DOKTOR RADOSLAV MILUTINOVIĆ 37 GODINA NA SLUŽBI U BADOVINCIMA
Ljubav prožeta humanošću
Majčina bolešljivost opredelila životni poziv. Mačvanin iz Stojkovića u opštini Konjic. Za veliki i nesebični doprinos, prevenciji, unapređenju zdravstvene kulture i lečenju u najvećem mačvanskom selu kraj Drine spremaju prijatno iznenađenje za svog doktora Rada
Život zaista piše romane. Jedna je i jedinstvena priča o doktoru Radosavu Radu Milutinoviću, naturalizovanom Mačvaninu iz sela Stojkovića u opštini Konjic, koji se posle porodičnog doseljavanja u Bački Petrovac, školovanja i diplomiranja na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, stažiranja u Somboru, zaposlio u Domu zdravlja Bogatić, gde je ubrzo raspoređen u tada Medicinsku stanicu Badovinci. Doktor Rade, kako ga meštani iz milošte zovu i danas je tu, uvek na usluzi pacijentima. Zbog svog bogatog znanja i iskustva koje nesebično daruje, velike brige o prevenciji, povećanju zdravstvene kulture na selu i lečenju, postao je omiljen i drag gost u svakoj kući najvećeg mačvanskog sela kraj Drine.
Sećanje na učiteljicu Jelu
Roditelji doktora Rada, majka Stoja i otac Đuro imali su četvoro dece. On je bio jedan od trojice sinova, koji je svet prvi put ugledao 14. januara 1956. godine u selu Stojković, opština Konjic, tadašnja BiH. Brzo su se porodično preselili u Bački Petrovac, gde doktor Rade započinje školovanje.
- Mnogo sam zahvalan učiteljici Jeli. Ona je u meni pobudila ljubav prema knjizi i ohrabrila me. Majka je uticala na profesionalno opredeljenje, jer je bila bolešljiva, a ja sam hteo da joj pomognem, kaže na početku razgovora za “Glas Podrinja”.
Srednju Medicinsku školu završio je u Somboru 1975. godine, a na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu diplomirao 15. maja 1981. Potom je došao pripravnički staž u Bolnici Sombor, koji je trajao deset meseci. U Dom zdravlja Bogatić, zaposlio se posle konkursa u novinama, početkom aprila 1982. godine. Odmah je raspoređen na rad u tadašnju Zdravstvenu stanicu Badovinci.
- Specijalizaciju iz oblasti opšte medicine, položio sam 11. januara 1999. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Ovaj posao me ispunjava. Radujem se što pomažem ljudima. Trudim se da im ukažem na značaj prevencije, unapređenja zdravlja i lečenja. Nauka stalno napreduje. Tako je i u ovoj oblasti rada. Nisam se pokajao što radim na selu, a u ovoj zdravstvenoj ustanovi nameravam da završim svoju lekarsku karijeru, kaže naš sagovornik.
Za lekarsku pomoć javlja mu se veliki broj ljudi, a on je odmah spreman da napusti svadbu, kakvo drugo slavlje ili ne daj Bože sahranu, samo da im ukaže pomoć. Tako je bio u prilici da pomogne povređenim u seoskoj fudbalskoj utakmici na terenu ili kakvom drugom javnom mestu. Zbog svog znanja i ljubaznosti postao je omiljeni Mačvanin i rad gost u svakoj kući u Badovincima.
Naš doktor Rade
- Upoznao sam vrlo brzo svaku porodicu u selu koje nije malo. Dobro su me prihvatili. Nastojim da im pomognem u svakoj akciji, pogotovo zdravlja, očuvanja životne okoline i sporta. Ambulantu smo 1986. godine potpuno renovirali i uveli centralno grejanje. Sa mnom radi još jedan lekar, četiri medicinske i jedna patronažna sestra. Svakodnevno nam se za pomoć javlja veliki broj pacijenata različite patologije. Osamdesetih godina najveći problem je bio krvni pritisak i endemski nefritis, a trenutno je više kardiovaskularnih, malignih slučajeva i šećerne bolesti, naglašava doktor Rade.
Za svoje meštane tvrdi da su veoma gostoljubiv narod.
- Imam samo reči hvale za doktora Rada. Mnogo nam znači i gotovo da nema akcije u selu u kojoj nije pružio nesebičnu pomoć. Tako je na svakom mestu i za njega ne važi radno vreme. Badovinčani su odlučili da mu ovde kupe kuću, jer stanuje u kadrovskom stanu i tako i posle penzionisanja ostane naš doktor Rade.
