GLAS PODRINjA U POSETI FARMI “IVA” U JALOVIKU
Zahvalni za sve što od prirode dobijamo
U Srbiju su došli u potrazi za zdravom zemljom na kojoj mogu da rade i osnuju porodicu. Tokom deset godina postigli i više i manje od očekivanog, u zavisnosti od ugla iz kojeg se gleda. Danas razmišljaju o proširenju sadržaja na farmi, ali i razvoju prodaje. Kork ka tome je mini pijaca organske hrane koju organizuju svake subote od 11 do 18 sati u svom dvorištu u Jaloviku
Vivijen Šajdler (Vivien Andrea Scheidler) i Bodvin Kogels (Boudenjijn Kegels), Nemica i Holanđanin, nastanili su se u Jaloviku pre deset godina. Cilj im je bio da nađu imanje dovoljno blizu Beograda da mogu da plasiraju robu na prestoničko tržište i dovoljno čisto zemljište i okruženje da se bave biodinamičkom proizvodnjom.
Krenuli su skromno, sa kućom i 3,5 hektara zemlje, da bi danas površina na kojoj gaje preko 40 kultura, koze i krave obuhvatala 15 hektara obradive površine. Pola je u njihovom vlasništvu, drugu polovinu zakupljuju. U Jaloviku je njihova mala porodica porasla za dva člana: Karlu Rubinu i Antonina Vidara. Decu, koja tokom odrastanja pored srpskog nauče još tri jezika, ali i četvrti, najvažniji govor prirode.
-Ova sloboda je za decu neprocenjiva. Od prvog dana su u kontaktu sa životinjama, u dodiru sa prirodom. Na farmi su se rodili. Karlu je krava po licu olizala prvi dan po rođenju. Ona se smejala. To je bliskost. Toplota. Gde god kasnije da odu, moja deca imaju zdravu osnovu-kaže Vivijen i izražava nadu da će i drugi roditelji, koji nemaju rodbinu na selu uvideti značaj dečjeg kontakta sa zemljom iz koje su potekli i bar jedan deo slobodnog vremena provoditi na ovoj ili sličnim farmama po Srbiji.
-Naša farma je jedinstvena. Na njoj se do svakog proizvoda dolazi prirodnim putem. Proces jeste dugotrajniji ali je zdraviji. Svake subote imamo bazar organske hrane. To radimo sa još deset proizvođača. Okupimo se ovde i izložimo svoje proizvode, a onda kupci dolaze sa svojim porodicama, popiju čaj, kafu ili prirodan sok, i dok deca pronalaze svoju igru, obave kupovinu zdravih namirnica za sledeću nedelju. Ima li šta lepše- pita Vivijen.
Srbija ne treba da imitira Zapad
Kada su tek stigli u Jalovik, priznaju da su izazivali čuđenje kod komšija. Valjda po onom našem, srpskom šta će ovde iz belog sveta kada mi želimo da odemo tamo. Međutim, Vivijen tvrdi da taj isti Zapad kojem stalno stremimo ne donosi puno toga dobrog, pogotovo ne u načinu proizvodnje kojom ona želi da se bavi.
-Meni se zapadna praksa ne sviđa. Prošla sam u Nemačkoj četvorogodišnju edukaciju, ali sam videla da put Evrope u proizvodnji nije moj put, pri tome pre svega mislim na industrijalizaciju, monopolizaciju, specifikaciju. Ja sam za jednu lepu poljoprivrednu priču koja se formira oko zajednice- kaže Vivijen i objašnjava:
-Radim na tome da pronađem mlade ljude koji hoće da nam se pridruže. Da kupuju kuće na selu, ne bi li jednog dana osnovali čvrste seoske zajednice, koje bi osigurale opstanak ovakvim farmama. Srbija je oduvek poznata po malim poljoprivrednim gazdinstvima, i ovde industrijalizacija stvarno ne bi imala smisla. Ovde je prelepo, i ne treba tu lepotu da uništavamo.
Kada smo već kod udruživanja, Vivijen i Bodvin su članovi Udruženja farmera, koji kako kažu, zajednički rade kućnu isporuku u Beogradu. Svi proizvode nešto svoje, tako da je ponuda uvek bogata. Za sada na takav način funkcioniše deset proizvođača, dok Vivijen smatra da bi tek uključivanjem još toliko farmi imali zaokruženu proizvodnu priču.
