OTVORENA IZLOŽBA O DR JOVANU STEJIĆU
U BIBLIOTECI ŠABAČKOJ
U BIBLIOTECI ŠABAČKOJ
Ispravljena nepravda
Obeležavanje Dana grada Šapca počelo je juče, 18. aprila, u Biblioteci šabačkoj izložbom Jovan Stejić – prvi Srbin doktor medicine u obnovljenoj Srbiji. Prisutnima su se obratili direktorka Biblioteke Jelena Podgorac Jovanović i autori postavke, Nenad Karamijalković i Slavko Stepanović. Izložbu je otvorio gradonačelnik Šapca Nebojša Zelenović.
- Reč je o veoma interesantnom čoveku, koji je svoj profesionalni angažman u Srbiji započeo u Šapcu. Drago mi je što naši sugrađani imaju priliku da vide kako je sve nekad izgledalo i kako, možda, može da izgleda realnost u kojoj mi danas živimo. Dr Jovan Stejić postavio je osnove državnosti moderne Srbije i, po uzoru na njega, ne bi trebalo da zaboravimo važnost institucija u ovom vremenu u kome nam svakodnevno serviraju besmislice. Šabac je grad novih ideja i nove energije koja bi trebalo da promeni učmalost u našem društvu i siguran sam da je to moguće ponovo, kao nekad, kada je nastajala moderna srpska država, istakao je Zelenović.
Jovan Stejić bio je jedan od najznamenitijih Srba 19. veka. Bio je začetnik organizovanog zdravstva Kneževine Srbije, glavni sekretar Državnog saveta, dvorski lekar Obrenovića, utemeljivač Društva srpske slovesnosti, borac za slobodu i prava čoveka, jezički reformator, pisac i prevodilac. Kao većina srpskih pisaca onoga vremena, Stejić se umešao u borbu oko jezika i pravopisa. Zalagao se za narodni, ali je smatrao da se treba podići na visinu književnog jezika.
- Čast nam je što ovu izložbu promovišemo u okviru obeležavanja Dana grada Šapca. Potreba da rekonstr
uišemo njegovu priču pojavila se zato što je jedan od najznamenitijih Srba 19. veka, a u savremenom društvu se potpuno izgubio pomen na njegov život i delo. Hteli smo da izmenimo nepravdu koja mu je naneta, što je bio jedan od osnovnih motiva, istakao je Stepanović.
Prvi Srbin koji je u matici radio kao lekar, rođen je i odrastao u Ugarskoj, a u Šabac je došao pre 190 godina. Odatle je otišao u Kragujevac, a potom u Beograd. Takav je, poput njegovog, put ove izložbe, koju će Šapčani videti prvi u Srbiji.
Izložba je realizovana u saradnji sa Istorijskim arhivom Šumadije i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.
- Reč je o veoma interesantnom čoveku, koji je svoj profesionalni angažman u Srbiji započeo u Šapcu. Drago mi je što naši sugrađani imaju priliku da vide kako je sve nekad izgledalo i kako, možda, može da izgleda realnost u kojoj mi danas živimo. Dr Jovan Stejić postavio je osnove državnosti moderne Srbije i, po uzoru na njega, ne bi trebalo da zaboravimo važnost institucija u ovom vremenu u kome nam svakodnevno serviraju besmislice. Šabac je grad novih ideja i nove energije koja bi trebalo da promeni učmalost u našem društvu i siguran sam da je to moguće ponovo, kao nekad, kada je nastajala moderna srpska država, istakao je Zelenović.
Jovan Stejić bio je jedan od najznamenitijih Srba 19. veka. Bio je začetnik organizovanog zdravstva Kneževine Srbije, glavni sekretar Državnog saveta, dvorski lekar Obrenovića, utemeljivač Društva srpske slovesnosti, borac za slobodu i prava čoveka, jezički reformator, pisac i prevodilac. Kao većina srpskih pisaca onoga vremena, Stejić se umešao u borbu oko jezika i pravopisa. Zalagao se za narodni, ali je smatrao da se treba podići na visinu književnog jezika.
- Čast nam je što ovu izložbu promovišemo u okviru obeležavanja Dana grada Šapca. Potreba da rekonstr
uišemo njegovu priču pojavila se zato što je jedan od najznamenitijih Srba 19. veka, a u savremenom društvu se potpuno izgubio pomen na njegov život i delo. Hteli smo da izmenimo nepravdu koja mu je naneta, što je bio jedan od osnovnih motiva, istakao je Stepanović.
Prvi Srbin koji je u matici radio kao lekar, rođen je i odrastao u Ugarskoj, a u Šabac je došao pre 190 godina. Odatle je otišao u Kragujevac, a potom u Beograd. Takav je, poput njegovog, put ove izložbe, koju će Šapčani videti prvi u Srbiji.
Izložba je realizovana u saradnji sa Istorijskim arhivom Šumadije i Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kragujevac.
M.F.
Najnoviji broj
18. april 2024.
