Biti različit znači biti poseban

Zagonetni poremećaj koji počinje u ranom detinjstvu i remeti mnoge aspekte razvoja, čineći dete nesposobnim da uspostavi socijalne odnose i komunikaciju na uobičajeni način, autizam, rasprostranjen je sve više. Međunarodni dan osoba sa autizmom obeležava se svake godine 2. aprila, a u našem gradu obeležen je pod sloganom „Srušimo barijere za autizam zajedno”.
Šetnja kroz šabačku pešačku zonu, koncert u porti crkve kao i izložba radova korisnika Dnevnog boravka i Ustanove za decu sa smetnjama u razvoju upriličili su ovu manifestaciju.
Druženju sa decom i mladima iz Dnevnog boravka prisustvovao je i predsednik Skupštine Grada Šapca Nemanja Pajić koji je ovom prilikom istakao da je izložba dokaz da biti različit znači biti poseban.
-Druženje sa decom i mladima iz Dnevnog boravka i Ustanove za decu sa smetnjama u razvoju je prilika da pošaljemo poruku o potrebi međusobnog razumevanja u različitostima. Grad vodi odgovornu socijalnu politiku tako što stvara uslove za kvalitetan razvoj sve naše dece i pruža podršku porodicama čija deca imaju smetnje u razvoju istakao je Nemanja Pajić i dodao da se za finansiranje za rad Dnevnog boravka godišnje izdvoji 13 miliona dinara.
-Od ove školske godine, u želji da još više olakšamo život i deci i njihovim porodicama imamo i novu uslugu – ličnog pratioca čiji rad sa 10 miliona dinara, takođe Grad finansira. To je dokaz odgovornosti naše socijalne politike koja će se nastaviti i u narednom periodu – istakao je Nemanja Pajić.
Autizam se danas definiše kao razvojno organsko oštećenje mozga koje se manifestuje nemogućnošću razvoja jezika i ostalih oblika društvene komunikacije. Procena rasprostranjenosti autizma varira u zavisnosti od dijagnostičkih kriterijuma, te su podaci nepouzdani. Prema podacima Ministarstva za rad i socijalnu politiku, u Srbiji danas je registrovano oko 2.000 osoba sa autizmom, od čega je oko 800 dece. Iako ne postoje precizni podaci, veruje se da samo u Beogradu živi više od 700 porodica u kojima je neki član osoba sa autizmom.
Najnovija istraživanja autizma u prvoj dekadi 21. veka procenjuju postojanje 1 do 2 slučaja na 1.000 osoba. Veći rizik od autizma imaju dečaci u odnosu na devojčice 4,3:1. Autizam je treći nasledni razvojni poremećaj po učestalosti, nakon intelektualne ometenosti i cerebralne paralize.
Autizam koji se javlja u prve tri godine života ispoljava se kroz uspostavljanje recipročnih socijalnih interakcija kao što su izostanak kontakta očima, izostanak interesovanja za osobe iz okruženja, izostanak odgovora na verbalne zahteve, neodazivanje na ime, izbegavanje fizičkog kontakta, napade besa, fobije, poremećaje ishrane i spavanja, napade besa i autodestruktivnosti. Osobe sa autizmom mogu razviti preosetljivost na zvukove, dodire, ukuse, mirise, svetlost i boje.
Simptomi moraju postojati u ranom detinjstvu, ali ne moraju biti u punoj meri ispoljeni sve dok socijalni zahtevi ne prevaziđu ograničene kapacitete ili mogu biti maskirani naučenim strategijama u kasnijem životu. Ispoljeni simptomi zajedno ograničavaju i oštećuju svakodnevno funkcionisanje.
Autizam se dijagnostikuje uzimanjem anamnestičkih podataka od roditelja, primenom validnih testova i objektivnim posmatranjem deteta. Kod većine osoba sa autizmom postoje deficiti u četiri organska sistema: nervnom, imunološkom, endokrinom i probavnom sistemu. Stoga i lečenje treba biti sveobuhvatno. Lečenje podrazumeva suplementaciju, dijetetsku ishranu i logopedske terapijske postupke.
Uzrok autizma je i dalje nepoznat, a najverovatnije u njegovom nastanku učestvuje više faktora od genetičkih do faktora sredine.