DALEKO SMO MI OD DEMOKRATIJE

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić predao je još jedan godišnji izveštaj Skupštini Srbije, ali je sva prilika da će proći kao i prethodna tri – poslanici ga neće razmatrati.
Iako, statistički gledano, Kancelarija poverenika spada u efikasnije institucije u državi Srbiji, jer u više od 93 odsto slučajeva se omogući novinarima i građanima dostupnost informacija, situacija je daleko od toga da je dobra.
- Mnogo je zanimljivije šta se desi sa onih preostalih sedam odsto, kakva je specifična težina tih zahteva i šta se dešava sa tim zahtevima. Skupština Srbije, nažalost, već tri godine ne razmatra godišnji izveštaj poverenika, iako čovek to ne bi očekivao od parlalmeta koji donosi zakone i koji je garant principa zakonitosti. Na taj način Skupština Srbije gazi sopstveni poslovnik. To je nerazumljivo, ali je to naša realnost – kaže Šabić.
Na pitanje da li se zbog te činjenice oseća ignorisanim, Šabić kaže da se ne oseća, jer radi svoj posao.
- Ne razmišljam o tome da sam ignorisan. Čovek uvek treba da radi svoj posao, a ja svoj radim. Moj posao je da radim najbolje što mogu u sferi zaštite prava i, možda zvuči neskromno, ali bih rekao da to i radim. Svojim ponašanjem oni ne ignorišu mene, oni ignorišu zakone u Srbiji. To je pitanje odgovornosti koje ne mogu da potežem – ističe Šabić.
U svom izveštaju on navodi da je godina za nama najteža za rad ove kancelarije.
- Mnogi su to vezali za nekakve impresije koje su upadljive a najčešće su se ticale kampanje protiv mene uključujući i ozbiljne pretnje meni i članovima moje porodice, kao i mojim saradnicima. To i nije neki problem, jer se da podneti. Ono što je poražavajuće je činjenica da je Ministarstvo finansija pripremilo, a Vlada predložila, Parlament usvojio budžet u kojem nema dovoljno novca za rad poverenika do kraja ove godine. Ako uzmete strateške dokumente, akcioni plan, celu komunikaciju sa evropskim partnerima, videćete puno fraza o potrebi jačanja uloge i kadrovskih kapaciteta Kancelarije poverenika. Kada uporedite to dvoje, videćete da je u pitanju groteska i da je to tragikomično – naglašava naš sagovornik.
Prema njegovim rečima, „neko izgleda planira da zatvori radnju na jesen, jer neće imati para da isplati plate zaposlenima ili da dođem da molim za neki novac što mi, naravno, ne pada na pamet da radim“.
Kada je reč o predlogu izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama postojale su potrebe da se menjaju određene Odredbe, ali je neshvatljivo da se iz tog Zakona izuzmu društva kapitala u kojima je vlasnik ili učesnik država.
- Sva dosadašnja praksa pokazuje da se građani i novinari i nisu nešto preterano interesovali za informacije koje bi mogle da ugroze nekakav njihov položaj na tržištu i da se ne zadire u neke njihove poslovne tajne. Javnost se najviše zanimala za informacije koje su se vezivale za korupciju, odnosno za one informacije koje su vezane za nekakve čudne reklamne, marketinške i druge ugovore gde je golim okom vidljiva sumnja da je reč o finansiranju političkih stranaka, ili revanšu simpatizerima ili nekakvoj sinekuri, zgodnom zalogaju za nekog partijskog prijatelja. Ako to rešenje prođe, to onda zaslužuje sve moguće kritike i to će definitivno da zakuca našu lošu poziciju na onom famoznom indeksu percepcije korupcije dodaje Šabić.
On ističe da je drugo rešenje još perfidnije i smatra da ono za cilj ima da pravo građana na slobodan pristup informacija pretvori u običan fikus.
- To je rešenje koje je sa pravnog stanovišta zaprepašćujuće. Tim rešenjem se organima vlasti daje pravo na tužbu protiv poverenika, odnosno da prvostepeni organ može da tuži drugostepeni. To je sa stanovišta prava nonsens i svaki bi se profesor upravnog prava smrzao kada bi čuo za tu ideju, ali to predlaže naša Vlada. Vi dajete pravo organima vlasti da tuže drugostepeni organ. U više od 90 odsto slučajeva građani se žale na prosto ignorisanje zahteva koje su poslali državnim organima. Na taj način, tim ignorisanjem zahteva građana za nekom informacijom, državni organi krše zakon i tim državnim organima se sada daje pravo da kada se građani obrate povereniku, pošto su ignorisani, i poverenik naloži da im se omogući dostupnost tražene informacije, oni vas tuže – napominje on.
Šabić tvrdi da državni organi imaju izuzetan senzibilitet za zaštitom informacija kada se radi o zahtevima za informacije o karijerama, statusima i finansijama javnih ličnosti.
- Primera radi, neko od građana je tražio informaciju od Fonda za penziono osiguranje o tome da li je Andreju Vučiću, rođenom bratu predsednika Srbije, firma Asomakum, za koju se tvrdi da je osnovana tako što je neko ukrao ličnu kartu predsednikovom bratu, redovno uplaćivala penziono osiguranje. Kada nisu dobili traženu informaciju obratili su se povereniku koji je naložio da se ta informacija učini dostupnom, ali iz Fonda nije bilo nikakvog odgovora – priča Šabić.
Kako on navodi, nosioci državnih funkcija i lica povezana sa njima nemaju ni približnu zaštitu o dostupnosti informacija kao obični građani, i to nismo izmislili mi već to važi širom sveta.
- Tako, na primer, ako tražite da vidite diplomu direktora nekog javnog preduzeća, oni će da zaštite tog direktora i neće vam dati traženu informaciju. Uvek je u interesu javne ličnosti, ako nema nikakav problem, da se sa traženim informacijama izađe u javnost. Daleko smo mi od demokratije – zaključuje Šabić.

Poštovanje Ustava ili
bavljenje politikom?
- Upozorio sam u jednom najnormalnijem postupku primene Zakona u kojem sam pre deset dana zatražio izjašnjavanje od Ministarstva odbrane i upozorio ga da je nedopustivo da neko, bez dozvole Suda, pregleda sadržinu mobilnih telefona oficirima i zaposlenim u Vojsci Srbije. I šta se desilo? Ministarstvo odbrane me je optužilo da se poverenik ponovo bavi politikom. Pobogu ljudi, poziv na pridržavanje Ustava i Zakona ove zemlje nije nikakvo bavljenje politikom. Ustav Srbije ne dozvoljava da se gleda sadržaj mobilnih telefona bez saglasnosti i odluke Suda – kaže Šabić.

Ono što je normalno, kod nas je nedostupno
- U nekim uređenim državama, sasvim je normalno da novinar dođe na portirnicu Vlade i zatraži na uvid račun iz restorana u kojem je neki ministar večerao o trošku građana. Kada bi u Srbiji neko tako zatražio verovatno bi zvali ludnicu da tog novinara hospitalizuju.
- To je sasvim normalna informacija koja bi trebalo da bude dostupna i u elektronskoj formi. Poslednje letovanje porodice Obama koštalo je sedam miliona dolara i to se zna, objavljeno je. To je standard koji važi svuda u svetu, samo su kod nas te informacije nedostupne javnosti – ističe Šabić.