I mi smo deo ovog grada

Zovu se Nikola, Ozren, Marko i Veljko. U proseku imaju oko 20 godina. Žive u Šapcu i trenutno su odlučni da ostanu ovde. Smatraju ovaj grad “dobrim mestom” za život, ali im nedostaje malo da bi njihovo zadovoljstvo bilo potpuno. Fali im, kako i ostatku ekipe od dvadesetak zaljubljenika u rolere i skejtbord, dobro mesto za trening.
Spojila ih je ljubav prema istom sportu, a zajednička odlika im je vera da je dovoljno malo entuzijazma da se stvari pomere na bolje. Nadaju se većoj vidljivosti u javnosti, a samim tim i razumevanju i podršci nadležnih u rešavanju njihovog problema.
-Okupljamo se, ovde u skejt parku kod “Selove” škole. Njega su uradili 2007. godine, i jedan je od malobrojnih iz tog vremena očuvan u Srbiji. Prostor je mali, podloga dotrajala, malo je sprava - kaže Veljko.
Po Ozrenovim rečima u letnjim večerima ovde se okupi preko dvadesetoro zaljubljenika u rolere i skejt. Za obe discipline neophodna je dobra podloga, a za bilo kakvo sportsko okupljanje uveče neophodno je dobro osvetljenje. Oni, trenutno nemaju ni jedno ni drugo.

-Trotoar je pun rupa. Sve što postoji je delo nekih ranijih generacija i prilično je dotrajalo. Veliki problem su i reflektori, jer od tri, trenutno radi samo jedan - Objašnjava Ozren.
Marko se sa nekoliko drugara oprobao na takmičenju u Valjevu, ali kako kaže, realno nisu imali šanse protiv timova iz prestonice i Novog Sada. Oni na raspolaganju imaju nogo bolje uslove za treniranje, što je prilikom nadmetanja bilo više nego evidentno.
-Kada odete na takva takmičenja susretnete se sa mnogo boljim rolerašima. Tu su došli ljudi iz Beograda koji imaju najbolje uslove za treniranje u Srbiji. Imaju bar tri ogromna parka za naše pojmove. Međutim, bez obzira na uslove mi smo se potrudili i baš su nas lepo prihvatili. Ta druželjubivost i zajedništvo na takmičenjima nam se posebno sviđa. Specifični su to ljudi - ističe Marko.
Na njegovu priču se nadovezao Nikola, jedini predstavnik skejtera tog dana.
-Ovo što mi imamo je početni park. Ovde ljudi dolaze da nauče osnove. Mi koji smo to naučili smo ga u više navrata “obrnuli”, više nemamo šta da tražimo ovde, ali nemamo gde - kaže Marko.
U ovom parku se tradicionalno, godinama okuplja više skejtera. Skejt je mnogo popularniji u Šapcu, a i oprema je jeftinija.
-Ovo jeste skup sport. Skejtbord je popularniji jer je jeftiniji. Roleri, polovni malo bolji su oko 300 evra - objašnjava Veljko.
Međutim, bez obzira na način na koji se točkovi kotrljaju, ove mlade ljude okuplja upravo velika želja za druženjem, ali i afirmacijom ekstremnih sportova.
-Želimo da pokažemo da smo i mi deo ovog grada. Nismo popularni kao košarka, fudbal ili tenis, ali i mi postojimo. Da nas neko pogrešno ne razume, nemamo mi ništa protiv ovih sportova, naprotiv, bavimo se i njima, ali verujemo da i sportovi poput naših zaslužuju pažnju javnosti. Ulaganje u ovaj park bilo bi ulaganje u mladost. Ulaganje u raznovrsnost, u sadržaj koji bi mogao da zainteresuje mlade ljude i poveća atraktivnost grada kao mesta za život - tvrdi Ozren.
U postojećem skejt parku se okuplja više generacija. Još uvek je manje devojaka, ali se i to polako menja.
-Ima manje devojaka, ali ih ima. I ono što bih posebno napomenuo je da u ovaj park niko ne dolazi da pozira, nego se ljudi stvarno trude - kaže Veljko.
Po Markovim rečima najuspešnija i najperspektivnija su deca uzrasta peti, šesti razred. Njihova ekipa je među starijima, jer su oni koji imaju više godina od njih ili odustali, ili otišli u neka druga mesta.
Da bi postojeći skejt park kod “Selove” škole bio adekvatan i za neku ozbiljniju vežbu neophodno ga je proširiti, ubaciti bolje sprave pored postojećih, uraditi novu podlogu, promeniti osvetljenje. No, ekipa mladih roleraša i skejtera iz Šapca se neumorno ovde skuplja iz večeri u veče, jer kako kažu ovo je idealna način za oslobađanje negativne energije i sticanje novih prijatelja, a ukoliko ih neko od onih koji mogu da pomognu vidi, sasluša i razume time će dokazati da su i oni vredan deo ovog grada.