Intervju: Profesor doktor
Miladin M. Ševarlić
Miladin M. Ševarlić
UDRUŽENI I BEZ GMO PROIZVODA
Profesor doktor Miladin M. Ševarlić bio je gost Štitaraca na inicijativu bivšeg studenta. Govorio je o budućnosti zadrugarstva, ali za Glas Podrinja i o “omiljenoj temi” genetski modifikovanim organizmima.
-Da li nam preti genetski modifikovana hrana?
Ja sam autor teksta Deklaracije o GMO koji je, zatim kasnije sa usaglašenim tekstom Zelenih Srbije, usvojen jednoglasno od strane svih odbornika- bez obzira na partijsku pripadnost ili ne partijsku ako se radi o grupama građana - u 136 skupština opština i gradova u Republici Srbiji. To je preko 86 procenata lokalnih samouprava. To znači da se 7.000 odbornika izjasnilo protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO proizvoda. Nažalost, ja sam kao vanstranački narodni poslanik predložio i krovnu deklaraciju koja se od ove već usvojene deklaracije razlikuje samo po jednom članu: da se u slučaju promene Zakona iz 2009. godine o GMO mora sprovesti referendum da bi se građani izjasnili da li su za ili protiv. Ta deklaracija nije dobila podršku vlade gospođe Ane Brnabić. U nekoliko pokušaja da je uključim u dnevni red dobijao sam između 7 i 11 glasova od strane 250 poslanika iako 223 poslanika koji žive na teritoriji ovih 136 gradova i opština gde je Deklaracija jednoglasno usvojena. Postavlja se pitanje koga oni predstavljaju? Da li predstavljaju partijske lidere bez čije saglasnosti ne smeju da se izjasne ili predstavljaju građane na čijoj teritoriji žive i gde bi, po demokratskom principu, trebali da u Narodnoj skupštini predstavljaju njih.
-U Štitaru ste zbog formiranja lokalne zadruge. Zašto je udruživanje neophodno?
Da bi pospešilo ekonomsku izdržljivost srpskog seljaka - najkraće rečeno. Ako se ne udruže brže će propasti, a ako se udruže imaju šansu da prežive ovaj proces liberalizacije, koji je katastrofalan po srpsku poljoprivredu. Poslujemo po nekonkurentnim uslovima. Pod uslovima nelojalne konkurencije u odnosu na one proizvođače iz Evrpske unije od kojih se uvozi roba i koji imaju mnogostruko veće subvencije u odnosu na one koje su kod nas i sa mnogo boljim uslovima privređivanja.
- Koja je perspektiva zadrugarstva u Srbiji?
Perspektiva jeste da zadrugari budu vlasnici zadruga, a zaposleni u zadrugama da budu njihovi izvršioci, rade po njihovim nalozima. Upravni odbor će činiti isključivo zadrugari, a ne i zaposleni u zadrugama. Važno je i da se vrati sva imovina koja je oduzeta od zadrugara posle 1953. godine, a ja procenjujem da se radilo o barem pet milijardi evra zadružne imovine koja je oduzeta bez naknade u tom periodu. Prema mojoj računici od 1960. godine do 2012. godine, između ta dva popisa poljoprivrede, preko 400.000 hektara zadružnog zemljišta je nestalo. Ne tvrdim da je to sve zadružno zemljište ali evidencija u katastru sigurno može pokazati kako je nestajalo zadružno zemljište i kako je dobar deo tog zemljišta prodat tajkunima u bescenje „za tepsiju ribe“ u procesu privatizacije. To je zato što su mnoge zadruge u procesu integracije ulazile u opštinske i više forme organizovanja poljoprivrednih kombinata, a onda u procesu reorganizacije rađeni su deobni bilansi i ta zemlja nije vraćena zadrugarima. Kod nas nisu postojali zadrugari koji su pravna lica već isključivo fizička lica. To znači da je sva imovina privatno vlasništvo, a privatno vlasništvo je neotuđivo. Njihovi naslednici, ako ih još ima živih, mogu to potraživati.
