Intervju s povodom: Svetozar MarkoviĆ, Član gradskog VeĆa zaduŽen za poljoprivredu
KASNIMO U UDRUŽIVANjU
Član gradskog Veća zadužen za poljoprivredu Svetozar Marković tvrdi da je udruživanje poljoprivrednika u zadruge jedina preostala opcija da bi se preživelo. Kasnimo. Fali nam i znanja - kaže.
-“Glas Podrinja“ i Vi pokrenuli ste pre godinu dana kampanju „Zadrugarstvo“. Rekli ste tada da „tupimo zube“. Da li ste nakon ove godine zadovoljni?
Ne ide očekivanom dinamikom, kako to objektivne okolnosti nameću, ali ide na neki način. Činjenica je da je veći broj, u ukupnom broju onih koji su se odlučili za udruživanje, mladih ljudi. Oni pre shvataju da prosto biznis može biti održiv samo ako se ukrupnjavaju. Po pitanju zadruga da li su specijalizovane ili opšteg tipa u svakom slučaju to je put kojim se nešto može uraditi. Na nivou države imamo dva organa koji mogu podržati zadrugarstvo, jedno je Ministarstvo poljoprivrede sa svojim merama, a drugo je Ministarstvo za lokalnu samoupravu, koje takođe opredeljuje svoja sredstva. Ja bih rekao čak i značajna sredstva jer se radi o 800 miliona dinara koje treba da bude uloženo u podršku formiranja određenih zadruga tog tipa. Treće ostaje kao opcija mogućnost da će zadruge kao poslovni sistem udruženih proizvođača moći da apliciraju za evropske fondove, bez obzira da li su pristupni ili pretpristupni ili neki treći. Te dve novoformirane zadruge, treća u nastajanju i četvrta, vrlo brzo će pokazati da su neuporedivo uspešnije od pojedinačnog malog poljoprivrednog domaćinstva.
-Kako grad podstiče zadrugarstvo?
Prema merama koje su usvojene za ovu godinu Grad Šabac obezbeđuje svu pravnu podršku, daje stručnu pomoć za dokumentaciju kod formiranja zadruge, obezbeđuje godinu dana plaćanje knjigovodstvene agencije koja bi vodila te poslove i obezbeđuje iz budžeta jednogodišnju platu za direktora. Naravno, postoje i određeni uslovi jer nije dovoljno imati samo dobru volju. Nakon registracije potrebno je imati i biznis plan koji mora da usvoji Skupština zadruge. U toj Skupštini, prema našim pravilima na nivou grada, Skupština bira Nadzorni odbor u kojem bi bili i članovi lokalne samouprave. Na taj način bi se vršila kontrola sredstava. Lokalna samouprava zadrugama omogućuje sve ono što je podrška, kada je potrebna selekcija u stočarstvu ili bušenje bunara i sve što je aktuelno gradskom politikom.
-Ipak ostaje tempo promena i udruživanja. Koliko vremena imamo i da li kasnimo?
Nisam zadovoljan tempom jer je neophodno više zadruga i više udruživanja, ali na drugu stranu okolnosti i situacija definišu brzinu. Ko pre shvati taj će se pre i udružiti i taj će postati samostalan privredni subjekt, tržišno i poslovno osposobljen. Drugi će tavoriti i setiće se kasno ili prekasno. U svakom slučaju, za određen broj proizvođača je već kasno. To su mali proizvođači, oni koji se bave „suvim“ ratarenjem. Na prosečnom gazdinstvu od 3,7 hektara bilo kojim uslovima je teško ostvariti profit. Šabac postaje ozbiljan voćarski proizvođač i proizvođač u povrtarstvu i sve elemente masovne konkurencije u smislu masovne nabavke je lakše koristiti. Ukoliko se nabavlja više i više prodaje uspostavlja se platežna, finansijska moć i to donosi napredak.
-Kao čovek koji je proveo ceo život u ozbiljnim poljoprivrednim kombinatima, da li imate neki savet za mlade koji ostaju u selu?
