Krivina u ogledalu
Treći svetski rat sa Hrvatskom
Dok na jednoj strani svetski poredak puca po sirijskim šavovima, na brdovitom Balkanu ekspres lonac samo što nije eksplodirao. Zapištao je odavno.
Srbi i Hrvati, dva dokazano prijateljska naroda, muku muče sa svojim problemima. Šta će nama Sirija, SAD i Rusija, kada nam je Treći svetski rat nadohvat ruke, tu sa Hrvatskom. Najpoznatiji srpski dezerter, preko noći ovaploćen u ratnog kerbera - Aleksandar Vulin, izazvao je burnu rekaciju u lijepoj njihovoj, te mu je uskraćeno gostoprimstvo. Vulin stoj, što bi se reklo vojničkim žargonom u koji se on odlično razume.
Braća Hrvati su pokazali da su veoma nežan narod. Smeta im navodno gaženje šahovnice pred kapijama srpskog parlamenta. Našem predsedniku nije smetalo, takođe navodno, paljenje srpske zastave u Zagrebu prilikom posete Prvorođenog hrvatskoj prestonici. Hrvati su, doduše, tom prilikom bili jači za izvesnog Bulja, da ne kažemo Bulju, koji je nešto dobacio Prvorođenom, a ovaj se samo okrenuo i pobegao, što kamere takođe nisu zabeležile. Hrvati imaju Bulju, a mi Vulina.
Džaba nama što se Prvorođeni ubi od ubeđivanja da hoćemo dobrosusedske odnose sa Hrvatskom, kada Kerber laje li laje. A, laju i hrvatski Kerberi. Jedva bi dočekali da malo ukrste njuške u nekoj specijalno za njih izrađenoj areni. Problem je što mi nismo te sreće, jer dok Kerberi laju, obično nastrada obična raja.
Lepu su poruku našem Kerberu poslali Srbi iz Mlake koji su se našli na obeležavanju stradanja srpskog naroda od ustaške kame. Šta mu je to trebalo, obični ljudi žive normalno dok se političari svađaju i daju zapaljive izjave, neki su od njihovih komentara.
Utisak je da situacija u regionu nikada nije bila gora od završetka ratnih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije. Svima su usta puna dobrih namera, a da mogu u tren oka bi uveli svoje narode u još jednu krvavu epizodu. Srećom, svi smo mi pod patronatom nekih jačih sila i dok je tako sve će se završiti na gaženju i paljenju zastava. Eto nekog benefita od te Evropske unije.
Potpuno je nejasno povampirenje ustaštva u Hrvatskoj i nepoštovanje žrtava ustaškog zločina. Tu nema dileme. Nijednu našu žrtvu ne smemo da zaboravimo. Pitanje je da li takve zločine možemo i da oprostimo. Ali moramo da idemo dalje, moramo da ostanemo i da živimo na ovim prostorima. Ratnim huškačima hitno je potrebno prevaspitavanje.
Što bi oba naroda rekla – Kerberi laju, dani prolaze. Ajde ti Treći svetski rate zaobiđi malo naše dvorište.
Srbi i Hrvati, dva dokazano prijateljska naroda, muku muče sa svojim problemima. Šta će nama Sirija, SAD i Rusija, kada nam je Treći svetski rat nadohvat ruke, tu sa Hrvatskom. Najpoznatiji srpski dezerter, preko noći ovaploćen u ratnog kerbera - Aleksandar Vulin, izazvao je burnu rekaciju u lijepoj njihovoj, te mu je uskraćeno gostoprimstvo. Vulin stoj, što bi se reklo vojničkim žargonom u koji se on odlično razume.
Braća Hrvati su pokazali da su veoma nežan narod. Smeta im navodno gaženje šahovnice pred kapijama srpskog parlamenta. Našem predsedniku nije smetalo, takođe navodno, paljenje srpske zastave u Zagrebu prilikom posete Prvorođenog hrvatskoj prestonici. Hrvati su, doduše, tom prilikom bili jači za izvesnog Bulja, da ne kažemo Bulju, koji je nešto dobacio Prvorođenom, a ovaj se samo okrenuo i pobegao, što kamere takođe nisu zabeležile. Hrvati imaju Bulju, a mi Vulina.
Džaba nama što se Prvorođeni ubi od ubeđivanja da hoćemo dobrosusedske odnose sa Hrvatskom, kada Kerber laje li laje. A, laju i hrvatski Kerberi. Jedva bi dočekali da malo ukrste njuške u nekoj specijalno za njih izrađenoj areni. Problem je što mi nismo te sreće, jer dok Kerberi laju, obično nastrada obična raja.
Lepu su poruku našem Kerberu poslali Srbi iz Mlake koji su se našli na obeležavanju stradanja srpskog naroda od ustaške kame. Šta mu je to trebalo, obični ljudi žive normalno dok se političari svađaju i daju zapaljive izjave, neki su od njihovih komentara.
Utisak je da situacija u regionu nikada nije bila gora od završetka ratnih sukoba na teritoriji bivše Jugoslavije. Svima su usta puna dobrih namera, a da mogu u tren oka bi uveli svoje narode u još jednu krvavu epizodu. Srećom, svi smo mi pod patronatom nekih jačih sila i dok je tako sve će se završiti na gaženju i paljenju zastava. Eto nekog benefita od te Evropske unije.
Potpuno je nejasno povampirenje ustaštva u Hrvatskoj i nepoštovanje žrtava ustaškog zločina. Tu nema dileme. Nijednu našu žrtvu ne smemo da zaboravimo. Pitanje je da li takve zločine možemo i da oprostimo. Ali moramo da idemo dalje, moramo da ostanemo i da živimo na ovim prostorima. Ratnim huškačima hitno je potrebno prevaspitavanje.
Što bi oba naroda rekla – Kerberi laju, dani prolaze. Ajde ti Treći svetski rate zaobiđi malo naše dvorište.
Nenad Kulačin
Najnoviji broj
11. april 2024.
