USPON

Santa Venerina ““ piše na putokazu i istog časa se pojavljuju kuće, pa ljupko mestašce uzanih strmih uličica i upadljivo ispucalih fasada.
Sve roletne su spuštene, terase i balkoni bez cveća.
Da li neko živi ovde, pitam se posmatrajući omalen trg sa velikom crkvom, prednji zidovi su joj poduprti debelim gredama. Ponegde se pojavi neki automobil, na konopcu ispod prozora se suši veš. Prošle godine je snažan zemljotres teško oštetio Santa Venerinu tako da se domaćinstva još uvek oporavljaju.
Posle nekoliko kilometara predeo oko nas se menja, trava nestaje, zeleno nisko rastinje se proređuje, serpentine postaju oštrije, u autobusu zavlada tišina“¦ Put postade prašnjav i crn, iznad njega su tamne stene i ugljenisano kamenje.
Pred nama je varošica Zaferana. Na iskrivljenoj tabli piše da smo na 1.800 nm. Mesto je vidno oštećeno, kuće imaju tamne krovove, opale fasade i popucale temelje. Sablasno deluju kapije. Otvorene vode u ““ ništa! Iza je brisani prostor crn sa debelom hrapavom korom. Poneki kameni temelj nagoveštava nestalu kuću, nečiji dom... A kapija nedirnuta! Ohlađena lava dolazila je do pola njive, negde se zaustavljala ispred, negde iza kuće ostavljajući samo kamene zidove“¦. A Zaferana je bila čuvena po izuzetno dobrom medu, zelenim proplancima, šumi, livadama...