Svaki savet te vrste se „ne dohvata tla“ . Izuzetno je mali broj školovanih mladih poljoprivrednika da bi se mogle „otvarati oči“ i sugerisati kako treba. Naše „znam kako treba“ počiva na iskustvima dedova i pradedova. U 60 posto područja grada taj knonj-honj je zastareo. Ljudi ne primenjuju aktuelna tehnološka saznanja, a pogotovo smo zakasnili sa stanovišta primene informatičkih tehnologija i mogućnosti onoga što nude u pogledu formiranja znanja, ono kako drugi rade, jagode, maline ili slično. To nije samo kako rade u okruženju već u svetu. Malo je ozbiljne berzanske razmene informacija. Naši ljudi nemaju opciju da izađu na neki portal i dođu do informacija. Mi smo kao grad Šabac krenuli u realizaciju toga. Ja se lično već dve godine upirem da to uradimo, nadam se da će to biti urađeno u narednih godinu dana. Mi imamo stručnjake iz Novog Sada, čiju platformu koristi 10 miliona poljoprivrednika, a pritom dva miliona su Amerikanci. Nismo to do sada uradili, ali mislim da bi to mogla da bude interaktivna platforma, na kojoj bi radilo Odeljenje za poljoprivredu. Ja sam uveren da bi to pomoglo našim proizvođačima da njihova roba što pre dođe do kupca, a naravno i da saznaju kako i šta.
-Izgleda da je u pitanju znanje?
Preko nam je potrebno znanje. Šabac je poljoprivredni kraj, tu nam je srednja škola, visoka škola i nekako se ne oseća interakcija tih škola i zaleđa. Ima i jedna inicijativa koju smo pokušali da pokrenemo, poljoprivredni stručnjak Darko Simić iz laboratorije PSSS i ja, da se deci u trećem i četvrtom razredu srednje škole omogući fakultativno jedan sat u petnaest dana gde će ljudi od iskustva, poljoprivrednici, agronomi, govoriti da sve što uče ima smisla. Imamo slučaj da se mnogo učenika nakon srednje poljoprivredne škole zaputi na drugu stranu, pa čak i ko ode na fakultet retko se vrati na imanje, čak i oni koji imaju nasleđe.
Moj vinograd
Kako procenjujete ovogodišnji rod grožđa?
-U mom vinogradu u Pocerini, s obzirom da je prilično star i da smo imali kasne mrazeve, nije sjajno. Već je bila loza krenula i ja sam prilikom orezivanja primetio povećan broj smrzlih izdanaka. Kasno sam morao i da ga orežem. U odnosu na prošlu godinu očekujem redukovan rod, možda i 60 posto.
-“Glas Podrinja“ i Vi pokrenuli ste pre godinu dana kampanju „Zadrugarstvo“. Rekli ste tada da „tupimo zube“. Da li ste nakon ove godine zadovoljni?
Ne ide očekivanom dinamikom, kako to objektivne okolnosti nameću, ali ide na neki način. Činjenica je da je veći broj, u ukupnom broju onih koji su se odlučili za udruživanje, mladih ljudi. Oni pre shvataju da prosto biznis može biti održiv samo ako se ukrupnjavaju. Po pitanju zadruga da li su specijalizovane ili opšteg tipa u svakom slučaju to je put kojim se nešto može uraditi. Na nivou države imamo dva organa koji mogu podržati zadrugarstvo, jedno je Ministarstvo poljoprivrede sa svojim merama, a drugo je Ministarstvo za lokalnu samoupravu, koje takođe opredeljuje svoja sredstva. Ja bih rekao čak i značajna sredstva jer se radi o 800 miliona dinara koje treba da bude uloženo u podršku formiranja određenih zadruga tog tipa. Treće ostaje kao opcija mogućnost da će zadruge kao poslovni sistem udruženih proizvođača moći da apliciraju za evropske fondove, bez obzira da li su pristupni ili pretpristupni ili neki treći. Te dve novoformirane zadruge, treća u nastajanju i četvrta, vrlo brzo će pokazati da su neuporedivo uspešnije od pojedinačnog malog poljoprivrednog domaćinstva.
-Kako grad podstiče zadrugarstvo?
