Škola primenjenih umetnosti proslavlja jubilej
Umetnost i tradicija na savremen način
Škola primenjenih umetnosti je danas među najuspešnijim umetničkim školama u Srbiji, a njeni profesori Nataša Jovanović i Mihailo Simović proglašavani su za najuspešnije pedagoge u Srbiji. Škola je uvek imala podršku i grada Šapca i Ministarstva prosvete koji na pravi način vrednuju značaj postojanja škole ovakvog tipa
U vremenu velikih društvenih preokreta i političkih lomova, 1993. godine nastala je Škola za umetničke zanate koja je predstavljala zbir nekoliko malih radionica. Tada su napravljeni prvi koraci i nastavno osoblje je radilo sa puno ljubavi, entuzijazma i posvećenosti, nekad u neadekvatnim uslovima. Prva generacija učenika od njih 40, upisana je u dva odeljenja na pet obrazovnih profila: konzervator kulturnih dobara, stilski krojač, juvelir, livac i graver umetničkih predmeta. U narednom periodu, uvođenjem novih obrazovnih profila: firmopisac-kaligraf, plastičar umetničkih predmeta, drvorezbar, klesar i grnčar, upisivano je sve više učenika, a 1996. godine stiže i zvanična verifikacija Škole. Poslednjih godina aktivnosti su usmerene na kvalitet nastave, koordinaciju rada veća, aktiva i timova, kao i na aktivnosti u oblasti podrške inkluziji i stručnog usavršavanja nastavnika. Od 2010. godine u Školu je uveden nov obrazovni profil – aranžer, a 2012. godine Škola menja naziv u Škola primenjenih umetnosti, s obzirom na to da u Školi tradicija predstavlja osnov za inovaciju, a umetnički zanati se shvataju u kreativnijem smislu reči, ne samo kao mehaničko preuzimanje gotovih formi, nego kao traganje za onim što iz tradicije može plodotvorno da zrači. Danas, osim tradicionalnih tehnika u okviru pojedinih umetničkih zanata, učenici se bave i savremenim likovnim izrazom, kroz grafički dizajn, dizajn prostora, fotografiju i dobitnici su brojnih nagrada na takmičenjima i konkursima, pre svega iz oblasti fotografije, kaligrafije i grafike.
Škola primenjenih umetnosti je danas među najuspešnijim umetničkim školama u Srbiji, a njeni profesori Nataša Jovanović i Mihailo Simović proglašavani su za najuspešnije pedagoge u Srbiji. Škola je uvek imala podršku i grada Šapca i Ministarstva prosvete koji na pravi način vrednuju značaj postojanja škole ovakvog tipa.
- Tokom 25 godina postojanja Grad Šabac je ulagao sredstva u kapitalno održavanje školske zgrade, tako da je naša škola danas moderan, udoban i estetski uobličen prostor, oaza mira i kreativnosti. Zahvaljujemo i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je ove godine opredelilo sredstva za opremanje kompletnog kabineta za informacione tehnologije, koje svakodnevno koristimo u nastavi dizajna, a koje inače predstavljaju i pravac u kome se svet danas razvija i kome i naša škola teži – istakla je direktorka škole Nevenka Đokić.
Škola ostvaruje međunarodnu saradnju sa umetničkim školama iz Slovenije i Bugarske, učenici učestvuju i u programima međunarodne razmene učenika Interkultura, jer to su vrednosti koje škola promoviše.
– Razvijanje tolerancije, saradnje i partnerstva, interkulturalnog učenja, otvorenost za novo i za sve što može doprineti da umetnost i kultura, kao mera naše ljudskosti, dopru do svakog srca. U tome godinama imamo podršku važnih ustanova kulture u kojima je Škola imala zapaženu izlagačku delatnost: Narodnog muzeja Šabac, Biblioteke šabačke, Kulturnog centra Šabac, Muzeja grada Novog Sada, Pedagoškog muzeja i Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu, Ruskog doma i Studentskog kulturnog centra u Beogradu. Najvažniju potvrdu svog rada Škola primenjenih umetnosti dobila je od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kada je tokom spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada ocenjena najvišom ocenom, čime se uvrstila u red najuspešnijih škola u Srbiji i na to smo veoma ponosni – istakla je direktorka Nevenka Đokić.