-Postoji zakon koji uređuje zadrugarstvo. Da li je on dobar?
Mislim da je napravljena katastrofalna greška što Zakonom o zadrugama iz 2015. godine nije propisan postupak restitucije zadružne imovine. To je još jedna pljačka seljaka koja se sprovodi, a druga pljačka po meni jeste zakidanje na agrarnom budžetu, na minimalnih pet posto budžetskih sredstava. Samo u ovoj godini zakinuto je 5,3 milijardi dinara na razdelu u budžetu Republike Srbije. Ako bi se semantički tumačio Zakon o podsticaju poljoprivredi i ruralnom razvoju, poljoprivrednici su ostali oštećeni za preko 18 milijardi dinara. U periodu 2013-2018. godine ostali su uskraćeni za 70 milijardi dinara što su dva godišnja agrarna budžeta. Svi govorimo o tome kako su zakinuti penzioneri - što je tačno - kako su zakinuti zaposleni u državnim ustanovama, a niko ne spominje poljoprivrednike koji praktično još uvek koliko-toliko, održavaju socijalni mir sa stabilnim cenama barem onih primarnih poljoprivrednih proizvoda. Na drugoj strani imaju povećane poreze i dažbine, imaju povećane cene inputa o kojima niko ne vodi računa.
– Većina poljoprivrednika se žali da monopoli diktiraju cene i ugrožavaju poljoprivrednike. Kako to sprečiti?
Kada su u pitanju cene, ne postoje nigde stabilne cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. One su podložne promenama u zavisnosti od ponude i tražnje, uticaja uvozničkih lobija ali i od klimatskih uslova u pojedinim godinama. Cena zavisi i da li su poljoprivrednici udruženi ili ne. Da li oni smanjuju troškove svoje proizvodnje i da li imaju mogućnosti da smanje svoje cene proizvodnje u ovakvim uslovima organizovanosti. Prema tome, nije jednostrano pitanje da samo zavisi od monopolskog položaja. Trebalo bi da se udruže između sebe i na taj način smanje uticaj monopolskog položaja uvoznika i velikih trgovačkih lanaca. Isto tako i da se organizuju potrošačke zadruge koje bi sa ovim proizvođačkim zadrugama, po principu solidarne proizvodnje i potrošnje i onda bi izbegavali velike lance. Mogli bi direktno da snabdevaju potrošače putem zajedničkog umrežavanja. Danas smo u selu Štitar koje je veliko, ima oko 2.000 stanovnika, a verujem da ih ima bar još toliko koji žive u drugim gradovima Srbije. Dovoljno bi bilo da svako od njih poruči samo jednu svinju za zimu da mu pripremi neko od ovih meštana, pa izračunajte koji je to priliv sredstava i još ugovorena proizvodnja. Mogli bi tako da solidarno poslujemo i pomažemo meštane.
Opšta praksa
Profesora Ševarlića dočekalo je mnogo bivših studenata iz regiona Mačve. Neki su sada uspešni poljoprivrednici, neki menadžeri, a neki i novinari. Kako se bivši profesor oseća među njima?
-Ponosno mada pomalo i žalosno što ne rade u struci, neki su novinari. Mada je, kada treba obavljati poslove ovog tipa i kada se radi o poljoprivredi i selu potrebno znanje. Ja ne mislim baš dobro kada su u pitanju novinari opšteg profila jer vidim kako je u Vladi gde su ministri opšte prakse. Mogu da budu lekari po profesiji, a da vode telekomunikacije, trgovinu i turizam.
IMA BOLjITKA U ZADRUGARSTVU
Štitarcima se obratio i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović koji je naglasio da se vide pomaci u udruživanju i okupljenim meštanima objasnio kako da naprave svoju zadrugu.