Prema merama koje su usvojene za ovu godinu Grad Šabac obezbeđuje svu pravnu podršku, daje stručnu pomoć za dokumentaciju kod formiranja zadruge, obezbeđuje godinu dana plaćanje knjigovodstvene agencije koja bi vodila te poslove i obezbeđuje iz budžeta jednogodišnju platu za direktora. Naravno, postoje i određeni uslovi jer nije dovoljno imati samo dobru volju. Nakon registracije potrebno je imati i biznis plan koji mora da usvoji Skupština zadruge. U toj Skupštini, prema našim pravilima na nivou grada, Skupština bira Nadzorni odbor u kojem bi bili i članovi lokalne samouprave. Na taj način bi se vršila kontrola sredstava. Lokalna samouprava zadrugama omogućuje sve ono što je podrška, kada je potrebna selekcija u stočarstvu ili bušenje bunara i sve što je aktuelno gradskom politikom.
-Ipak ostaje tempo promena i udruživanja. Koliko vremena imamo i da li kasnimo?
Nisam zadovoljan tempom jer je neophodno više zadruga i više udruživanja, ali na drugu stranu okolnosti i situacija definišu brzinu. Ko pre shvati taj će se pre i udružiti i taj će postati samostalan privredni subjekt, tržišno i poslovno osposobljen. Drugi će tavoriti i setiće se kasno ili prekasno. U svakom slučaju, za određen broj proizvođača je već kasno. To su mali proizvođači, oni koji se bave „suvim“ ratarenjem. Na prosečnom gazdinstvu od 3,7 hektara bilo kojim uslovima je teško ostvariti profit. Šabac postaje ozbiljan voćarski proizvođač i proizvođač u povrtarstvu i sve elemente masovne konkurencije u smislu masovne nabavke je lakše koristiti. Ukoliko se nabavlja više i više prodaje uspostavlja se platežna, finansijska moć i to donosi napredak.
-Kao čovek koji je proveo ceo život u ozbiljnim poljoprivrednim kombinatima, da li imate neki savet za mlade koji ostaju u selu?
Svaki savet te vrste se „ne dohvata tla“ . Izuzetno je mali broj školovanih mladih poljoprivrednika da bi se mogle „otvarati oči“ i sugerisati kako treba. Naše „znam kako treba“ počiva na iskustvima dedova i pradedova. U 60 posto područja grada taj knonj-honj je zastareo. Ljudi ne primenjuju aktuelna tehnološka saznanja, a pogotovo smo zakasnili sa stanovišta primene informatičkih tehnologija i mogućnosti onoga što nude u pogledu formiranja znanja, ono kako drugi rade, jagode, maline ili slično. To nije samo kako rade u okruženju već u svetu. Malo je ozbiljne berzanske razmene informacija. Naši ljudi nemaju opciju da izađu na neki portal i dođu do informacija. Mi smo kao grad Šabac krenuli u realizaciju toga. Ja se lično već dve godine upirem da to uradimo, nadam se da će to biti urađeno u narednih godinu dana. Mi imamo stručnjake iz Novog Sada, čiju platformu koristi 10 miliona poljoprivrednika, a pritom dva miliona su Amerikanci. Nismo to do sada uradili, ali mislim da bi to mogla da bude interaktivna platforma, na kojoj bi radilo Odeljenje za poljoprivredu. Ja sam uveren da bi to pomoglo našim proizvođačima da njihova roba što pre dođe do kupca, a naravno i da saznaju kako i šta.
-Izgleda da je u pitanju znanje?
Preko nam je potrebno znanje. Šabac je poljoprivredni kraj, tu nam je srednja škola, visoka škola i nekako se ne oseća interakcija tih škola i zaleđa. Ima i jedna inicijativa koju smo pokušali da pokrenemo, poljoprivredni stručnjak Darko Simić iz laboratorije PSSS i ja, da se deci u trećem i četvrtom razredu srednje škole omogući fakultativno jedan sat u petnaest dana gde će ljudi od iskustva, poljoprivrednici, agronomi, govoriti da sve što uče ima smisla. Imamo slučaj da se mnogo učenika nakon srednje poljoprivredne škole zaputi na drugu stranu, pa čak i ko ode na fakultet retko se vrati na imanje, čak i oni koji imaju nasleđe.
Kako procenjujete ovogodišnji rod grožđa?
-U mom vinogradu u Pocerini, s obzirom da je prilično star i da smo imali kasne mrazeve, nije sjajno. Već je bila loza krenula i ja sam prilikom orezivanja primetio povećan broj smrzlih izdanaka. Kasno sam morao i da ga orežem. U odnosu na prošlu godinu očekujem redukovan rod, možda i 60 posto.
Najnoviji broj
18. april 2024.