Škola učestvuje u kulturnim i turističkim manifestacijama koje organizuje grad Šabac. Takođe, sarađuje sa predškolskom ustanovom, osnovnim i srednjim školama. Sa Medicinskom školom „Dr Andra Jovanović“ svake godine na Dan duhovnosti organizuje zajedničku humanitarnu manifestaciju pod nazivom “Škole otvorenog srca”. U saradnji sa Eparhijom šabačkom, restauriran je ikonostas crkve na Donjošorskom groblju, izrađen ikonostas u kamenu za crkvu Svete Trojice na Letnjikovcu. Kao kruna dobrog prijateljstva i saradnje osnovana je likovna kolonija u manastiru Soko Grad, koja će od ove godine uključiti sve umetničke škole iz Srbije.
Čitava plejada mladih slikara, vajara, modnih dizajnera, grafičkih i njeb dizajnera i drugih umetnika potekla je iz Škole primenjenih umetnosti, a danas oni čine novu umetničku scenu grada.
- Njihovo prisustvo na domaćoj i internacionalnoj umetničkoj sceni više je nego dovoljna potvrda i nagrada za naš trud i rad - navodi direktorka škole Nevenka Đokić.
Učenici koji ne nastave školovanje obično ostaju u sferi izabranog zanimanja i kroz preduzetništvo, otvaranjem svojih dizajnerskih studija ili umetničko-zanatskih radnji uspešno materijalizuju znanja i veštine stečene u školi.
- Kad sve prođe, ostaće lepa sećanja. Biće mi drago da vidim kako nečije druge mlade ruke crtaju, slikaju, pripremaju glinu, stvaraju i grade nove svetove. Veliko hvala dugujemo Školi za svu podršku i pruženu mogućnost da se razvijamo, učimo i negujemo svoju posebnost – navela je učenica četvrtog razreda Milica Stojadinović.
Ana Štimac, bivša učenica i magistar konzervacije i restauracije umetnina rado se priseća svojih školskih dana.
- Od prvog dana kada sam primljena u Školu razvijala se ljubav prema izabranom zanimanju - konzervator kulturnih dobara, a kasnije i prema predmetu kaligrafija, koji je obeležio moje školovanje i pomogao mi da se usavršavam u okviru predmeta Pismo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Pored kaligrafije, u Školi sam razvila i ljubav prema fotografiji i zaista sam srećna što sam imala priliku da budem deo takve jedne lepe priče, da pripadam ovoj Školi i dobijem dobru osnovu koja mi je pomogla u kasnijem školovanju vezanom za zaštitu kulturnih dobara. Pored poslovnog aspekta, mnogo više me vežu čiste ljudske emocije, jer sam u nekim profesorima stekla prijatelje sa kojima se i danas rado čujem i viđam – navela je Ana Štimac, bivša učenica i magistar konzervacije i restauracije umetnina.
Škola primenjenih umetnosti je danas među najuspešnijim umetničkim školama u Srbiji, a njeni profesori Nataša Jovanović i Mihailo Simović proglašavani su za najuspešnije pedagoge u Srbiji. Škola je uvek imala podršku i grada Šapca i Ministarstva prosvete koji na pravi način vrednuju značaj postojanja škole ovakvog tipa.
- Tokom 25 godina postojanja Grad Šabac je ulagao sredstva u kapitalno održavanje školske zgrade, tako da je naša škola danas moderan, udoban i estetski uobličen prostor, oaza mira i kreativnosti. Zahvaljujemo i Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja koje je ove godine opredelilo sredstva za opremanje kompletnog kabineta za informacione tehnologije, koje svakodnevno koristimo u nastavi dizajna, a koje inače predstavljaju i pravac u kome se svet danas razvija i kome i naša škola teži – istakla je direktorka škole Nevenka Đokić.
