MALI IZLET U ZASAVICU
U carstvu magarica
Proizvodi koji “od babe prave devojku”. Predeo autentične lepote i neprocenjive vrednosti
Protekla subota u specijalnom rezervatu prirode “Zasavica” protekla je u znaku magarica. Ništa neobično, rekli bi upućeni, pošto ovo mesto godinama u nazad slovi za jedinu farmu u jugoistočnoj Evropi na kojoj je ova životinja dominantna vrsta. Međutim, ono što već devetu godinu razlikuje jedan aprilski dan u “Zasavici” od ostalih je tradicionalna manifestacija “Dan magarica” kada se gosti takmiče u spravljanju gulaša, vrši prezentacija proizvoda od mleka, a deca zanimaju kićenjem puladi.
-Ovo je jedinstvena manifestacija, kao i sama farma. Kada smo pre 13 godina oformili farmu magaraca bili smo jedini u jugoistočnoj Evropi, a verujem da je to i sada tako, jer je ovo jako težak posao, niko neće da se bavi njime - kaže upravnik rezervata Slobodan Simić.
Danas u Zasavici na pašnjaku „Valjevac“ koji obuhvata površinu od oko 300 hektara ima preko 200 magaraca. Korisna životinja, kako ovde kažu, od čijeg se mleka se po strogo čuvanoj proceduri pravi najskuplji sir na svetu i kozmetički proizvodi koji, po Simićevim rečima “od babe prave devojku”.
-Proizvodi su skupi jer je ovog mleka jako malo, a osobine su mu fantastične. Magarice, u jednoj laktaciji, odnosno u periodu od dve godine, mogu da daju od 35 do 45 litara mleka. Kada se magarica opuli, tri meseca samo pule sisa, onda malo pule malo mi, jer ako ono prestane da sisa magarica će zasušiti... to je baš mukotrpan posao od po tri puta na dan - objašnjava Simić i navodi da sve proizvode dobijene od magarećeg mleka plasiraju u svojoj prodavnici u rezervatu, ili on lajn trgovinom. Razlog je jednostavan, svaki distributer sa kojim su pokušali saradnju pokušao je da ih falsifikuje.
Ideja o uzgoju magaraca se rodila spontano. Te 2000. godine magarci su bili posebno popularni. Proslavljalo se dva milenijuma od rođenja hrišćanstva, a upravo na ovoj životinji Hrist je ušao u Jerusalim. Možda baš zbog toga, svaki predstavnik ove životinje, sem ukoliko je skroz crni na telu ima vidljiv krst.
Rezervat koji radi 365 dana u godini ima, po Simićevim rečima tri avenije delovanja. Prva je zaštita i upravljanje ovim prirodnim dobrom, uz državni nadzor.
-Bavimo se zaštitom prirode, istražujemo i štitimo biodiverzitet,objavljujemo knjige. Ovo je područje gde je u Srbiji prvi put otkriveno čak 150 organizama - objašnjava Simić.
Drugo polje delovanja je razvoj održivog turizma. Prema postojećim procenama Zasavicu godišnje poseti oko 35-40.000 turista. Najviše je gostiju u maju. Uglavnom su to ljudi iz urbanih sredina koji traže predah od svakodnevice, ali početak rada kampa uslovio je sve veći dolazak inostranih turista.
-Ako hoćeš da ti neko dođe onda moraš da imaš i nešto da ponudiš. Mi smo već 2002. napravili brod, i prateće objekte, pa su ljudi počeli da dolaze. Potom tokom godine imamo dve jedinstvene manifestacije, ovu u aprilu i Dane mangulica prve subote u decembru - kaže Simić.
Kada već spominjemo mangulice, upravo na očuvanju starih rasa je akcenat treće avenije rada Zasavice. Zahvaljujući pašnjaku „Valjevac“, ovde se nalazi preko 1.000 raznih životinja.
-Krenuli smo sa mangulicom, zatim podolskim govečetom, magarcima, a sada imamo i 80 bosanskih brdskih konja - nabraja Simić.
Na Zasavici je danas zaposleno 15 ljudi, na čelu sa Simićem. Posla je mnogo, a izvori finansiranja ne uvek sigurni.
-Pola novca za sopstvene potrebe zaradimo sami na proizvodima, a ostatak na međunarodnim projektima, a nešto nam opredeli i Ministarstvo. Kada sve saberemo uspemo da zatvorimo konstrukciju - objašnjava Slobodan Simić.
Sve je počelo od žene
-Nikada ne bi bilo svega ovog da nije bilo moje bivše žene. Došao sam na slavu kod njenog strica, nejeo se masnog pečenja, i setio da u okolini ima neka baruština. Tražio sam da me odvedu tamo, i umesto bare našao novu reku. Divlju, neistraženu, dugačku preko 30 kilometara. Moja velika ljubav i hobi je Pokret gorana. Mi smo istražili ovaj prostor i otkrili Zasavicu Mitrovici, Srbiji i svetu. Te 1997. smo izdejstvovali od Vlade Srbije da ovo područje proglasi Specijalnim rezervatom prirode, i da na upravljanje prvoj nevladinoj organizaciji u Srbiji Pokretu gorana - priča Slobodan Simić, koji već više od dve decenije radi na unapređenju ovog dobra.