-Gde god se skupi pet lica, koliko je potrebno za osnivanje zadruge, znači da je sastanak uspešan, a danas je u Štitaru veliki broj ljudi. Ima tu pomaka od donošenja Zakona o zadrugama 2016. i mera iz 2018. godine. Pomak je i izmenjena slika o zadrugama. Dosta se pričalo kako su to propale institucije, ostaci nekog drugog sistema, zastareo način organizovanja ...tako da smo tavorili u nekom prethodnom periodu. Sada smo došli do zaključka da su i na zapadu svi organizovani po sistemu zadruga, oni to zovu kooperative. Nema slobodnih strelaca. Mi imamo tradiciju zadrugarstva 170 godina, od osnivanja u Vojvodini. Nekada smo bili nosioci zadrugarstva u Evropi. Moramo da se udružujemo jer je ustinjenost parcela učinila da su čak i oni veliki „kap moru“. Ako pregovarate sa inostranim kupcima, oni i ne razgovaraju kada neko kaže da ima 50 hektara čak i voća. To je za njih malo. Mi u Zadružnom savezu smo doneli neke elemente koja su ključni: znanje, nove tehnologije, udruživanje u zadruge i stočarska proizvodnja. To je najbitnije. Ako se po tome budemo kretali ima uspeha i napretka i sela i države.
Poljoprivredni stručnjak Predrag Srdanović je u ime Odeljenja za poljoprivredu naglasio da je Grad Šabac usvojio mere podsticaja za novoosnovane zadruge.
Postoje planirana sredstva za pomoć zadrugama i zadrugarima. Evo i sada su se Štitarci okupili na praznik Blagovesti da osnuju svoju zadrugu pa neka u duhu praznika bude i sve što će uraditi. Protekle godine u regionu su osnovane dve nove zadruge, jedna za jagodu i jedna za organsku proizvodnju, rekao je Srdanović.
Na teritoriji grada trenutno radi osam zadruga, a najavljeno je još osnivanja i novih udruživanja poljoprivrednih proizvođača.
U Štitaru se, na inicijativu predsednika saveta Mesne zajednice, diplomiranog agronoma i poljoprivrednika Dušana Tufegdžića okupilo oko 100 meštana. Svi su se izjasnili za formiranje zadruge.
-Da li nam preti genetski modifikovana hrana?
Ja sam autor teksta Deklaracije o GMO koji je, zatim kasnije sa usaglašenim tekstom Zelenih Srbije, usvojen jednoglasno od strane svih odbornika- bez obzira na partijsku pripadnost ili ne partijsku ako se radi o grupama građana - u 136 skupština opština i gradova u Republici Srbiji. To je preko 86 procenata lokalnih samouprava. To znači da se 7.000 odbornika izjasnilo protiv uvoza, uzgoja, prerade i prometa GMO proizvoda. Nažalost, ja sam kao vanstranački narodni poslanik predložio i krovnu deklaraciju koja se od ove već usvojene deklaracije razlikuje samo po jednom članu: da se u slučaju promene Zakona iz 2009. godine o GMO mora sprovesti referendum da bi se građani izjasnili da li su za ili protiv. Ta deklaracija nije dobila podršku vlade gospođe Ane Brnabić. U nekoliko pokušaja da je uključim u dnevni red dobijao sam između 7 i 11 glasova od strane 250 poslanika iako 223 poslanika koji žive na teritoriji ovih 136 gradova i opština gde je Deklaracija jednoglasno usvojena. Postavlja se pitanje koga oni predstavljaju? Da li predstavljaju partijske lidere bez čije saglasnosti ne smeju da se izjasne ili predstavljaju građane na čijoj teritoriji žive i gde bi, po demokratskom principu, trebali da u Narodnoj skupštini predstavljaju njih.
-U Štitaru ste zbog formiranja lokalne zadruge. Zašto je udruživanje neophodno?