Škola ostvaruje međunarodnu saradnju sa umetničkim školama iz Slovenije i Bugarske, učenici učestvuju i u programima međunarodne razmene učenika Interkultura, jer to su vrednosti koje škola promoviše.
– Razvijanje tolerancije, saradnje i partnerstva, interkulturalnog učenja, otvorenost za novo i za sve što može doprineti da umetnost i kultura, kao mera naše ljudskosti, dopru do svakog srca. U tome godinama imamo podršku važnih ustanova kulture u kojima je Škola imala zapaženu izlagačku delatnost: Narodnog muzeja Šabac, Biblioteke šabačke, Kulturnog centra Šabac, Muzeja grada Novog Sada, Pedagoškog muzeja i Muzeja Vuka i Dositeja u Beogradu, Ruskog doma i Studentskog kulturnog centra u Beogradu. Najvažniju potvrdu svog rada Škola primenjenih umetnosti dobila je od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kada je tokom spoljašnjeg vrednovanja kvaliteta rada ocenjena najvišom ocenom, čime se uvrstila u red najuspešnijih škola u Srbiji i na to smo veoma ponosni – istakla je direktorka Nevenka Đokić.
Škola učestvuje u kulturnim i turističkim manifestacijama koje organizuje grad Šabac. Takođe, sarađuje sa predškolskom ustanovom, osnovnim i srednjim školama. Sa Medicinskom školom „Dr Andra Jovanović“ svake godine na Dan duhovnosti organizuje zajedničku humanitarnu manifestaciju pod nazivom “Škole otvorenog srca”. U saradnji sa Eparhijom šabačkom, restauriran je ikonostas crkve na Donjošorskom groblju, izrađen ikonostas u kamenu za crkvu Svete Trojice na Letnjikovcu. Kao kruna dobrog prijateljstva i saradnje osnovana je likovna kolonija u manastiru Soko Grad, koja će od ove godine uključiti sve umetničke škole iz Srbije.
Čitava plejada mladih slikara, vajara, modnih dizajnera, grafičkih i njeb dizajnera i drugih umetnika potekla je iz Škole primenjenih umetnosti, a danas oni čine novu umetničku scenu grada.
- Njihovo prisustvo na domaćoj i internacionalnoj umetničkoj sceni više je nego dovoljna potvrda i nagrada za naš trud i rad - navodi direktorka škole Nevenka Đokić.
Učenici koji ne nastave školovanje obično ostaju u sferi izabranog zanimanja i kroz preduzetništvo, otvaranjem svojih dizajnerskih studija ili umetničko-zanatskih radnji uspešno materijalizuju znanja i veštine stečene u školi.
- Kad sve prođe, ostaće lepa sećanja. Biće mi drago da vidim kako nečije druge mlade ruke crtaju, slikaju, pripremaju glinu, stvaraju i grade nove svetove. Veliko hvala dugujemo Školi za svu podršku i pruženu mogućnost da se razvijamo, učimo i negujemo svoju posebnost – navela je učenica četvrtog razreda Milica Stojadinović.
Ana Štimac, bivša učenica i magistar konzervacije i restauracije umetnina rado se priseća svojih školskih dana.
- Od prvog dana kada sam primljena u Školu razvijala se ljubav prema izabranom zanimanju - konzervator kulturnih dobara, a kasnije i prema predmetu kaligrafija, koji je obeležio moje školovanje i pomogao mi da se usavršavam u okviru predmeta Pismo na Akademiji likovnih umjetnosti u Zagrebu. Pored kaligrafije, u Školi sam razvila i ljubav prema fotografiji i zaista sam srećna što sam imala priliku da budem deo takve jedne lepe priče, da pripadam ovoj Školi i dobijem dobru osnovu koja mi je pomogla u kasnijem školovanju vezanom za zaštitu kulturnih dobara. Pored poslovnog aspekta, mnogo više me vežu čiste ljudske emocije, jer sam u nekim profesorima stekla prijatelje sa kojima se i danas rado čujem i viđam – navela je Ana Štimac, bivša učenica i magistar konzervacije i restauracije umetnina.
M.Ž.
Najnoviji broj
18. april 2024.