-Ovo je jedinstvena manifestacija, kao i sama farma. Kada smo pre 13 godina oformili farmu magaraca bili smo jedini u jugoistočnoj Evropi, a verujem da je to i sada tako, jer je ovo jako težak posao, niko neće da se bavi njime - kaže upravnik rezervata Slobodan Simić.
Danas u Zasavici na pašnjaku „Valjevac“ koji obuhvata površinu od oko 300 hektara ima preko 200 magaraca. Korisna životinja, kako ovde kažu, od čijeg se mleka se po strogo čuvanoj proceduri pravi najskuplji sir na svetu i kozmetički proizvodi koji, po Simićevim rečima “od babe prave devojku”.
-Proizvodi su skupi jer je ovog mleka jako malo, a osobine su mu fantastične. Magarice, u jednoj laktaciji, odnosno u periodu od dve godine, mogu da daju od 35 do 45 litara mleka. Kada se magarica opuli, tri meseca samo pule sisa, onda malo pule malo mi, jer ako ono prestane da sisa magarica će zasušiti... to je baš mukotrpan posao od po tri puta na dan - objašnjava Simić i navodi da sve proizvode dobijene od magarećeg mleka plasiraju u svojoj prodavnici u rezervatu, ili on lajn trgovinom. Razlog je jednostavan, svaki distributer sa kojim su pokušali saradnju pokušao je da ih falsifikuje.
Ideja o uzgoju magaraca se rodila spontano. Te 2000. godine magarci su bili posebno popularni. Proslavljalo se dva milenijuma od rođenja hrišćanstva, a upravo na ovoj životinji Hrist je ušao u Jerusalim. Možda baš zbog toga, svaki predstavnik ove životinje, sem ukoliko je skroz crni na telu ima vidljiv krst.
Rezervat koji radi 365 dana u godini ima, po Simićevim rečima tri avenije delovanja. Prva je zaštita i upravljanje ovim prirodnim dobrom, uz državni nadzor.
-Bavimo se zaštitom prirode, istražujemo i štitimo biodiverzitet,objavljujemo knjige. Ovo je područje gde je u Srbiji prvi put otkriveno čak 150 organizama - objašnjava Simić.
Drugo polje delovanja je razvoj održivog turizma. Prema postojećim procenama Zasavicu godišnje poseti oko 35-40.000 turista. Najviše je gostiju u maju. Uglavnom su to ljudi iz urbanih sredina koji traže predah od svakodnevice, ali početak rada kampa uslovio je sve veći dolazak inostranih turista.
-Ako hoćeš da ti neko dođe onda moraš da imaš i nešto da ponudiš. Mi smo već 2002. napravili brod, i prateće objekte, pa su ljudi počeli da dolaze. Potom tokom godine imamo dve jedinstvene manifestacije, ovu u aprilu i Dane mangulica prve subote u decembru - kaže Simić.
Kada već spominjemo mangulice, upravo na očuvanju starih rasa je akcenat treće avenije rada Zasavice. Zahvaljujući pašnjaku „Valjevac“, ovde se nalazi preko 1.000 raznih životinja.
-Krenuli smo sa mangulicom, zatim podolskim govečetom, magarcima, a sada imamo i 80 bosanskih brdskih konja - nabraja Simić.
Na Zasavici je danas zaposleno 15 ljudi, na čelu sa Simićem. Posla je mnogo, a izvori finansiranja ne uvek sigurni.
-Pola novca za sopstvene potrebe zaradimo sami na proizvodima, a ostatak na međunarodnim projektima, a nešto nam opredeli i Ministarstvo. Kada sve saberemo uspemo da zatvorimo konstrukciju - objašnjava Slobodan Simić.
-Nikada ne bi bilo svega ovog da nije bilo moje bivše žene. Došao sam na slavu kod njenog strica, nejeo se masnog pečenja, i setio da u okolini ima neka baruština. Tražio sam da me odvedu tamo, i umesto bare našao novu reku. Divlju, neistraženu, dugačku preko 30 kilometara. Moja velika ljubav i hobi je Pokret gorana. Mi smo istražili ovaj prostor i otkrili Zasavicu Mitrovici, Srbiji i svetu. Te 1997. smo izdejstvovali od Vlade Srbije da ovo područje proglasi Specijalnim rezervatom prirode, i da na upravljanje prvoj nevladinoj organizaciji u Srbiji Pokretu gorana - priča Slobodan Simić, koji već više od dve decenije radi na unapređenju ovog dobra.
T. T.
Najnoviji broj
18. april 2024.
