauče iskustvom, a tu smo mi stariji da im ukažemo na finese, kaže Radukić.
Prošle godine Agencija za bezbednost saobraćaja i MK „Čivija“ imali su akciju u Šapcu gde su na poligonu mlade vozače obučavali za bezbednu vožnju. Akcija se pokazala kao veoma uspešna, a i iskusniji vozači su imali ponešto da nauče.
Bojan Radukić motor vozi od 15. godine. Napravio je pauzu od par godina posle jedne izuzetno teške saobraćajne nezgode, koju je imao na samom početki svoje moto karijere. Ističe da biti bajker predstavlja određen stil života. Nažalost, mnogi ih shvataju na potpuno pogrešan način. Šabački bajkeri su pre svega veoma humani, organizovali su i učestvovali u brojnim akcijama, a slično je i u mnogim drugim moto klubovima u Srbiji.
- Ljudi koji uništavaju svet imaju odela i kravate, a ne motore i tetovaže. Bajkeri su ponekad čudnog izgleda, ali su skoro uvek velikog i humanog srca. Ljudi mogu da gledaju nas kako se ponašamo u saobraćaju i to prepišu u svakodnevni život. Niko od nas ne vozi samo svoju vožnju, nego gledamo i vozača ispred i vozača iza. Nikada nećemo proći pored drugog motora u kvaru, i ako vozača ne poznajemo. Imamo kodekse ponašanja, ko ne želi da ih poštuje sam će izaći iz moto sveta jer se neće osećati prijatno, priča Bojan Radukić.
Tragična iskustva kao upozorenje
-Bio sam žrtva nepažnje vozača taksija. Vozio sam skuter, a drug je sedeo pozadi. Nisam imao kacigu. Tada nisu sprovođene akcije za nošenje kacige, saobraćajna policija nije tome pridavala toliki značaj kao sada. Na uglu ulica Branimira Ćosića i Prvomajske taksi je prošao na stop, ja sam se “zakucao” u njega. Glavom sam razbio šoferšajbnu i odleteo sam 28 metara od auta. Pukao mi je mišić na nozi isekao sam rame. Imao sam posle toga dve estetske operacije. Drug koji je bio sa mnom je koleno zabio u krilo auta. Ipak, već posle dva dana me je, tako povređenog, drug izneo da samo sednem na njegov motor da bih znao da me neće biti strah da jednom vozim ponovo, priča Bojan Radukić.
Kaže da je dosta vozača u klubu tragično završilo svoj život, ali da sve to drugima daje novu dozu opreza da više paze i na sebe i na druge.
Zbog brojnih predrasuda mnogi ih automatski okrivljuju i smatraju da je brzina motora glavni uzrok nezgoda u kojima učestvuju. Bojan Radukić iz Moto kluba „Čivija“ ističe da kada bi se neko ozbiljno pozabavio statistikom, pokazalo bi se da su vozači automobila mnogo češće krivi za sudare u kojima nastradaju motociklisti.
-Naš najveći problem su neoprezni vozači automobila. Za njih kao da smo nevidljivi. Njihova nepažnja ugoržava naše živote, kaže Radukić.
Naravno, motociklisti mogu mnogo toga da urade da bi povećali svoju bezbednost. Pored opreza tokom vožnje, neophodni su kvalitetna oprema i ispravan motor.
-Motor se za sezonu sprema preko zime. Najvažnije je da bude mehanički potpuno ispravan, da ima nove gume. Pored toga, treba obezbediti dobru i kvalitetnu opremu. To podrazumeva: čizme, pantalone i jaknu sa protektorima, rukavice i kacigu, kao najvažniju. Kaciga mora da bude kvalitetna, znači i skupa. Na našem tržištu ima nekoliko proizvođača izuzetno dobrih „fulfejs“ kaciga. Za kvalitetnu opremu treba izdvojiti dosta para, ali kada se ima za motor mora i za to. Bolje i napraviti pauzu u vožnji godinu dana, uštedeti i posle toga voziti bezbedno. Kada se ispoštuje sve to i dalje je najbitnije imati kočnicu u glavi, poručuje naš sagovornik.
Vozači početnici su naročito ugroženi u saobraćaju u svim kategorijama. Kod mladih koji tek počnu da voze motor nedostatak iskustva i višak samopouzdanja, naročtio u kombinaciji sa jakom „mašinom“ mogu biti kobni. Važnu ulogu u bezbednosti motociklista početnika igraju njihovi roditelji.
-Kod početnika najviše pažnje treba da obrati tata kad kupuje detetu motor. Mora da krene od 50 kubika, pa 125, 250 i tako do 750, a 1.000 kubika ako nekada bude spreman. Dete mora da ide stepenicama, a ne liftom. Mi u klubu imamo dečake mlađe od 18 godina sa kojima idemo na put. Gledamo da im izađemo u susret, objasnimo im neke „fazone“ koje ne mogu da nauče ni sami ni u autoškoli. Neke stvari moraju da nauče iskustvom, a tu smo mi stariji da im ukažemo na finese, kaže Radukić.
Prošle godine Agencija za bezbednost saobraćaja i MK „Čivija“ imali su akciju u Šapcu gde su na poligonu mlade vozače obučavali za bezbednu vožnju. Akcija se pokazala kao veoma uspešna, a i iskusniji vozači su imali ponešto da nauče.
Bojan Radukić motor vozi od 15. godine. Napravio je pauzu od par godina posle jedne izuzetno teške saobraćajne nezgode, koju je imao na samom početki svoje moto karijere. Ističe da biti bajker predstavlja određen stil života. Nažalost, mnogi ih shvataju na potpuno pogrešan način. Šabački bajkeri su pre svega veoma humani, organizovali su i učestvovali u brojnim akcijama, a slično je i u mnogim drugim moto klubovima u Srbiji.
- Ljudi koji uništavaju svet imaju odela i kravate, a ne motore i tetovaže. Bajkeri su ponekad čudnog izgleda, ali su skoro uvek velikog i humanog srca. Ljudi mogu da gledaju nas kako se ponašamo u saobraćaju i to prepišu u svakodnevni život. Niko od nas ne vozi samo svoju vožnju, nego gledamo i vozača ispred i vozača iza. Nikada nećemo proći pored drugog motora u kvaru, i ako vozača ne poznajemo. Imamo kodekse ponašanja, ko ne želi da ih poštuje sam će izaći iz moto sveta jer se neće osećati prijatno, priča Bojan Radukić.
-Bio sam žrtva nepažnje vozača taksija. Vozio sam skuter, a drug je sedeo pozadi. Nisam imao kacigu. Tada nisu sprovođene akcije za nošenje kacige, saobraćajna policija nije tome pridavala toliki značaj kao sada. Na uglu ulica Branimira Ćosića i Prvomajske taksi je prošao na stop, ja sam se “zakucao” u njega. Glavom sam razbio šoferšajbnu i odleteo sam 28 metara od auta. Pukao mi je mišić na nozi isekao sam rame. Imao sam posle toga dve estetske operacije. Drug koji je bio sa mnom je koleno zabio u krilo auta. Ipak, već posle dva dana me je, tako povređenog, drug izneo da samo sednem na njegov motor da bih znao da me neće biti strah da jednom vozim ponovo, priča Bojan Radukić.
Kaže da je dosta vozača u klubu tragično završilo svoj život, ali da sve to drugima daje novu dozu opreza da više paze i na sebe i na druge.
M.M.
Najnoviji broj
18. april 2024.