Da bi pospešilo ekonomsku izdržljivost srpskog seljaka - najkraće rečeno. Ako se ne udruže brže će propasti, a ako se udruže imaju šansu da prežive ovaj proces liberalizacije, koji je katastrofalan po srpsku poljoprivredu. Poslujemo po nekonkurentnim uslovima. Pod uslovima nelojalne konkurencije u odnosu na one proizvođače iz Evrpske unije od kojih se uvozi roba i koji imaju mnogostruko veće subvencije u odnosu na one koje su kod nas i sa mnogo boljim uslovima privređivanja.
- Koja je perspektiva zadrugarstva u Srbiji?
Perspektiva jeste da zadrugari budu vlasnici zadruga, a zaposleni u zadrugama da budu njihovi izvršioci, rade po njihovim nalozima. Upravni odbor će činiti isključivo zadrugari, a ne i zaposleni u zadrugama. Važno je i da se vrati sva imovina koja je oduzeta od zadrugara posle 1953. godine, a ja procenjujem da se radilo o barem pet milijardi evra zadružne imovine koja je oduzeta bez naknade u tom periodu. Prema mojoj računici od 1960. godine do 2012. godine, između ta dva popisa poljoprivrede, preko 400.000 hektara zadružnog zemljišta je nestalo. Ne tvrdim da je to sve zadružno zemljište ali evidencija u katastru sigurno može pokazati kako je nestajalo zadružno zemljište i kako je dobar deo tog zemljišta prodat tajkunima u bescenje „za tepsiju ribe“ u procesu privatizacije. To je zato što su mnoge zadruge u procesu integracije ulazile u opštinske i više forme organizovanja poljoprivrednih kombinata, a onda u procesu reorganizacije rađeni su deobni bilansi i ta zemlja nije vraćena zadrugarima. Kod nas nisu postojali zadrugari koji su pravna lica već isključivo fizička lica. To znači da je sva imovina privatno vlasništvo, a privatno vlasništvo je neotuđivo. Njihovi naslednici, ako ih još ima živih, mogu to potraživati.
-Postoji zakon koji uređuje zadrugarstvo. Da li je on dobar?
Mislim da je napravljena katastrofalna greška što Zakonom o zadrugama iz 2015. godine nije propisan postupak restitucije zadružne imovine. To je još jedna pljačka seljaka koja se sprovodi, a druga pljačka po meni jeste zakidanje na agrarnom budžetu, na minimalnih pet posto budžetskih sredstava. Samo u ovoj godini zakinuto je 5,3 milijardi dinara na razdelu u budžetu Republike Srbije. Ako bi se semantički tumačio Zakon o podsticaju poljoprivredi i ruralnom razvoju, poljoprivrednici su ostali oštećeni za preko 18 milijardi dinara. U periodu 2013-2018. godine ostali su uskraćeni za 70 milijardi dinara što su dva godišnja agrarna budžeta. Svi govorimo o tome kako su zakinuti penzioneri - što je tačno - kako su zakinuti zaposleni u državnim ustanovama, a niko ne spominje poljoprivrednike koji praktično još uvek koliko-toliko, održavaju socijalni mir sa stabilnim cenama barem onih primarnih poljoprivrednih proizvoda. Na drugoj strani imaju povećane poreze i dažbine, imaju povećane cene inputa o kojima niko ne vodi računa.
– Većina poljoprivrednika se žali da monopoli diktiraju cene i ugrožavaju poljoprivrednike. Kako to sprečiti?