Farma srećnih životinja
Život u skladu sa prirodom zahteva celog čoveka. Traži poseban odnos prema okruženju. Takav životni put obasjan je gotovo neograničenom količinom ljubavi prema svakom živom stvoru. Zbog toga ne čudi utisak da životinje na ovoj farmi odišu nekom posebnom vrstom energije i sreće.
-Od životinja imamo koze i krave. Odlučili smo se za autohtone vrste poput balkanske koze sa Stare planine i buše. Mi ih negujemo, volimo. Mi smo im posebno zahvalni na svemu što nam daju. Kod organske proizvodnje mleka sve je duplo sporije nego na masovnim farmama. Da bi koza stigla za mužu treba da je stara bar dve i po godine. Ona ne jede kukuruz i koncentrat koji joj ubrzaju razvoj. Sve ide prirodnim putem, pa je zato i mleko zdravije. Ove godine smo imali 35 jarića. Dosta njih smo prodali da bi mogli da muzemo koze, a sada nam je miljenik jarčić Šiler, on će ostati kod nas i biti drugi jarac na farmi.
Od koza nam je glavna sirovina mleko, od kojeg pravimo ukusne presovan i rolovan sir, drobljeni sir za pite i gibanice i jogurt. U periodu kada muzem buše, pravim mešavinu kozjeg i kravljeg sira, kačkavalj- kaže Vivijan, i vodi nas ka staji sa kravama. Objektu koji se sazidan od donacije nekoliko domaćinstava u cilju očuvanja autohtone vrste krava: buše. Urađen je tako da što više oponaša prirodan ambijent.
-Imamo dva teleta stara dva dana. Još nemaju ime. Kako će se zvati rešiće kumovi, odnosno, ljudi koji su uložili novac u štalu. Imamo spisak koji pratimo, i svako kad na njega dođe red da ime nekom teletu- objašnjava Vivijen, i na pitanje da li koriste meso za ishranu odgovara.
-Da, kada imamo priliku. To je isključivo meso s naše farme. Mnogi od nas ne znaju da kada krava ostari, odnosno pređe preko 12 godina, ona ima jako ukusno meso. To meso je strukturisano za razliku od ovog koje kupujemo po mesarama i koje je našpricano vodom. Ovo meso spremam po starom francuskom receptu, odnosno, prvo ga ispržim na mastu, pa ga prelijem rakijom, pa ga zapalim da ga flambiram, onda po njemu sipam belo ili crno vino, zatim se dugo kuva i pomeša sa začinima i povrćem i to bude prelepo- priča Vivijen.
Ono što treba napomenuti je da na farmi “Iva” većina životinja prirodno završi svoj ovozemaljski put, ali neke od njih se koriste i za ishranu. Međutim, razlika u odnosu na ostale farme koje se bave proizvodnjom mesa je u stavu kojim se te životinje lišavaju života: uz molitvu zahvalnosti i apsloutnu smirenost prilikom samog čina.
Zdrava zemlja za zdrave proizvode
Kada su Vivijen i Bodvin došli u Jalovik zemlja koju poseduju bila je siva i obrasla mahovinom. Danas, na njivama, koje se redovno đubre stajnjakom buja rastinje. Sami proizvode i rasadu, pri tome vodeći računa da što manje upotrebljavaju veštački materijal.
-Naša zemlja je izdeljena na 25 parcela, na kojima uzgajamo sve. Imamo preko 40 kultura. Uglavnom smo se rukovodili ukosom domaćeg stanovništva u odabiru povrća koje ćemo gajiti, ali imamo i nekih egzotičnih vrsta. Sami pravimo rasadu. Ja koristim samo jedan sloj najlona, grejem je stajnjakom, i to je dovoljno. Nije potrebno tri puta da se pokriva- objašnjava Vivijen, koja od voća i povrća iz svoje bašte pravi ukusne kompote, džemove, sokove, slatkiše.
