SKORO POLA VEKA SNABDEVA SUGRAĐANE MLEKOM

Nikola Nikolić već gotovo pola veka Koceljevce snabdeva svežim mlekom. Zato ga u ovoj varoši svi poznaju kao Nikolu mlekadžiju koji svakoga jutra u isto vreme raznosi mleko proizvedeno u svom domaćinstvu od vrata do vrata. To čini isključivo peške, gurajući ručna kolica natovarena gajbom prepunom flaša domaćeg, kvalitetnog i zdravog napitka. Kako kaže, nikada nije napravio ni jedan izostanak. Ni opravdani ni neopravdani! Po suncu i kiši, po vetru i snegu, 365 dana u godini, bez zakašnjenja, snabdeva svoje kupce.
–Punih 46 godina nosim mleko dobijeno od mojih krava i to radim praktično od 1972. godine. Nikada me ništa nije moglo sprečiti da kupcima isporučim mleko. To činim i na dan svoje slave i preslave, i na Božić, Novu godinu, Vaskrs... To radim peške. Sećam se da sam samo jednom upalio traktor da obavim ovaj posao i dva puta me je unuk dovezao, i to onda kada je bila velika poplava pa nisam mogao da obavim posao peške- priča čika Nikola i u šali dodaje da će jedno jutro kolica sa mlekom proći sama Koceljevom te će onda ljudi znati da je došao kraj.
Dok je bio mlađi i jači, uporniji i otporniji, nije mu bilo teško gurati kolica puna mleka i svakodnevno prelaziti kilometre peške. S godinama to postaje sve teže, jer ga, kaže, noge izdaju, ali volju da radi i zaradi ima.
Ovaj tih i nenametljiv sedamdesetdvogodišnji čovek pamti teško detinjstvo i odrastanje bez oca. Rođen je u Koceljevi 1946. godine, odmah nakon rata. Sa tri i po godine, nakon očeve smrti, ostaje da živi sa majkom i dve godine mlađom sestrom. Odrastao je na proji, ali su zahvaljujući njemu brojne generacije koceljevačke dece odrasle na mleku. Ne zna koliko je mališana othranio niti koliko je za sve ove godine litara mleka isporučio sugrađanima na kućni prag. Njegovi verni kupci su i stariji meštani, oni koji se sećaju šta znači piti kvalitetno mleko sa kojeg je moguće i kajmak skinuti.
–Sada svakoga dana odnesem 20-ak litara a nekada, kada sam imao desetak krava, količina je bila i do sto litara. Nema firme kojoj nisam prodavao mleko ali kada je cena spala ispod svake računice, prodao sam pet najboljih krava. Sa preostalim grlima podmirujem ono što već radim skoro 50 godina- ističe ovaj vremešni Koceljevac.
Ovim poslom počeo je da se bavi sasvim slučajno, na molbu jednog žitelja varoši da njemu svakoga jutra donese sveže mleko. Krenuo je sa torbom i jednom flašom. Priča se brzo pronela čaršijom te se i posao proširio. Za povećanje broja kupaca bila je dovoljna reklama zadovoljnih korisnika. Poštovanje, ističe čika Nikola, mora da se zasluži a za njega su kupci uvek u pravu. Sve što ima stekao je mukotrpnim radom. Kaže da posla ima uvek, za svakog ko hoće da radi a da se od kukanja ne živi.
–Današnje generacije su pomalo probirači i misle da mogu preko noći da se obogate. Sede u kafićima po ceo dan i piju. Ne znam od kojih para. Ja sam pušio i pio oko deset godina. Nikada nisam imao vremena da sednem u kafanu da pijem već sam to uvek radio u prolazu. Tako je bilo do 1979. i od tada više niti sam pio niti sam pušio- priča Nikola i dodaje da je u to vreme voleo pivo i ljutu rakiju a da sada ne može bez mleka. Za njega je porodica najbitnija u životu. Kada se okrene i pogleda iza sebe zna za koga je radio. Danas sebe smatra bogatim čovekom jer je uspeo da skući, otkupi zemlju svojih predaka, i dočeka unuke i praunuke od sina i ćerke.
–U životu je za mene porodica najbitnija. Ona je uvek na prvom mestu. Da čovek zna za koga radi i za šta radi. Sve ostalo dođe i ode. Kao dete sam bio najveće siroče a uspeo sam da se izvučem i stvorim u životu. Najsrećniji sam kada vidim da nas je puna kuća. Nas devetoro živi u domaćinstvu - sa osmehom priča Nikola i šaljivo dodaje da je on deveti član, i najmlađi i najstariji.