RTC ŠABAC SLAVI 65 GODINA POSTOJANjA
Razvoj u korak sa vremenom
Sada u okviru RTC posluju tri italijanske firme, a pregovara se sa još dva velika strana investitora. “Grad je ovde prepoznao potencijal. Na 30 km smo od auto-puta, 40 km od aerodroma i 80 km od Beograda. Reka je pored nas. Sve su to preduslovi koje investitori traže” navodi Dragan Ninković, direktor RTC
Robno-transportni centar Šabac 13. aprila slavi 65. rođendan. Osnovan davne 1953. godine, odlukom Narodnog odbora gradske opštine, kao Obalsko transportna zadruga “Jedinstvo” u početku su se bavili vršenjem komunalnih usluga. Decenije su prolazile, status preduzeća se menjao, kao i imena države u kojoj i dalje uspešno opstaju.
Bilo je teških vremena, pretio je stečaj, međutim, angažovanjem Grada to je deo ružne prošlosti. Sada u okviru RTC posluju tri italijanske firme, a pregovara se sa još dva velika strana investitora. Kapaciteti skladišnog prostora su puni, pa se planira izgradnja nove hale.
Kao prva slobodna zona bivše Jugoslavije bili su primer drugim gradovima. Beograd, Novi Sad, Pirot, Zrenjanin dolazili su u Šabac da nauče koje uslove treba da ispune da bi dobili status slobodne zone.
-Vremenom, oni su se razvijali, a mi smo stagnirali. Izveštaj o radu i opravdanosti postojanja slobodne zone podnosio se svake godine Ministarstvu finansija. Zbog odlaska nekih firmi, nismo više mogli da ispunimo njihove uslove i odlukom Vlade Republike Srbije izgubili smo taj status. Po Zakonu, pravno lice koje jednom izgubi status slobodne zone nema više pravo da je osnuje, a sve uslove smo imali, priča direktor RTC Dragan Ninković.
Status slobodne zone izgubili su 2000. godine, a 2008. spajanjem uz pripajanje sa Javnim preduzećem “Luka i transport” Šabac izvršena je statusna promena. Učešće akcijskog kapitala u osnovnom je 90 odsto, a grad Šabac je vlasnik 60 odsto akcija. Od 2009. godine u Agenciji za privredne registre upisani su kao Robno-transportni centar Šabac a.d. i to ime nose i danas.
Konačno, 2015. godine sklapaju ugovor sa “Slobodnom zonom” Šabac koja se javlja kao zakupac prostora, koji kasnije daje u podzakup stranim investitorima.
-Grad je ovde prepoznao potencijal. Ušli su sa nama u zakup i urađen je elaborat o osnivanju slobodne zone na nivou grada. Došla je komisija Ministarstva finansija koja je dala odobrenje da možemo da počnemo sa radom. Trenutno u RTC posluju tri italijanske firme koje proizvode laminate, elemente za mašine za brizganje plastike i lavaboe. Sve to ide u izvoz, objašnjava Ninković.
RTC-u pripada oko 49 hektara zemljišta. Sve je imovinski pravno rešeno. Kompletno su infrastrukturno opremljeni. Imaju svu potrebnu mehanizaciju za osnovnu delatnost, skladištenje i manipulaciju robom. Pored toga vlasnici su dve trafostanice koje potpuno zadovoljavaju trenutne potrebe, a imaju i rezerve za nove investitore.
Imaju kapacitete i da se šire, ali prema rečima direktora, zbog trenutne privredne situacije za tim sada nema potrebe. Ono što imaju održavaju na potrebnom nivou. Sva infrastruktura je obezbeđena, samo nemaju gas. Taj nedostatak bi mogao da reši jedan ozbiljan investitor koji bi gasovod doveo do RTC.
-Da bismo dobili status intermodalnog saobraćaja treba nam samo još vodeni put. Železnički i drumski imamo. Sa izgradnjom luke, koju grad planira, a sa kojom smo mi povezani prugom i to bismo rešili. Za nas bi to značilo podizanje atraktivnosti za investitore. Na 30 km smo od auto-puta, 40 km od aerodroma i 80 km od Beograda. Reka je pored nas. Sve su to preduslovi koje investitori traže, navodi Ninković.