Do ove godine, u povrtarskoj proizvodnji veliki problem je predstavljala voda. U vodovodnim cevima je tokom leta uglavnom nije bilo, te su na farmi “Iva” nedavno iskopali bunar, tako da se nadaju da su problem sa navodnjavanjem konačno rešili. Ono što im konstantno nedostaje je radna snaga, zbog toga Boudvin ubrzano gradi objekte za smeštaj gostiju i volontera koji su zainteresovani da se u praksi upoznaju sa biodinamičkim metodom poljoprivrede.
Biodinamička poljoprivreda
Početkom dvadesetog veka austrijski filozof, naučnik i pisac Rudolf Štajner razvio je poseban način proizvodnje pod nazivom biodinamička poljoprivreda.Njegova osnovna teza je bila postojanje „životne sile“ u poljoprivrednim kulturama i zemljištu.
Štajner je smatrao da je moderna, hemikalijama tretirana poljoprivreda veliki problem, jer je kvalitet hrane pao i da je verovatno uzrok tome upotreba veštačkog đubriva i pesticida.
Po njemu svako imanje mora biti zaokruženo i samo sebi dovoljan organizam. Uravnotežen odnos između broja grla na imanju i poljoprivrednih površina, postojanje određenog plodoreda i raznolikost kultura to su principi biodinamičke proizvodnje. Đubrenje ima zadatak da oživi humus i time stvori zdravu i otpornu biljku. Štetočine ukoliko se pojave treba ukloniti prirodnim sredstvima.Stoka se mora gajiti što više na otvorenom, a broj grla treba da odgovara veličini dobra. Biodinamička farma funkcionše isto kao i organska, bez upotrebe pesticide i herbicida.
Biodinamička poljoprivreda uključuje upotrebu specifično izrađenih sredstava na prirodnoj bazi, koji imaju uticaj na ubrzano poboljšanje plodnosti zemljišta, kao i na povećanu mikrobiološku aktivnost. Takođe ovaj vid poljoprivrede uključuje i primenu stajnjaka i komposta kojima se dodaju određeni dodaci radi poboljšanja njihovog dejstva. Uzgajane biljke na takvom zemljištu su snažnije i otpornije na bolest, štetočinu, kao i na nepovoljne klimatske uslove.
Drugačije od očekivanog
-Komšije su nas prihvatile. Više nismo čudni. Sada se više čude što smo i dalje ovde. Kada uporedim ono što sam očekivala čada sam došla i ovo sada, mogu da kažem da sam dobila i manje od očekivanog, u smislu da sam mislila da ću brže da napredujem, i više od očekivanog, u smislu slobode i lepote koju ovde uživa koja porodica- kaže Vivijan.
Krenuli su skromno, sa kućom i 3,5 hektara zemlje, da bi danas površina na kojoj gaje preko 40 kultura, koze i krave obuhvatala 15 hektara obradive površine. Pola je u njihovom vlasništvu, drugu polovinu zakupljuju. U Jaloviku je njihova mala porodica porasla za dva člana: Karlu Rubinu i Antonina Vidara. Decu, koja tokom odrastanja pored srpskog nauče još tri jezika, ali i četvrti, najvažniji govor prirode.
-Ova sloboda je za decu neprocenjiva. Od prvog dana su u kontaktu sa životinjama, u dodiru sa prirodom. Na farmi su se rodili. Karlu je krava po licu olizala prvi dan po rođenju. Ona se smejala. To je bliskost. Toplota. Gde god kasnije da odu, moja deca imaju zdravu osnovu-kaže Vivijen i izražava nadu da će i drugi roditelji, koji nemaju rodbinu na selu uvideti značaj dečjeg kontakta sa zemljom iz koje su potekli i bar jedan deo slobodnog vremena provoditi na ovoj ili sličnim farmama po Srbiji.
-Naša farma je jedinstvena. Na njoj se do svakog proizvoda dolazi prirodnim putem. Proces jeste dugotrajniji ali je zdraviji. Svake subote imamo bazar organske hrane. To radimo sa još deset proizvođača. Okupimo se ovde i izložimo svoje proizvode, a onda kupci dolaze sa svojim porodicama, popiju čaj, kafu ili prirodan sok, i dok deca pronalaze svoju igru, obave kupovinu zdravih namirnica za sledeću nedelju. Ima li šta lepše- pita Vivijen.
