Krivina u ogledalu
Gladan, žedan, zgrčen
Zamislite koliko je neko uložio napora, truda i energije ne bi li servirao šniclu za astal našeg predsednika, a da dotični neće ni da je okusi? Stvarno nije u redu. Ni prema šnicli, ni prema domaćici večere, slučajno Angeli Merkel, najmoćnijoj ženi današnjice.
Najveći problem u ovoj priči nije, naravno, šnicla. Ne sumnjamo da je ona, pod jedan, vrhunskog kvaliteta, i pod broj dva – maestralno pripremljena i servirana. Problem je u onom velikom broju građana Srbije koji veruju da naš predsednik ne može da jede zbog grča. Zgrčen je zbog situacije koja ga je pritisla. Naše nadljudsko biće, vanvremensko i vanzemaljsko stvorenje od muke ne može da jede, a Boga mi, izgleda ni da pije.
Pa, kada je mogao jedan drugi predsednik, doduše pre nego što je postao predsednik, da štrajkuje glađu i žeđu, što ne bi mogao i on. Imao je dobru obuku. Bio je kod onog osuđenog ratnog zločinca na višegodišnjoj obuci, da ne kažemo terapiji, pa se stekao imunitet na glad i žeđ. Nesrećni Toma nije pio ni vodu, a ovaj za sada bojkotuje samo dunjevaču. A, narod veruje da toliku žrtvu podnosi jedan nadčovek kako bi svima nama bilo bolje. A, onda je došao mrmot i upakovao čokoladicu.
Tako to biva u zemlji Srbalja. Nesposobni da sami mislimo, uvek nam je potreban neko u koga ćemo da se kunemo i ko može da nam priča šarene laže u koje verujemo poput Pitagorine teoreme. Sutra da stane pred građane Srbije i da onako gladan, žedan i zgrčen kaže kako je zemlja ravna ploča, ima da mu svi veruju. Ko ne poveruje odmah, poverovaće kada tada, jer na toj ploči neće biti mesta za njega nevernika. Ubediće nas tako gladan, žedan i zgrčen da smo pobedili na Kosovu, da je svakodnevno na vezi sa Angelom Merkel, a da Trampa malo hladi, da nam je plata 500 evra, da je metro proradio juče, da je Vulin služio vojsku i dobio značku primerenog vojnika, da smo prvaci sveta u fudbalu. Ubediće nas i u to da mu je brat i cela familija gladna i žedna i da nemaju ni za kikiriki, a o grču da i ne govorimo.
Zato smo tu gde jesmo, i niko nam drugi nije kriv. Ni Amerika, ni EU, ni zlotvori iz Velike Britanije, ni Rusi koji nam stalno pomažu, ali nam ne ide, itd. Nekada stvarno treba da stavimo prst na čelo i da shvatimo da jedino ko je u ovoj priči gladan, žedan i zgrčen, nažalost, je narod, a tako će po svoj prilici biti - ihahaj.
Najveći problem u ovoj priči nije, naravno, šnicla. Ne sumnjamo da je ona, pod jedan, vrhunskog kvaliteta, i pod broj dva – maestralno pripremljena i servirana. Problem je u onom velikom broju građana Srbije koji veruju da naš predsednik ne može da jede zbog grča. Zgrčen je zbog situacije koja ga je pritisla. Naše nadljudsko biće, vanvremensko i vanzemaljsko stvorenje od muke ne može da jede, a Boga mi, izgleda ni da pije.
Pa, kada je mogao jedan drugi predsednik, doduše pre nego što je postao predsednik, da štrajkuje glađu i žeđu, što ne bi mogao i on. Imao je dobru obuku. Bio je kod onog osuđenog ratnog zločinca na višegodišnjoj obuci, da ne kažemo terapiji, pa se stekao imunitet na glad i žeđ. Nesrećni Toma nije pio ni vodu, a ovaj za sada bojkotuje samo dunjevaču. A, narod veruje da toliku žrtvu podnosi jedan nadčovek kako bi svima nama bilo bolje. A, onda je došao mrmot i upakovao čokoladicu.
Tako to biva u zemlji Srbalja. Nesposobni da sami mislimo, uvek nam je potreban neko u koga ćemo da se kunemo i ko može da nam priča šarene laže u koje verujemo poput Pitagorine teoreme. Sutra da stane pred građane Srbije i da onako gladan, žedan i zgrčen kaže kako je zemlja ravna ploča, ima da mu svi veruju. Ko ne poveruje odmah, poverovaće kada tada, jer na toj ploči neće biti mesta za njega nevernika. Ubediće nas tako gladan, žedan i zgrčen da smo pobedili na Kosovu, da je svakodnevno na vezi sa Angelom Merkel, a da Trampa malo hladi, da nam je plata 500 evra, da je metro proradio juče, da je Vulin služio vojsku i dobio značku primerenog vojnika, da smo prvaci sveta u fudbalu. Ubediće nas i u to da mu je brat i cela familija gladna i žedna i da nemaju ni za kikiriki, a o grču da i ne govorimo.
Zato smo tu gde jesmo, i niko nam drugi nije kriv. Ni Amerika, ni EU, ni zlotvori iz Velike Britanije, ni Rusi koji nam stalno pomažu, ali nam ne ide, itd. Nekada stvarno treba da stavimo prst na čelo i da shvatimo da jedino ko je u ovoj priči gladan, žedan i zgrčen, nažalost, je narod, a tako će po svoj prilici biti - ihahaj.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
18. april 2024.
