FELjTON „SVEDOCI PROŠLOSTI“ 8 –
NARODNI MUZEJ ŠABAC I „GLAS PODRINjA“
NARODNI MUZEJ ŠABAC I „GLAS PODRINjA“
Mašina Dušanova
Tamo gde drugi vide predmet, umetnik može prepoznati brod koji njegovu inspiraciju, sa nivoa ideje, talasima izazova, prenosi na obale stvarnog, darujući svetu nematerijalno i večno bogatstvo dela. Onog trenutka kada odsjaj genijalnosti emituje opčinjavajući bljesak osetan i za duše drugih ljudi, pero, hartija, grafitna olovka, pisaća mašina, kičica, platno, štafelaj, mikrofon, prestaju biti predmeti i postaju “saučesnici” novog kvaliteta.
Iz vitrine stalne postavke Narodnog muzeja u Šapcu svoju priču čuva jedna pisaća mašina marke “Biser”. Ona ne baštini vekove i milenijume u svojim elementima, stara je tek nekoliko decenija, ali u svakoj slovom ili znakom obeleženoj dirci čuva mešavinu večnosti i genijalnosti. Pod prstima našeg sugrađanina Dušana Kovačevića tasteri ovog eksponata tvorili su vanvremenska dramska dela: “Maratonci trče počasni krug”, “Radovan treći”, “Proleće u januaru”, “Sabirni centar”, “Profesionalac”. “Doktor šuster”...Ona i Dušan postali su jedno. Te 1966. godine našla je mesto na radnom stolu 18-godišnjeg Šapčanina na početku njegovog puta u Beogradu, a potom ga je pratila svetom, poput najpouzdanijeg prijatelja.
-Ona je jedna od najmlađih u stalnoj postavci, ali nije ništa manje zanimljiva od predmeta koji su dosta stariji. Ljudi zamišljaju muzej kao neko skladište starih stvari, a ne mora i ne treba uvek da bude tako. Pisaća mašina na kojoj je naš najveći dramski pisac stvarao svoje drame, pesme, eseje i filmske scenarije, od 1966. godine do 2006. godine, nosi obeležje epohe generacija odraslih na ovim filmovima. Svi pamte i često ponavljaju replike iz kultnih ostvarenja i zato je posebno zadovoljstvo što nam ovaj eksponat krasi stalnu postavku – istakao je Branislav Stanković, kustos Narodnog muzeja.
“...Ostavljam ovu moju dobru i dragu pisaću mašinu Narodnom muzeju – Šabac, da je čuvaju, i da ne bude sama.” napisao je, između ostalog, Dušan Kovačević darujući svoj “biser” našem Muzeju novembra 2015. godine. Ipak, dolazak među ovdašnje eksponate je samo povratak kući.
- Kupljena je 1964. godine u Šapcu. Tokom života Dušan Kovačević, Nušić našeg doba, putovao je mnogo, jedan period je proveo kao Ambasador SR Jugoslavije u Portugalu, a gde god je odlazio, pratila ga je njegova pisaća mašina. Zajedno sa njim obišla je planetu i na kraju “magičnog putovanja” ponovo je stigla na mesto odakle je krenula. To je još jedna potvrda da pravi muzejski predmet, onaj koji zaslužuje da bude u muzeju, nađe put – dodaje Stanković.
Mašina “Biser” pronašla je put kući, Dušana je život ostavio u prestonici. “Jednom kada napustiš rodni grad sve ulice oveg sveta biće ti iste i u svakoj ćeš imati utisak privremenog boravka, čekajući trenutak da se jednom vratiš tamo gde te odavno nema i gde te niko ne čeka” – rekao je pre nekoliko godina Kovačević u kolumni u listu “Politika”, no ako bi se ikada vratio, bar ona bi ga čekala.
Iz vitrine stalne postavke Narodnog muzeja u Šapcu svoju priču čuva jedna pisaća mašina marke “Biser”. Ona ne baštini vekove i milenijume u svojim elementima, stara je tek nekoliko decenija, ali u svakoj slovom ili znakom obeleženoj dirci čuva mešavinu večnosti i genijalnosti. Pod prstima našeg sugrađanina Dušana Kovačevića tasteri ovog eksponata tvorili su vanvremenska dramska dela: “Maratonci trče počasni krug”, “Radovan treći”, “Proleće u januaru”, “Sabirni centar”, “Profesionalac”. “Doktor šuster”...Ona i Dušan postali su jedno. Te 1966. godine našla je mesto na radnom stolu 18-godišnjeg Šapčanina na početku njegovog puta u Beogradu, a potom ga je pratila svetom, poput najpouzdanijeg prijatelja.
-Ona je jedna od najmlađih u stalnoj postavci, ali nije ništa manje zanimljiva od predmeta koji su dosta stariji. Ljudi zamišljaju muzej kao neko skladište starih stvari, a ne mora i ne treba uvek da bude tako. Pisaća mašina na kojoj je naš najveći dramski pisac stvarao svoje drame, pesme, eseje i filmske scenarije, od 1966. godine do 2006. godine, nosi obeležje epohe generacija odraslih na ovim filmovima. Svi pamte i često ponavljaju replike iz kultnih ostvarenja i zato je posebno zadovoljstvo što nam ovaj eksponat krasi stalnu postavku – istakao je Branislav Stanković, kustos Narodnog muzeja.
“...Ostavljam ovu moju dobru i dragu pisaću mašinu Narodnom muzeju – Šabac, da je čuvaju, i da ne bude sama.” napisao je, između ostalog, Dušan Kovačević darujući svoj “biser” našem Muzeju novembra 2015. godine. Ipak, dolazak među ovdašnje eksponate je samo povratak kući.
- Kupljena je 1964. godine u Šapcu. Tokom života Dušan Kovačević, Nušić našeg doba, putovao je mnogo, jedan period je proveo kao Ambasador SR Jugoslavije u Portugalu, a gde god je odlazio, pratila ga je njegova pisaća mašina. Zajedno sa njim obišla je planetu i na kraju “magičnog putovanja” ponovo je stigla na mesto odakle je krenula. To je još jedna potvrda da pravi muzejski predmet, onaj koji zaslužuje da bude u muzeju, nađe put – dodaje Stanković.
Mašina “Biser” pronašla je put kući, Dušana je život ostavio u prestonici. “Jednom kada napustiš rodni grad sve ulice oveg sveta biće ti iste i u svakoj ćeš imati utisak privremenog boravka, čekajući trenutak da se jednom vratiš tamo gde te odavno nema i gde te niko ne čeka” – rekao je pre nekoliko godina Kovačević u kolumni u listu “Politika”, no ako bi se ikada vratio, bar ona bi ga čekala.
M. Živanović i D. Blagojević
Najnoviji broj
18. april 2024.