Srbija ne treba da imitira Zapad
Kada su tek stigli u Jalovik, priznaju da su izazivali čuđenje kod komšija. Valjda po onom našem, srpskom šta će ovde iz belog sveta kada mi želimo da odemo tamo. Međutim, Vivijen tvrdi da taj isti Zapad kojem stalno stremimo ne donosi puno toga dobrog, pogotovo ne u načinu proizvodnje kojom ona želi da se bavi.
-Meni se zapadna praksa ne sviđa. Prošla sam u Nemačkoj četvorogodišnju edukaciju, ali sam videla da put Evrope u proizvodnji nije moj put, pri tome pre svega mislim na industrijalizaciju, monopolizaciju, specifikaciju. Ja sam za jednu lepu poljoprivrednu priču koja se formira oko zajednice- kaže Vivijen i objašnjava:
-Radim na tome da pronađem mlade ljude koji hoće da nam se pridruže. Da kupuju kuće na selu, ne bi li jednog dana osnovali čvrste seoske zajednice, koje bi osigurale opstanak ovakvim farmama. Srbija je oduvek poznata po malim poljoprivrednim gazdinstvima, i ovde industrijalizacija stvarno ne bi imala smisla. Ovde je prelepo, i ne treba tu lepotu da uništavamo.
Kada smo već kod udruživanja, Vivijen i Bodvin su članovi Udruženja farmera, koji kako kažu, zajednički rade kućnu isporuku u Beogradu. Svi proizvode nešto svoje, tako da je ponuda uvek bogata. Za sada na takav način funkcioniše deset proizvođača, dok Vivijen smatra da bi tek uključivanjem još toliko farmi imali zaokruženu proizvodnu priču.
Farma srećnih životinja
Život u skladu sa prirodom zahteva celog čoveka. Traži poseban odnos prema okruženju. Takav životni put obasjan je gotovo neograničenom količinom ljubavi prema svakom živom stvoru. Zbog toga ne čudi utisak da životinje na ovoj farmi odišu nekom posebnom vrstom energije i sreće.
-Od životinja imamo koze i krave. Odlučili smo se za autohtone vrste poput balkanske koze sa Stare planine i buše. Mi ih negujemo, volimo. Mi smo im posebno zahvalni na svemu što nam daju. Kod organske proizvodnje mleka sve je duplo sporije nego na masovnim farmama. Da bi koza stigla za mužu treba da je stara bar dve i po godine. Ona ne jede kukuruz i koncentrat koji joj ubrzaju razvoj. Sve ide prirodnim putem, pa je zato i mleko zdravije. Ove godine smo imali 35 jarića. Dosta njih smo prodali da bi mogli da muzemo koze, a sada nam je miljenik jarčić Šiler, on će ostati kod nas i biti drugi jarac na farmi.
Od koza nam je glavna sirovina mleko, od kojeg pravimo ukusne presovan i rolovan sir, drobljeni sir za pite i gibanice i jogurt. U periodu kada muzem buše, pravim mešavinu kozjeg i kravljeg sira, kačkavalj- kaže Vivijan, i vodi nas ka staji sa kravama. Objektu koji se sazidan od donacije nekoliko domaćinstava u cilju očuvanja autohtone vrste krava: buše. Urađen je tako da što više oponaša prirodan ambijent.
-Imamo dva teleta stara dva dana. Još nemaju ime. Kako će se zvati rešiće kumovi, odnosno, ljudi koji su uložili novac u štalu. Imamo spisak koji pratimo, i svako kad na njega dođe red da ime nekom teletu- objašnjava Vivijen, i na pitanje da li koriste meso za ishranu odgovara.
-Da, kada imamo priliku. To je isključivo meso s naše farme. Mnogi od nas ne znaju da kada krava ostari, odnosno pređe preko 12 godina, ona ima jako ukusno meso. To meso je strukturisano za razliku od ovog koje kupujemo po mesarama i koje je našpricano vodom. Ovo meso spremam po starom francuskom receptu, odnosno, prvo ga ispržim na mastu, pa ga prelijem rakijom, pa ga zapalim da ga flambiram, onda po njemu sipam belo ili crno vino, zatim se dugo kuva i pomeša sa začinima i povrćem i to bude prelepo- priča Vivijen.