Kada su u pitanju cene, ne postoje nigde stabilne cene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda. One su podložne promenama u zavisnosti od ponude i tražnje, uticaja uvozničkih lobija ali i od klimatskih uslova u pojedinim godinama. Cena zavisi i da li su poljoprivrednici udruženi ili ne. Da li oni smanjuju troškove svoje proizvodnje i da li imaju mogućnosti da smanje svoje cene proizvodnje u ovakvim uslovima organizovanosti. Prema tome, nije jednostrano pitanje da samo zavisi od monopolskog položaja. Trebalo bi da se udruže između sebe i na taj način smanje uticaj monopolskog položaja uvoznika i velikih trgovačkih lanaca. Isto tako i da se organizuju potrošačke zadruge koje bi sa ovim proizvođačkim zadrugama, po principu solidarne proizvodnje i potrošnje i onda bi izbegavali velike lance. Mogli bi direktno da snabdevaju potrošače putem zajedničkog umrežavanja. Danas smo u selu Štitar koje je veliko, ima oko 2.000 stanovnika, a verujem da ih ima bar još toliko koji žive u drugim gradovima Srbije. Dovoljno bi bilo da svako od njih poruči samo jednu svinju za zimu da mu pripremi neko od ovih meštana, pa izračunajte koji je to priliv sredstava i još ugovorena proizvodnja. Mogli bi tako da solidarno poslujemo i pomažemo meštane.
Profesora Ševarlića dočekalo je mnogo bivših studenata iz regiona Mačve. Neki su sada uspešni poljoprivrednici, neki menadžeri, a neki i novinari. Kako se bivši profesor oseća među njima?
-Ponosno mada pomalo i žalosno što ne rade u struci, neki su novinari. Mada je, kada treba obavljati poslove ovog tipa i kada se radi o poljoprivredi i selu potrebno znanje. Ja ne mislim baš dobro kada su u pitanju novinari opšteg profila jer vidim kako je u Vladi gde su ministri opšte prakse. Mogu da budu lekari po profesiji, a da vode telekomunikacije, trgovinu i turizam.
Štitarcima se obratio i predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović koji je naglasio da se vide pomaci u udruživanju i okupljenim meštanima objasnio kako da naprave svoju zadrugu.
-Gde god se skupi pet lica, koliko je potrebno za osnivanje zadruge, znači da je sastanak uspešan, a danas je u Štitaru veliki broj ljudi. Ima tu pomaka od donošenja Zakona o zadrugama 2016. i mera iz 2018. godine. Pomak je i izmenjena slika o zadrugama. Dosta se pričalo kako su to propale institucije, ostaci nekog drugog sistema, zastareo način organizovanja ...tako da smo tavorili u nekom prethodnom periodu. Sada smo došli do zaključka da su i na zapadu svi organizovani po sistemu zadruga, oni to zovu kooperative. Nema slobodnih strelaca. Mi imamo tradiciju zadrugarstva 170 godina, od osnivanja u Vojvodini. Nekada smo bili nosioci zadrugarstva u Evropi. Moramo da se udružujemo jer je ustinjenost parcela učinila da su čak i oni veliki „kap moru“. Ako pregovarate sa inostranim kupcima, oni i ne razgovaraju kada neko kaže da ima 50 hektara čak i voća. To je za njih malo. Mi u Zadružnom savezu smo doneli neke elemente koja su ključni: znanje, nove tehnologije, udruživanje u zadruge i stočarska proizvodnja. To je najbitnije. Ako se po tome budemo kretali ima uspeha i napretka i sela i države.
Postoje planirana sredstva za pomoć zadrugama i zadrugarima. Evo i sada su se Štitarci okupili na praznik Blagovesti da osnuju svoju zadrugu pa neka u duhu praznika bude i sve što će uraditi. Protekle godine u regionu su osnovane dve nove zadruge, jedna za jagodu i jedna za organsku proizvodnju, rekao je Srdanović.
Na teritoriji grada trenutno radi osam zadruga, a najavljeno je još osnivanja i novih udruživanja poljoprivrednih proizvođača.
U Štitaru se, na inicijativu predsednika saveta Mesne zajednice, diplomiranog agronoma i poljoprivrednika Dušana Tufegdžića okupilo oko 100 meštana. Svi su se izjasnili za formiranje zadruge.
Najnoviji broj
18. april 2024.
