ZAŠTO „MEDICINAR“ NE MOŽE DA BUDE PRVAK?
Politika ispred sporta
Situacija u srpskom rukometu je daleko od idealne, verovatno je bolja definicija – tragična.
Rukometni savez kao da čini sve da ovaj, nekada jedan od najpopularnijih sportova u zemlji, izgubi i ono malo publike koja uporno dolazi na utakmice. Šabac koji je pojam za ovaj sport u svetskim razmerama, davno je „pregažen“ odnosom sopstvenog saveza.
Decenijama se čekalo na trenutak kada će se pobednički pehar prvaka države ponosno poneti šabačkim ulicama. Desilo se to „Medicinaru“, ženskom rukometnom klubu. Osvojena je titula prvaka države i pored pretnji, žaoka i strela koje su ispaljivane iz Aranđelovca ka Šapcu.
Sećamo se da su funkcioneri „Bekamenta“, do prošle godine neprikosnovenog prvaka iz Aranđelovca, javno govorili o tome da ne dolazi u obzir da prvak Srbije bude neko iz opozicionog grada, kada se rukovodstvo iz Aranđelovca svojski potrudilo da obezbedi prisutnost nekoliko autobusa na skupu Srpske napredne stranke i tada predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića u Novom Sadu, na primer. Dosta je što tamo taj Šabac glumi neku opoziciju, još i da prvak bude, neće moći.
A, naš „Medicinar“ je strpljivo stvarao tim, na čelu sa proslavljenom Anom Radović, i stoički trpeo mnoge nepravde ranijih sezona. I uspele su devojke da uzmu titulu. Dodali bismo – čistu kao suzu, kako to umeju da kažu oni na čiji je miting „Bekament“ organizovao dolazak.
Ove sezone, jednostavno, „Medicinar“ ne sme da bude prvak, a verovatno ni pobednik Kupa Srbije, trofej kojim bi bila zaokružena jedna divna storija u koju je uloženo mnogo truda, rada i znoja. Odluka je doneta, i sprovodi se u delu bez ikakvih prepreka. Gazi se svaka pravna logika ne bi li se naum sproveo u delo. I da se razumemo, ima tu malo i osvete prvog čoveka srpskog rukometa Božidara Đurkovića. Čovek se sveti svima koji nisu glasali za njega, a izabran je za predsednika. Izgleda da mu je Vučićeva većina nedosanjani san.
Neposredno pred derbi meč u Šapcu, navrat-nanos stvorena pogodna Arbitražna komisija Rukometnog saveza Srbije odlučila je da dve rukometašice šabačkog „Medicinara“, sa važećim ugovorima i bez dinara dugovanja, budu registrovane upravo za „Bekament“ iz Aranđelovca u koji je, maltene bez reči pozdrava otišao i trener Šapčanki. Kako, zašto, na osnovu kojih pravila, propisa? U RSS ćute. Kažu – napišite mejl. Napisali smo mejl i poslali, ali odgovore nismo dobili. Verovatno i nećemo. Koga se još to tiče što tamo neki Šapčani žele da se u sportu viteški nadmeću sa željom da najbolji pobede. Ajmo da im otimamo igračice i da ih ubijemo u pojam.
Davno su još pametni ljudi rekli da se utakmica igra do poslednjeg sudijskog zvižduka, ali kako se boriti protiv politike, mešetarenja, nepravde i nepoštenja. Rekli bismo – nikako. Ali, verujemo u naše heroine, devojke koje imaju lavovsko srce, da će se boriti do granice izdržljivosti i da neće da dozvole da ih politika ponizi.
Rukometni savez kao da čini sve da ovaj, nekada jedan od najpopularnijih sportova u zemlji, izgubi i ono malo publike koja uporno dolazi na utakmice. Šabac koji je pojam za ovaj sport u svetskim razmerama, davno je „pregažen“ odnosom sopstvenog saveza.
Decenijama se čekalo na trenutak kada će se pobednički pehar prvaka države ponosno poneti šabačkim ulicama. Desilo se to „Medicinaru“, ženskom rukometnom klubu. Osvojena je titula prvaka države i pored pretnji, žaoka i strela koje su ispaljivane iz Aranđelovca ka Šapcu.
Sećamo se da su funkcioneri „Bekamenta“, do prošle godine neprikosnovenog prvaka iz Aranđelovca, javno govorili o tome da ne dolazi u obzir da prvak Srbije bude neko iz opozicionog grada, kada se rukovodstvo iz Aranđelovca svojski potrudilo da obezbedi prisutnost nekoliko autobusa na skupu Srpske napredne stranke i tada predsedničkog kandidata Aleksandra Vučića u Novom Sadu, na primer. Dosta je što tamo taj Šabac glumi neku opoziciju, još i da prvak bude, neće moći.
A, naš „Medicinar“ je strpljivo stvarao tim, na čelu sa proslavljenom Anom Radović, i stoički trpeo mnoge nepravde ranijih sezona. I uspele su devojke da uzmu titulu. Dodali bismo – čistu kao suzu, kako to umeju da kažu oni na čiji je miting „Bekament“ organizovao dolazak.
Ove sezone, jednostavno, „Medicinar“ ne sme da bude prvak, a verovatno ni pobednik Kupa Srbije, trofej kojim bi bila zaokružena jedna divna storija u koju je uloženo mnogo truda, rada i znoja. Odluka je doneta, i sprovodi se u delu bez ikakvih prepreka. Gazi se svaka pravna logika ne bi li se naum sproveo u delo. I da se razumemo, ima tu malo i osvete prvog čoveka srpskog rukometa Božidara Đurkovića. Čovek se sveti svima koji nisu glasali za njega, a izabran je za predsednika. Izgleda da mu je Vučićeva većina nedosanjani san.
Neposredno pred derbi meč u Šapcu, navrat-nanos stvorena pogodna Arbitražna komisija Rukometnog saveza Srbije odlučila je da dve rukometašice šabačkog „Medicinara“, sa važećim ugovorima i bez dinara dugovanja, budu registrovane upravo za „Bekament“ iz Aranđelovca u koji je, maltene bez reči pozdrava otišao i trener Šapčanki. Kako, zašto, na osnovu kojih pravila, propisa? U RSS ćute. Kažu – napišite mejl. Napisali smo mejl i poslali, ali odgovore nismo dobili. Verovatno i nećemo. Koga se još to tiče što tamo neki Šapčani žele da se u sportu viteški nadmeću sa željom da najbolji pobede. Ajmo da im otimamo igračice i da ih ubijemo u pojam.
Davno su još pametni ljudi rekli da se utakmica igra do poslednjeg sudijskog zvižduka, ali kako se boriti protiv politike, mešetarenja, nepravde i nepoštenja. Rekli bismo – nikako. Ali, verujemo u naše heroine, devojke koje imaju lavovsko srce, da će se boriti do granice izdržljivosti i da neće da dozvole da ih politika ponizi.
Najnoviji broj
18. april 2024.