Ovu inicijativu spremni su da podrže u Domu zdravlja Bogatić, matičnoj kući doktora Rada. Sadašnji direktor Goran Makunčević ima za njega samo reči pohvale.
- Badovinčani imaju razloga da se i te kako oduže, zahvale i na neki način pomognu svom doktoru, tvrdi Makunčević.
O mnogobrojnim zahvalnicama i pohvalama mesne zajednice i opštine Bogatić, suvišno je trošiti reči. Ističemo samo da je doktor Rade pre nekoliko godina u akciji jednog beogradskog ilustrovanog lista proglašen za najomiljenijeg seoskog lekara.
Sećanje na učiteljicu Jelu
Roditelji doktora Rada, majka Stoja i otac Đuro imali su četvoro dece. On je bio jedan od trojice sinova, koji je svet prvi put ugledao 14. januara 1956. godine u selu Stojković, opština Konjic, tadašnja BiH. Brzo su se porodično preselili u Bački Petrovac, gde doktor Rade započinje školovanje.
- Mnogo sam zahvalan učiteljici Jeli. Ona je u meni pobudila ljubav prema knjizi i ohrabrila me. Majka je uticala na profesionalno opredeljenje, jer je bila bolešljiva, a ja sam hteo da joj pomognem, kaže na početku razgovora za “Glas Podrinja”.
Srednju Medicinsku školu završio je u Somboru 1975. godine, a na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu diplomirao 15. maja 1981. Potom je došao pripravnički staž u Bolnici Sombor, koji je trajao deset meseci. U Dom zdravlja Bogatić, zaposlio se posle konkursa u novinama, početkom aprila 1982. godine. Odmah je raspoređen na rad u tadašnju Zdravstvenu stanicu Badovinci.
- Specijalizaciju iz oblasti opšte medicine, položio sam 11. januara 1999. godine na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Ovaj posao me ispunjava. Radujem se što pomažem ljudima. Trudim se da im ukažem na značaj prevencije, unapređenja zdravlja i lečenja. Nauka stalno napreduje. Tako je i u ovoj oblasti rada. Nisam se pokajao što radim na selu, a u ovoj zdravstvenoj ustanovi nameravam da završim svoju lekarsku karijeru, kaže naš sagovornik.
Za lekarsku pomoć javlja mu se veliki broj ljudi, a on je odmah spreman da napusti svadbu, kakvo drugo slavlje ili ne daj Bože sahranu, samo da im ukaže pomoć. Tako je bio u prilici da pomogne povređenim u seoskoj fudbalskoj utakmici na terenu ili kakvom drugom javnom mestu. Zbog svog znanja i ljubaznosti postao je omiljeni Mačvanin i rad gost u svakoj kući u Badovincima.
Naš doktor Rade
- Upoznao sam vrlo brzo svaku porodicu u selu koje nije malo. Dobro su me prihvatili. Nastojim da im pomognem u svakoj akciji, pogotovo zdravlja, očuvanja životne okoline i sporta. Ambulantu smo 1986. godine potpuno renovirali i uveli centralno grejanje. Sa mnom radi još jedan lekar, četiri medicinske i jedna patronažna sestra. Svakodnevno nam se za pomoć javlja veliki broj pacijenata različite patologije. Osamdesetih godina najveći problem je bio krvni pritisak i endemski nefritis, a trenutno je više kardiovaskularnih, malignih slučajeva i šećerne bolesti, naglašava doktor Rade.
Za svoje meštane tvrdi da su veoma gostoljubiv narod.
- Imam samo reči hvale za doktora Rada. Mnogo nam znači i gotovo da nema akcije u selu u kojoj nije pružio nesebičnu pomoć. Tako je na svakom mestu i za njega ne važi radno vreme. Badovinčani su odlučili da mu ovde kupe kuću, jer stanuje u kadrovskom stanu i tako i posle penzionisanja ostane naš doktor Rade.
Ovu inicijativu spremni su da podrže u Domu zdravlja Bogatić, matičnoj kući doktora Rada. Sadašnji direktor Goran Makunčević ima za njega samo reči pohvale.
- Badovinčani imaju razloga da se i te kako oduže, zahvale i na neki način pomognu svom doktoru, tvrdi Makunčević.
O mnogobrojnim zahvalnicama i pohvalama mesne zajednice i opštine Bogatić, suvišno je trošiti reči. Ističemo samo da je doktor Rade pre nekoliko godina u akciji jednog beogradskog ilustrovanog lista proglašen za najomiljenijeg seoskog lekara.
Lj. Đ.
Najnoviji broj
18. april 2024.