Prema Ninkovićevim rečima, poslednja tri meseca pregovara se sa dva velika strana investitora. ispnuli su njihove uslove i veruje da će do kraja godine bar jedan od njih doći u RTC.
Bilo je teških vremena, pretio je stečaj, međutim, angažovanjem Grada to je deo ružne prošlosti. Sada u okviru RTC posluju tri italijanske firme, a pregovara se sa još dva velika strana investitora. Kapaciteti skladišnog prostora su puni, pa se planira izgradnja nove hale.
Kao prva slobodna zona bivše Jugoslavije bili su primer drugim gradovima. Beograd, Novi Sad, Pirot, Zrenjanin dolazili su u Šabac da nauče koje uslove treba da ispune da bi dobili status slobodne zone.
-Vremenom, oni su se razvijali, a mi smo stagnirali. Izveštaj o radu i opravdanosti postojanja slobodne zone podnosio se svake godine Ministarstvu finansija. Zbog odlaska nekih firmi, nismo više mogli da ispunimo njihove uslove i odlukom Vlade Republike Srbije izgubili smo taj status. Po Zakonu, pravno lice koje jednom izgubi status slobodne zone nema više pravo da je osnuje, a sve uslove smo imali, priča direktor RTC Dragan Ninković.
Status slobodne zone izgubili su 2000. godine, a 2008. spajanjem uz pripajanje sa Javnim preduzećem “Luka i transport” Šabac izvršena je statusna promena. Učešće akcijskog kapitala u osnovnom je 90 odsto, a grad Šabac je vlasnik 60 odsto akcija. Od 2009. godine u Agenciji za privredne registre upisani su kao Robno-transportni centar Šabac a.d. i to ime nose i danas.
Konačno, 2015. godine sklapaju ugovor sa “Slobodnom zonom” Šabac koja se javlja kao zakupac prostora, koji kasnije daje u podzakup stranim investitorima.
-Grad je ovde prepoznao potencijal. Ušli su sa nama u zakup i urađen je elaborat o osnivanju slobodne zone na nivou grada. Došla je komisija Ministarstva finansija koja je dala odobrenje da možemo da počnemo sa radom. Trenutno u RTC posluju tri italijanske firme koje proizvode laminate, elemente za mašine za brizganje plastike i lavaboe. Sve to ide u izvoz, objašnjava Ninković.
RTC-u pripada oko 49 hektara zemljišta. Sve je imovinski pravno rešeno. Kompletno su infrastrukturno opremljeni. Imaju svu potrebnu mehanizaciju za osnovnu delatnost, skladištenje i manipulaciju robom. Pored toga vlasnici su dve trafostanice koje potpuno zadovoljavaju trenutne potrebe, a imaju i rezerve za nove investitore.
Imaju kapacitete i da se šire, ali prema rečima direktora, zbog trenutne privredne situacije za tim sada nema potrebe. Ono što imaju održavaju na potrebnom nivou. Sva infrastruktura je obezbeđena, samo nemaju gas. Taj nedostatak bi mogao da reši jedan ozbiljan investitor koji bi gasovod doveo do RTC.
-Da bismo dobili status intermodalnog saobraćaja treba nam samo još vodeni put. Železnički i drumski imamo. Sa izgradnjom luke, koju grad planira, a sa kojom smo mi povezani prugom i to bismo rešili. Za nas bi to značilo podizanje atraktivnosti za investitore. Na 30 km smo od auto-puta, 40 km od aerodroma i 80 km od Beograda. Reka je pored nas. Sve su to preduslovi koje investitori traže, navodi Ninković.
Prema Ninkovićevim rečima, poslednja tri meseca pregovara se sa dva velika strana investitora. ispnuli su njihove uslove i veruje da će do kraja godine bar jedan od njih doći u RTC.
M.M.
Najnoviji broj
11. april 2024.