Ono što treba napomenuti je da na farmi “Iva” većina životinja prirodno završi svoj ovozemaljski put, ali neke od njih se koriste i za ishranu. Međutim, razlika u odnosu na ostale farme koje se bave proizvodnjom mesa je u stavu kojim se te životinje lišavaju života: uz molitvu zahvalnosti i apsloutnu smirenost prilikom samog čina.
Zdrava zemlja za zdrave proizvode
Kada su Vivijen i Bodvin došli u Jalovik zemlja koju poseduju bila je siva i obrasla mahovinom. Danas, na njivama, koje se redovno đubre stajnjakom buja rastinje. Sami proizvode i rasadu, pri tome vodeći računa da što manje upotrebljavaju veštački materijal.
-Naša zemlja je izdeljena na 25 parcela, na kojima uzgajamo sve. Imamo preko 40 kultura. Uglavnom smo se rukovodili ukosom domaćeg stanovništva u odabiru povrća koje ćemo gajiti, ali imamo i nekih egzotičnih vrsta. Sami pravimo rasadu. Ja koristim samo jedan sloj najlona, grejem je stajnjakom, i to je dovoljno. Nije potrebno tri puta da se pokriva- objašnjava Vivijen, koja od voća i povrća iz svoje bašte pravi ukusne kompote, džemove, sokove, slatkiše.
Do ove godine, u povrtarskoj proizvodnji veliki problem je predstavljala voda. U vodovodnim cevima je tokom leta uglavnom nije bilo, te su na farmi “Iva” nedavno iskopali bunar, tako da se nadaju da su problem sa navodnjavanjem konačno rešili. Ono što im konstantno nedostaje je radna snaga, zbog toga Boudvin ubrzano gradi objekte za smeštaj gostiju i volontera koji su zainteresovani da se u praksi upoznaju sa biodinamičkim metodom poljoprivrede.
Početkom dvadesetog veka austrijski filozof, naučnik i pisac Rudolf Štajner razvio je poseban način proizvodnje pod nazivom biodinamička poljoprivreda.Njegova osnovna teza je bila postojanje „životne sile“ u poljoprivrednim kulturama i zemljištu.
Štajner je smatrao da je moderna, hemikalijama tretirana poljoprivreda veliki problem, jer je kvalitet hrane pao i da je verovatno uzrok tome upotreba veštačkog đubriva i pesticida.
Po njemu svako imanje mora biti zaokruženo i samo sebi dovoljan organizam. Uravnotežen odnos između broja grla na imanju i poljoprivrednih površina, postojanje određenog plodoreda i raznolikost kultura to su principi biodinamičke proizvodnje. Đubrenje ima zadatak da oživi humus i time stvori zdravu i otpornu biljku. Štetočine ukoliko se pojave treba ukloniti prirodnim sredstvima.Stoka se mora gajiti što više na otvorenom, a broj grla treba da odgovara veličini dobra. Biodinamička farma funkcionše isto kao i organska, bez upotrebe pesticide i herbicida.
Biodinamička poljoprivreda uključuje upotrebu specifično izrađenih sredstava na prirodnoj bazi, koji imaju uticaj na ubrzano poboljšanje plodnosti zemljišta, kao i na povećanu mikrobiološku aktivnost. Takođe ovaj vid poljoprivrede uključuje i primenu stajnjaka i komposta kojima se dodaju određeni dodaci radi poboljšanja njihovog dejstva. Uzgajane biljke na takvom zemljištu su snažnije i otpornije na bolest, štetočinu, kao i na nepovoljne klimatske uslove.
-Komšije su nas prihvatile. Više nismo čudni. Sada se više čude što smo i dalje ovde. Kada uporedim ono što sam očekivala čada sam došla i ovo sada, mogu da kažem da sam dobila i manje od očekivanog, u smislu da sam mislila da ću brže da napredujem, i više od očekivanog, u smislu slobode i lepote koju ovde uživa koja porodica- kaže Vivijan.
N. Kulačin/T.Trifković
Najnoviji broj
25. april 2024.
